Podzemne vode i poplave ugrožavaju u Vojvodini oko 15.000 hektara ozimih žitarica, izjavio je u utorak Tanjugu pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Daniel Petrović.
"U Vojvodini je jesenas zasejano žitaricama oko 300.000 hektara, od čega je dve trećine zasejano posle optimalnog roka. Zbog podzemnih voda, usevi nisu prihranjeni i sve to uticaće da na svega petini površina možemo očekivati prosečan prinos pšenice od tri tone po hektaru, a na ostalim od dve do dve i po tone", ocenio je Petrović.
Nepovoljne vremenske prilike uticale su i da jari ječam bude zasejan na skromnih 7.000 hektara, dodao je on, ukazujući da ti usevi dobro napreduju, tako da se očekuju bolji prinosi nego kod ozimog ječma.
Podzemne vode i poplave sve više čine "tesnim" agrotehničke rokove, pogotovo za setvu šećerne repe zasejane dosad na 50.000 od ugovorenih 75.000 hektara i suncokreta zasejanog na 20.000, od planiranih 190.000 hektara.
Podbačaj u setvi ječma, šećerne repe, suncokreta ili soje mogao bi, prema Petrovićevim rečima, da opredeli zemljoradnike za setvu kukuruza, čime bi površine pod tom kulturom u Vojvodini nadmašile uobičajenih oko 650.000 hektara.
"U Vojvodini je jesenas zasejano žitaricama oko 300.000 hektara, od čega je dve trećine zasejano posle optimalnog roka. Zbog podzemnih voda, usevi nisu prihranjeni i sve to uticaće da na svega petini površina možemo očekivati prosečan prinos pšenice od tri tone po hektaru, a na ostalim od dve do dve i po tone", ocenio je Petrović.
Nepovoljne vremenske prilike uticale su i da jari ječam bude zasejan na skromnih 7.000 hektara, dodao je on, ukazujući da ti usevi dobro napreduju, tako da se očekuju bolji prinosi nego kod ozimog ječma.
Podzemne vode i poplave sve više čine "tesnim" agrotehničke rokove, pogotovo za setvu šećerne repe zasejane dosad na 50.000 od ugovorenih 75.000 hektara i suncokreta zasejanog na 20.000, od planiranih 190.000 hektara.
Podbačaj u setvi ječma, šećerne repe, suncokreta ili soje mogao bi, prema Petrovićevim rečima, da opredeli zemljoradnike za setvu kukuruza, čime bi površine pod tom kulturom u Vojvodini nadmašile uobičajenih oko 650.000 hektara.
Šećerna repa zasejana na 50.000 hektara
Šećerna repa zasejana je u Srbiji na 50.000 hektara, što je, imajući u vidu loše vremenske uslove, solidno, izjavio je Tanjugu upravnik Zavoda za šećernu repu novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Lazar Kovačev.
On je dodao da je optimalni setveni rok, kalendarski istekao u ponedeljak, ali kašnjenje vegetacije omogućava nastavak setve repe do 15. aprila, bez bojazni da će to značajnije uticati na prinose i tehnološki kvalitet slatkog korena.
Devet šećerana ugovorilo je setvu šećerne repe na 75.000 hektara i, prema procenama Kovačeva, te površine moguće je zasejati do isteka produženog agrotehničkog roka.
"Ako mogu da biraju, zemljoradnicima preporučujem da seju takozvano inkrustrirano seme, jer ranije klija i niče, što je veoma važno pri kraju optimalnog setvenog roka", naglasio je Kovačev.
U Srbiji je šećerna repa prošle godine ugovorena i zasejana na oko 70.000 hektara, od čega je izvadjena sa 65.000 hektara.
(Tanjug)
On je dodao da je optimalni setveni rok, kalendarski istekao u ponedeljak, ali kašnjenje vegetacije omogućava nastavak setve repe do 15. aprila, bez bojazni da će to značajnije uticati na prinose i tehnološki kvalitet slatkog korena.
Devet šećerana ugovorilo je setvu šećerne repe na 75.000 hektara i, prema procenama Kovačeva, te površine moguće je zasejati do isteka produženog agrotehničkog roka.
"Ako mogu da biraju, zemljoradnicima preporučujem da seju takozvano inkrustrirano seme, jer ranije klija i niče, što je veoma važno pri kraju optimalnog setvenog roka", naglasio je Kovačev.
U Srbiji je šećerna repa prošle godine ugovorena i zasejana na oko 70.000 hektara, od čega je izvadjena sa 65.000 hektara.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
