Slušaj vest

Mesta na kojima se skupljaju stršljenovi su tavani, dimnjaci, a čak su se pojavljivali i u krevetima. Ova velika legla mogu brojati od 400 do 1000 jedinki, izgledajući gotovo kao umetnička dela veličine lopte. Međutim, stršljenovi su najopasniji insekti po ljude.

"Kada smo blizu stršljenova, oni nas mogu osetiti kao pretnju i reagovati napadom. U slučaju ujeda, stršljen oslobađa feromon, miris koji daje uzbunu ostalim stršljenima, što rezultira organizovanim napadom. Najčešći su ujedi u predelu glave, vrata i gornjih ekstremitetima, jer stršljeni obeležavaju mesto ujeda feromonima, privlačeći druge, što može dovesti do višestrukih ujeda na istom mestu", kaže Vladica Stanković, stručnjak za stršljene i zmije.

Najveća opasnost od stršljenova je za ljude koji su alergični. Ujed može biti posebno opasan ako otrov dospe u arteriju, što može brzo izazvati gušenje. Svi ujedi stršljena su otrovni, ali anafilaktički šokovi se javljaju samo kod alergičnih osoba, dok ostali obično ne reaguju tako dramatično.

Jedna grupa ljudi najugroženija

Dešava se da ljudi padaju u nesvest nakon višestrukog ujeda stršljena, posebno ako su alergični, što može dovesti do smrtnih slučajeva, poput onog koji se dogodio u Medveđi. U naročitoj opasnosti su osobe sa hroničnim bolestima, jer otrov prvo smanjuje krvni pritisak, što izaziva gušenje zbog nedostatka kiseonika u organizmu. S toga je ključno imati presing pri ruci odmah nakon ujeda, pre nego što stignete do zdravstvene ustanove. U ruralnim područjima, gde je udaljenost do grada velika, brzo konzumiranje presinga može spasiti život.

Stršljeni se često nastanjuju na teško dostupnim, sunčanim mestima kao što su roletne, krovovi i dimnjaci, što nosi velike rizike. 

"Našao sam legla stršljena u roletnama, krovovima i dimnjacima. Oni se skrivaju na najnepristupačnijim, ali sunčanim mestima, gde su rizici najveći," kaže Vladica.

Nikako ne uklanjajte gnezdo sami

Kako dalje kaže, ukoliko nađete gnezdo stršljenova u kući, nipošto ne pokušavajte sami da ih uklonite, rizik je ogroman.

"Ako primetite gnezdo stršljena u kući, nemojte pokušavati sami da ih uklonite. To može biti opasno po život, jer stršljeni napadaju, za razliku od zmija koje beže od ljudi. To je velika razlika. Oni kad se udruže, to je ne daj Bože. To je cela organizacija, svake godine se vraćaju na isto mesto," ističe on.

On savetuje da se u slučaju susreta sa stršljenima pozove stručna osoba.

"Važno je angažovati stručnu osobu za uklanjanje stršljena. Ne preporučujem da to radite sami ako niste upoznati s njihovim ponašanjem. Rizik je prevelik. Postoje različiti sprejevi, ali i oni mogu povećati opasnost. Iz ličnog iskustva mogu reći da su stršljeni najopasniji insekti po čoveka", naglašava Vladica.

Prvi simptomi anafaliktičkog šoka

"Posle jednog ujeda ili jednog uboda insekta kod preosetljivih osoba, nakon nekoliko minuta mogu nastupiti sledeći simptomi: anafilaktička reakcija sa koprivnjačom, grčevima u trbuhu, bronhospazmom, otokom lica i glotisa, otežano disanje cijanoza, pad krvnog pritiska, koma i na kraju, smrtni ishod", rekla je ranije specijalista pneumoftiziologije Mimica Jovanović-Nenadić.

"Lokalne reakcije treba ublažiti rashlađivanjem, recimo kesama sa ledom, i oralnim davanjem antihistaminika. Ukoliko se radi o jačoj reakciji, zbog bržih i potencijalnih fatalnih posledica pacijenti su edukovani da sa sobom nose injekciju adrenalina koju sami sebi daju neposredno po ubodu insekta i obavezno se javljaju prvoj zdravstvenoj ustanovi", kaže Jovanović-Nenadić.

Kako objašnjava, preosetljivost na otrove insekata kao što su pauk, pčela, osa ili stršljen može se javiti i bez prethodnih znakova upozorenja. Ukoliko je osobu nekada već ujeo neki insekt i zbog jačih simptoma se razvije i alergija, svaki vid ignorisanja i nelečenja sledećeg puta može biti fatalan. Zato, savetuje doktorka, ukoliko je reakcija na ubod i barem malo jača od blagog bola i umerenog otoka, treba posetiti lekara.

"Vaš lekar će najverovatnije preporučiti testiranje uz pregled alergologa. Radi se o kožnim 'prick' probama gde se jedna kap tečnosti koja sadrži rastvoren alergen stavi na kožu, ili određivanjem nivoa imunoglobulina iz krvi", kaže doktorka Jovanović-Nenadić.

Novčane kazne za ubijanje stršljenova

Malo ko zna da ukoliko se ovaj insekt ubije preti kazna od pola miliona do dva miliona dinara. Ubijanje stršljena, bilo to čak i u samoodbrani, kažnjivo je prema Zakonu o zaštiti prirode koji se odnosi na ugrožavanje zaštićenih vrsta, u šta se ubraja stršljen. Ne samo zato što ne znaju da stršljeni zaštićeni, već građani pokušaju sami da reše problem, što im vrlo često ne pođe za rukom, te može doći do fatalnog ishoda od njegovog uboda.

Podsetimo, četrdesetpetogodišnji muškarac iz Medveđe umro od ujeda stršljena. Tragedija se dogodila juče oko 11 sati. Umro je na kućnom pragu, nestigavši da pozove Hitnu pomoć.

BONUS VIDEO:

RINA Arsenije iz Užica ukljanja stršljenove

(Blic/Mondo/A.V.)