U Srbiji ima 30 000 korisnika narodnih kuhinja, što je za skoro 50 odsto više nego prošle godine.
Prema najnovijim podacima Crvenog krsta, na zajedničkom kazanu, umesto 21.000 ljudi, sada se hrani više od 30.000 ljudi, a najalarmantnije je što na veknu hleba i pola litra kuvanog jela čeka i 6.000 dece, od kojih je 2.500 mlađe od 10 godina, prenosi današnji "Press".
Stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta Dragica Kljajić kaže da broj korisnika narodnih kuhinja u Srbiji raste iz dana u dan, a broj narodnih kuhinja je sa 59 porastao na 70.
Ova crna statistika nije još kompletna, jer narodne kuhinje ne postoje u nekim od najsiromašnijih opština Srbije kao što su Dimitrovgrad, Bosilegrad, Crna Trava, Lebane, Vlasotinci, Trgovište...
"Situacija je najteža na jugoistoku Srbije. Iako tamo postoji velika potreba za narodnim kuhinjama, lokalne samouprave nemaju mogućnost da ih otvore. S druge strane, neke predsednike opština sramota je da priznaju da su građani siromašni", kaže Kljajićeva.
Vlada Srbije je za naredni period izdvojila oko 330 miliona dinara (oko tri miliona evra) za rad narodnih kuhinja i nabavku paketa sa hranom i sredstvima za higijenu.
Oko 220 miliona dinara (oko dva miliona evra) namijenjeno je za kupovinu namirnica za rad 70 narodnih kuhinja, dok će ostatak otići za nabavku paketa za građane u najsiromašnijim opštinama.
U Srbiji, koja bez Kosova ima oko osam miliona stanovnika, milion građana evidentirano je kao siromašno, više od 300.000 dece živi ispod ili na samoj granici siromaštva.
Procenat siromašnih je tri odsto veći na selu nego u gradovima, oko 10 odsto kod starog seoskog stanovništva i iznad devet odsto kod dece do 14 godina, svako treće seosko domaćinstvo suočava se sa siromaštvom.
(Srna)
Stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta Dragica Kljajić kaže da broj korisnika narodnih kuhinja u Srbiji raste iz dana u dan, a broj narodnih kuhinja je sa 59 porastao na 70.
Ova crna statistika nije još kompletna, jer narodne kuhinje ne postoje u nekim od najsiromašnijih opština Srbije kao što su Dimitrovgrad, Bosilegrad, Crna Trava, Lebane, Vlasotinci, Trgovište...
"Situacija je najteža na jugoistoku Srbije. Iako tamo postoji velika potreba za narodnim kuhinjama, lokalne samouprave nemaju mogućnost da ih otvore. S druge strane, neke predsednike opština sramota je da priznaju da su građani siromašni", kaže Kljajićeva.
Vlada Srbije je za naredni period izdvojila oko 330 miliona dinara (oko tri miliona evra) za rad narodnih kuhinja i nabavku paketa sa hranom i sredstvima za higijenu.
Oko 220 miliona dinara (oko dva miliona evra) namijenjeno je za kupovinu namirnica za rad 70 narodnih kuhinja, dok će ostatak otići za nabavku paketa za građane u najsiromašnijim opštinama.
U Srbiji, koja bez Kosova ima oko osam miliona stanovnika, milion građana evidentirano je kao siromašno, više od 300.000 dece živi ispod ili na samoj granici siromaštva.
Procenat siromašnih je tri odsto veći na selu nego u gradovima, oko 10 odsto kod starog seoskog stanovništva i iznad devet odsto kod dece do 14 godina, svako treće seosko domaćinstvo suočava se sa siromaštvom.
(Srna)
