KAKO NASTAJU OPASNE RASE PASA? Veterinar razbija mitove - u ovom slučaju kreće u napad na vlasnika

Napad pitbula u Novom Sadu, gde je pas nasmrt izujedao oca svog vlasnika, još jedan je u nizu koji je uznemirio javnost, ali i pokrenuo nekoliko pitanja - kako ljubimac iz čista mira postane agresivan, postoje li opasne rase pasa, ali i ključno, da li je vreme za nove zakone kojim će se stati na put neodgovrnom vlasništvu?

"Pitbulovi, koje ste pomenuli, spadaju u pse koji su zapravo vrlo privrženi svojim vlasnicima. Međutim, ako vi tu životinju vežete ili držite u boksu, to je kao da ste stavili i dete. Kad biste dete tako zatvorili i držali u šta bi ono izraslo? Ovi psi su uzrasta 2-3 godine deteta i vrlo socijalna bića. Nisu oni životinje koje su došle iz prirode, već rase koje smo mi napravili, nisu samotnjaci. Napravili smo ih da budu vrlo socijalni. Evo, primera radi, moj pas je sada sa mnom, sedi zapravo na meni i to je njemu neko normalno ponašanje. Ako vi psu izbacite neko normalno ponašanje i zatvorite ga u kavez ili držite vezanog, oni će razviti neke različite poremećaje u vidu ponašanja, agresije", objasnio je on za Mondo.

Sa ovim mišljenjem saglasan je i dreser pasa, Saša Mitrović, koji nam je rekao da najopasnija rasa ne postoji odnosno da svaki pas može biti agresivan, zavisi kako ga vlasnik vaspitava.

"Koliko vremena uložiš u njegovo odgajanje su ključni. Na veliku žalost, kod mene su problematični bili i psi koji važe za najmiroljubivije (labrador, zlatni retriver...). Svaka rasa može biti agresivna, a ono što utiče na opasnost jeste veličina psa i starost. Što je pas veći, veće povrede može da napravi, a što je stariji - veću hrabrost ima za napad", rekao nam je ovaj iskusni dreser.

Priču naših sagovornika potvrđuje i stanje u kom je bio pas s početka teksta. Komšije nastradalog čoveka iz Novog Sada posvedočile su da je životinja bila u lošem stanju, zapuštena i jako mršava. Sin, koji je uhapšen jer je vlasnik psa, dovodio je svog ljubimca ocu na čuvanje i potom nije danima dolazio da ih obiđe.

Nastradali Z.B. je, kako prenose mediji, bio lošeg zdravlja, teško se kretao, pa komšije svedoče da ga gotovo uopšte nisu viđali da izlazi odnosno šeta psa.

"Možda je zato i postao agresivan jer smo ujutru čuli neku lomljavu i pozvali policiju. Pojavio se i sin koji je pokušao da obuzda psa, a onda su ga preuzeli radnici Zoohigijene", pričaju komšije nesrećnog čoveka.

Zakon o dobrobiti životinja jasno nalaže da je vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimaca dužan je da obezbedi brigu, negu i smeštaj, u skladu sa vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i potrebama u ponašanju i zdravstvenom stanju kućnog ljubimca.

"Psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, moraju se držati na propisani način", nedvosmislen je član zakona.

Jedan od puteva ka odgovornom vlasništvu jeste i edukacija vlasnika, o čemu smo već pisali, a to nam potvrđuje i veterinar.

"Obuka vlasnika pasa nam je preko potrebna jer naši ljudi ne znaju apsolutno ništa o psima. Čak i odgovorni vlasniči često prave neke greške. Ljudi ne znaju da je to životinja, da imaju određene potrebe, da one nisu kao ljudske (od hranjenja, vakcinacije). To nije plišana igračka, pas zahteva i vreme i pažnju, promenu načina života i novac, ako ćemo već da pričamo o tome...Mislim da smo jako daleko od toga", dodao je.

Iz Sekretarijata za nadzor i inspekciju za Mondo kažu da Zakonom o dobrobiti životinja, nad čijom primenom nadzor vrši veterinarska inspekcija Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, propisano je da psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, moraju se držati na propisani način. 

Iako nam je više stručnjaka objasnilo da svaki pas može biti opasan i da ga takvim naprave nesavesni vlasnici, zakon ipak pravi neku podelu u rasama.

Iz Sekreterijata nam kažu da se, u skladu sa Pravilnikom o načinu držanja pasa, opasnim psom smatra bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je bez očiglednog povoda napala čoveka ili drugog psa i nanela mu telesne povrede ili smrt. Takođe, u ovu grupu spada pas koji je dresiran za borbe, rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja, kao i rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.

Pravilnik dalje nalaže da vlasnik ovako okarakterisanog psa mora zajedno s njim proći obuku po programu kinološkog saveza, uz proveru stepena socijalizacije psa. Obuci i proveri podvrgava se i pas koji se u smislu Pravilnika ne smatra opasnim psom i to pas srednjeg rasta (visine 55 cm mereno u visini grebena) i veliki pas ako vlasnik želi da tog psa izvodi bez povoca i brnjice, objasnili su u izjavi za naš portal.

"Nakon što se utvrdi da li je pas opasan, Veterinarska stanica, odnosno veterinarska ambulanta upisuje podatak u registar pasa i u potvrdu za pse i mačke i o tome obaveštava kinološki savez. Veterinarski inspektor Uprave za veterinu može po podnetoj prijavi utvrditi činjenično stanje na licu mesta i shodno tome preduzeti mere iz okvira svoje nadležnosti", dodali su.

(Mondo.rs)