Za ljude koji žive u urbanim sredinama, visoke temperature predstavljaju veliki problem zbog efekta "toplotnog ostrva“, koje nastaje relativno većim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina u odnosu na zemljište i travnate površine. Od 20 do 30 odsto građana je u veoma visokom riziku od klimatskih promena, što znači da već trpe njihove posledice, a ovaj udeo će se u budućnosti samo povećavati, navode stručnjaci.
"Za razumevanje urbanog toplotnog ostrva važno je razumeti da se vazduh oko nas zagreva od toplote koju zrači neka površina, a ne od Sunčevog zračenja“, pojašnjava za Novu ekonomiju Ana Vuković Vimić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Ona navodi da sunčevo zračenje prolazi kroz vazduh gotovo nesmetano, zagreje tlo i zgrade oko nas, koje onda "zrače toplotu“, koju vazduh reapsorbuje.
"U gradovima, mimo toga što je veće zagrevanje podloge, čak i onaj deo Sunčevog zračenja koji se reflektovao pada na zidove zgrada i drugih objekata i ne može da pobegne nazad kroz atmosferu u kosmos, već se i ta energija zadržava, što nije slučaj na otvorenim prostorima“, dodaje Vuković Vimić.
Upravo zbog toga su temperature u urbanom toplotnom ostrvu čak do deset stepeni toplije nego one koje se izmere po zvaničnom merenju, odnosno na stanicama gde je termometar na dva metra visine, u hladu, iznad travnate površine na otvorenom prostoru.
Neretko se dešava da temperature koje se mere u automobilima na putevima u gradu pokazuju znatno veće vrednosti, ali bliže onima koje zaista i jesu na toj lokaciji nego što pokazuju zvanična merenja temperature vazduha.
"Sredinom 21. veka, sa ovakvom stopom porasta temperature, u urbanim toplotnim ostrvima će se dve-tri godine u svakoj deceniji dešavati periodi sa temperaturama koje prelaze granice izdržljivosti za ljudski organizam – tada je svaki čovek u opasnosti od toplotnog udara, a ne samo stari, hronični bolesnici, deca koji su i sada ugroženi“, ističe Vuković Vimić.
Izloženost direktnom Sunčevom zračenju je takođe, veliki rizik:
"Ovo nam utiče na porast temperature tela i pitanje je kada će naš telesni sistem rashlađivanja da se poremeti. Tada nastaje toplotni udar“, smatra profesorka.
Profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević, dodaje kako da su posledice toplotnih talasa već vidljive.
"Toplotni talasi uvećavaju rizik od šumskih požara, povećavaju pritisak na elektro-energetske sisteme, na sisteme za vodosnabdevanje, putnu i železničku infrastrukturu… Na kraju svi ovi uticaju mogu da umanje opšti kvalitet života ljudi stvarajući socijalne tenzije. Čak je zabeležena i povezanost između visokih temperatura tokom toplotnih talasa i različitih oblika nasilnog ponašanja“, ističe Đurđević za Novu ekonomiju.
(Nova ekonomija, Mondo, I.L.)
"Hajde bolan, skloni se, ćuti više!": Grof žestoko udario na Radeta Bogdanovića
Čukarički pustio menicu Partizanu: Novi problemi u Humskoj, moraju da spreme novac!
Kladionice i kockarnice više neće smeti da se reklamiraju: Silaze sa bilborda i mesta na otvorenom u Srbiji
Bez Miloša Teodosića na Žalgiris: Težak udarac za Zvezdu, a to nije sve!
Mondo ukrštenica za 29. oktobar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!