"LJUDI SU NERVOZNI, NASILNIJI, A SRCE LAKO STRADA"! Klimatolog otkriva kako visoke temperature utiču na nas

Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je danas da je tokom letnjih dana, kada su ekstremno visoke temperature, neophodno spavati u prostorijama u kojima je prijatna temperatura kako ne bi došlo do znojenja, jer svako znojenje u toku noći predstavlja pokušaj organizma da se rashladi, prenosi "Blic" pisanje "Tanjuga". On je rekao da organizam čoveka očekuje da u toku noći temperatura bude prijatna kako bi se regenerisalo od stresa u kom je bilo prethodnog dana, istakavši da je tokom dana kada su visoke temperature, organizam u stresu i mnogo mu je teže da se bori.

Đurđević kaže da se pokazalo širom sveta da visoke temperature utiču na nervozu ljudi, odnosno da ljudi postaju nasilniji u periodima kada su ovako visoke temperature, kao i da se nivo nasilje povećava.

Porast smrtnih slučajeva

Takođe, napominje da toplotni talas ima veliki uticaj na povećanje smrtnih slučajeva u odnosu na neke referentne vrednosti koje su očekivane u to doba godine. Kako je naveo, najdrastičniji primer toga je toplotni talas u Francuskoj koji se desio 2003. godine, tokom kog je bilo desetine hiljada više umrlih nego što su referentne vrednosti.

"Urađena je analiza toplotnog talasa 2022. koji je zahvatio veći deo Evrope, za Srbiju je procena da smo tada imali oko 500 smrti iznad te referentne vrednosti. Postoji analiza za našu zemlju konkretno gde je pokazano da je otprilike pet do šest odsto više ljudi umrlo koji su stariji od 65 godina, opet od tih nekih referentnih vrednosti", objasnio je on.

Đurđević kaže da tek kada se ovaj toplotni talas bude završio, moći će da se uradi analiza da se utvrdi da li je ovakav toplotni talas direktna posledica klimatskih promena ili su ga klimatske promene samo pojačale. Dodaje da u toku ovog toplotnog talasa nisu probijeni rekordi za maksimalne dnevne temperature u Srbiji, koji su postavljeni 2007. godine u julu, napomenuvši da je dužina ovog toplotnog talasa vrlo neuobičajena.

"Od 2018. godine do danas nije bila godina u Evropi, da se u nekom delu kontinenta nije desio toplotni talas ovako intenzivan. I za većinu tih toplotnih talasa se smatra da nisu bili mogući bez klimatskih promena, tako da smo mi sad u nekom novom režimu u kome svakog leta možemo da očekujemo ovakav događaj", ocenio je klimatolog.

Ekstremno vreme posledica čovekovog nemara

Ovako ekstremne klimatske promene su posledice ljudskih aktivnosti, izjavio je Đurđević istakavši da su ljudi svemu tome doprineli 110 odsto, a da je priroda samo 10 odsto uspela da smanji negativan uticaj čoveka. Kako je objasnio, glavni razlog je što se od početka industrijske revolucije do danas konstantno uvećavala količina uglja, nafte i gasa koje se troše da bi se proizvodila energiju.

"Kad sagorevamo ta goriva, mi je emitujemo ugljen dioksid, dodajemo ga u atmosferu. Ugljen dioksid je drugi najvažniji gas sa efektom staklene bašte koji doprinosi tomu efektu oko 25-30 odsto, znači vrlo važan gas, I mi smo na kraju povećali njegovu koncentraciju do danas 50 odsto u odnosu na vrednosti pre početka industrijske revolucije, zbog toga je planeta toplija", naveo je on.

Kada je reč o poplavama, Đurđević kaže da kada je vazduh topliji, može se smestiti sedam odsto više vodene pare, i dodaje da sva olujna nevremena svoju snagu crpe u odnosu na to koliko imaju vodene pare.

"Kada je pitanje prognoza, prvi put je naša zemlja donela nacionalni dokument koji se bave o klimatskim problemima u 2009. godine, i ako otvorite taj dokument, vidite da u tom dokumentu piše ovo što se dešava danas. Naše kolege koje se bave klimatologijom su ovo predvideli još osamdesetih godina", dodao je klimatolog.

Treći toplotni talas u Beogradu

Ako gledamo sad ovaj deo Beograda i to da je već treći toplotni talas, ali najduži do sada, sve to kumulativno ima velike posledice, izjavila je danas meteorolog prof. dr Ana Vuković Vimić i navela da ovako visoke temperature mogu da izazovu sušu koja nije identifikovana deficitom padavina, već izuzetno visokim temperaturama koje su povećale potrebe za vodom i isparavanje.

"Nisu sve oluje superćelijske"

Prema njenim rečima, superćelijske oluje su veliki konvektivni sistemi koji se sastoje iz jedne ćelije, odnosno konvektivnog oblaka, iz onih iz kojih dolaze pljuskovi i olujni frontovi.

Kada naglo krene da duva vetar, padne temperatura, pljusak i onda se sve posle nekih 15 minuta do pola sata vrati u normalu, Vukovićeva kaže da su to olujni oblaci, istakavši da je je superćelijska oluja jedna ogromna takva ćelija koja može da napravi mnogo jači olujni front, zbriše krovove, iščupa drveće, i padavine mogu biti intenzivnije.

"Može još da se stvori ta mreža cirkulacija, rotacija, to je kada duva vetar u suprotnom pravcu po visinama i napravi rotaciju, i onda kako se zavrti može da izvuče i neki tornado. Nisu sve oluje superćelijske, postoje ovo što se sad dešavalo, znači spojeno više tih konvektivnih oblaka, pa deluje kao jedna superćelijska. Opasne su zato što su razornih moći. Važno je imati kapacitete i prognozirati to", poručila je ona.

BONUS VIDEO:

(Blic/Mondo/A.V.)