Policija je osobama koje su privedene zbog istrage u vezi korupcije i organizovanog kriminala u privredi odredila meru zadržavanja u pritvoru od 48 sati, a za bivšim direktorom "C marketa" Slobodanom Radulovićem intezivno se traga, saznao je Tanjug. Kako navodi B92, Radulović je još od prodaje "C marketa" u Španiji. Ministar finansija Srbije Mladjan Dinkić ocenio je da je hapšenjem "zadat najveći udarac privrednom kriminalu i korupciji u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine".
Policija je osobama koje su privedene zbog istrage u vezi korupcije i organizovanog kriminala u privredi odredila meru zadržavanja u pritvoru od 48 sati, a za bivšim direktorom "C marketa" Slobodanom Radulovićem intezivno se traga, saznao je Tanjug.
Po nalogu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal, policija je privela predsednika i sudiju Trgovinskog suda, Gorana Kljajevića i Delinka Djurdjević, advokate Miku i Milinka Brašnjevića, Sekulu Pijevčevića, Jasminu Kojić i Nemanju Jolovića, direktora Poštanske štedionice Jelicu Živković i radnika Generalnog inspektorata MUP-a Srbije Dejana Ivezića.
MUP obavlja pretres službenih i privatnih prostorija svih privedenih lica.
Prema nezvaničnim saznanjima B92, grupa koja je privedena odavno je predmet istrage zbog malverzacija u privatizaciji i stečajima raznih preduzeća. Šema po kojoj je grupa radila zasnivala se na tome da Trgovinski sud proglasi stečaj nad nekim preduzećem, da povezani biznismeni potom preko Poštanske štedionice obezbede jeftin kredit za njegovu kupovinu, a sud to sve odobri. Kljajević je, kao predsednik Trgovinskog suda, morao da ima uvid u rad suda, preneo je B92.
Prema informacijama tog medija od izvora bliskih Tužilaštvu, grupa koja je povezana s malverzacijama u raznim preduzećima znatno je veća od privedene. Medju preduzećima koja se pominju su "Beko", BIM "Slavija", Robne kuće "Beograd" i "C market", iz kog je, kako saznaje B92, "izvučeno" 20 miliona evra, ali bivši direktor Radulović nije dostupan istražnim organima jer se još od prodaje "C marketa" nalazi u Španiji.
Radnik Generalnog inspektorata MUP-a Srbije Dejan Ivezić je, kako je saznao B92, priveden zbog sumnje da je odao službenu tajnu.
Ministar finansija Srbije Mladjan Dinkić ocenio je da je hapšenjem sudija Trgovinskog suda u Beogradu i direktorke Poštanske štedionice "zadat najveći udarac privrednom kriminalu i korupciji u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine". Dinkić je agenciji Beta rekao da se "radi o organizovanoj akciji otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela", koja je trajala osam meseci.
Dinkić je naveo da je na osnovu onog što je do sada dokazano, može proceniti da se radi o zloupotrebama kojima je država oštećena za više desetina miliona evra i dodao da se radi o "najvećoj grupi organizovanog privrednog kriminala ikad otkivenoj u Srbiji". Predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, koji je zajedno sa sudijom tog suda Delinkom Djurdjević privreden u policiju, je prema rečima Dinkića, vrh korupcije u Srbiji i stečajne mafije. Ističući da se pokazalo da je on bio u pravu kada je ukazivao na korupciju u Trgovinskom sudu u Beogradu, Dinkić je zatražio da se oduzme imunitet korumpiranim sudijama na čelu sa Kljajevićem. On je naveo da mu je jedan strani diplomata rekao da "kad Kljajević bude uhapšen, to će biti znak da je tranzicija u Srbiji postala ozbiljna".
Dinkić je rekao da postoje ozbiljne sumnje da iz Poštanske štedionice, čija je direktorka Jelica Živković takodje danas privredena u policiju, odlivan novac ka finansijerima stečajne mafije. On je predložio da se odmah izabere novi direktor Nacionalne štedionice.
Deo kontroverzne Kljajevićeve biografije je i podatak da je u vreme lokalnih izbora u Srbiji 1996. godine bio član Gradske izborne komisije u Beogradu, kada je opozicija optužila režim tadašnjeg predsednika Republike Slobodana Miloševića za kradju izbora. Usledilo je donošenje "lex specialis-a", kao rešenje da se opoziciji prizna izborna pobeda.
U vreme izbora za beogradske organe vlasti septembra 2000. godine, Kljajević je izabran za zamenika predsednika Gradske izborne komisije. Kljajevića je na mesto v. d. predsednika beogradskog Trgovinskog suda Skupština Srbije imenovala 9. oktobra 2000. godine, a jula 2002. izabran je za predsednika.
Rešenjem Vrhovnog suda Srbije 17. juna 2004. godine Kljajević je zbog "nesavesnog vršenja dužnosti predsednika suda" bio suspendovan sa te funkcije. U rešenju o suspenziji bilo je navedeno da je Komisija, koja je obavila kontrolu rada Trgovinskog suda u septembru 2003. godine, u izveštaju konstatovala nezakonito postupanje Kljajevića u stečajnom predmetu protiv stečajnog dužnika Kompanije za medjunarodno poslovanje "Ineks Intereksport", ali i u postupku stečaja smederevskog "Sartida".
Kljajević je odbacio sve tvrdnje komisije, a Veliko personalno veće Vrhovnog suda vratilo ga je na mesto predsednika 5. jula 2004. godine. Široj javnosti ostalo je nepoznato čime se Veliko personalno veće rukovodilo kada je donelo takvu odluku.
Rad Trgovinskog suda u proteklih pet godina ocenjen je negativno u Studiji izvodljivosti, koji je za SCG pripremila Evropska komisija. U tom dokumentu je istovremeno naglašena preporuka da se stanje u Trgovinskom sudu mora popraviti. Mimo te opšte ocene, protiv dvoje sudija u toku je postupak pred Okružnim sudom u Beogradu - Milojka Zeković i Mirjana Djurišić optužene su za primanje mita od 80.000 evra.
U Okružnom sudu vodi se i istraga protiv sudije Trgovinskog suda Žanke Radić, osumnjičene da je protivzakonito promenila naziv kompanije "BK-trejd" kao osnivača kompanije "Mobtel".
Okružno tužilaštvo u Beogradu početkom aprila podnelo je sudu zahtev za sprovodjenje istrage protiv sudije Trgovinskog suda Ivanke Kozić-Knežević, zbog osnovane sumnje da je primila mito od 11. 000 evra po osnovu Ugovora o stipendiranju njenog sina, koji je ona, kao njegov zastupnik, potpisala sa direktorom košarkaškog kluba ''Lavovi 063'' iz Beograda Rankom Karićem.
Policija je u martu, po istom osnovu, podnela Tužilastvu krivičnu prijavu i protiv sudije Ljiljane Stojković, zbog osnovane sumnje da je počinila krivično delo primanja mita u vrednosti od 11.000 evra.
Policija je privela i sudiju Trgovinskog suda Delinku Djurdjević zbog istrage u vezi s korupcijom i organizovanim kriminalom u privredi.
(Tanjug/Beta)
Po nalogu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal, policija je privela predsednika i sudiju Trgovinskog suda, Gorana Kljajevića i Delinka Djurdjević, advokate Miku i Milinka Brašnjevića, Sekulu Pijevčevića, Jasminu Kojić i Nemanju Jolovića, direktora Poštanske štedionice Jelicu Živković i radnika Generalnog inspektorata MUP-a Srbije Dejana Ivezića.
MUP obavlja pretres službenih i privatnih prostorija svih privedenih lica.
Prema nezvaničnim saznanjima B92, grupa koja je privedena odavno je predmet istrage zbog malverzacija u privatizaciji i stečajima raznih preduzeća. Šema po kojoj je grupa radila zasnivala se na tome da Trgovinski sud proglasi stečaj nad nekim preduzećem, da povezani biznismeni potom preko Poštanske štedionice obezbede jeftin kredit za njegovu kupovinu, a sud to sve odobri. Kljajević je, kao predsednik Trgovinskog suda, morao da ima uvid u rad suda, preneo je B92.
Prema informacijama tog medija od izvora bliskih Tužilaštvu, grupa koja je povezana s malverzacijama u raznim preduzećima znatno je veća od privedene. Medju preduzećima koja se pominju su "Beko", BIM "Slavija", Robne kuće "Beograd" i "C market", iz kog je, kako saznaje B92, "izvučeno" 20 miliona evra, ali bivši direktor Radulović nije dostupan istražnim organima jer se još od prodaje "C marketa" nalazi u Španiji.
Radnik Generalnog inspektorata MUP-a Srbije Dejan Ivezić je, kako je saznao B92, priveden zbog sumnje da je odao službenu tajnu.
Ministar finansija Srbije Mladjan Dinkić ocenio je da je hapšenjem sudija Trgovinskog suda u Beogradu i direktorke Poštanske štedionice "zadat najveći udarac privrednom kriminalu i korupciji u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine". Dinkić je agenciji Beta rekao da se "radi o organizovanoj akciji otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela", koja je trajala osam meseci.
Dinkić je naveo da je na osnovu onog što je do sada dokazano, može proceniti da se radi o zloupotrebama kojima je država oštećena za više desetina miliona evra i dodao da se radi o "najvećoj grupi organizovanog privrednog kriminala ikad otkivenoj u Srbiji". Predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, koji je zajedno sa sudijom tog suda Delinkom Djurdjević privreden u policiju, je prema rečima Dinkića, vrh korupcije u Srbiji i stečajne mafije. Ističući da se pokazalo da je on bio u pravu kada je ukazivao na korupciju u Trgovinskom sudu u Beogradu, Dinkić je zatražio da se oduzme imunitet korumpiranim sudijama na čelu sa Kljajevićem. On je naveo da mu je jedan strani diplomata rekao da "kad Kljajević bude uhapšen, to će biti znak da je tranzicija u Srbiji postala ozbiljna".
Dinkić je rekao da postoje ozbiljne sumnje da iz Poštanske štedionice, čija je direktorka Jelica Živković takodje danas privredena u policiju, odlivan novac ka finansijerima stečajne mafije. On je predložio da se odmah izabere novi direktor Nacionalne štedionice.
Trgovinski sud, predsednik i afere
Predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević bio je cele protekle decenije u žiži interesovanja i javnosti i istražnih organa zbog niza afera vezanih i za njega lično i za taj sud.Deo kontroverzne Kljajevićeve biografije je i podatak da je u vreme lokalnih izbora u Srbiji 1996. godine bio član Gradske izborne komisije u Beogradu, kada je opozicija optužila režim tadašnjeg predsednika Republike Slobodana Miloševića za kradju izbora. Usledilo je donošenje "lex specialis-a", kao rešenje da se opoziciji prizna izborna pobeda.
U vreme izbora za beogradske organe vlasti septembra 2000. godine, Kljajević je izabran za zamenika predsednika Gradske izborne komisije. Kljajevića je na mesto v. d. predsednika beogradskog Trgovinskog suda Skupština Srbije imenovala 9. oktobra 2000. godine, a jula 2002. izabran je za predsednika.
Rešenjem Vrhovnog suda Srbije 17. juna 2004. godine Kljajević je zbog "nesavesnog vršenja dužnosti predsednika suda" bio suspendovan sa te funkcije. U rešenju o suspenziji bilo je navedeno da je Komisija, koja je obavila kontrolu rada Trgovinskog suda u septembru 2003. godine, u izveštaju konstatovala nezakonito postupanje Kljajevića u stečajnom predmetu protiv stečajnog dužnika Kompanije za medjunarodno poslovanje "Ineks Intereksport", ali i u postupku stečaja smederevskog "Sartida".
Kljajević je odbacio sve tvrdnje komisije, a Veliko personalno veće Vrhovnog suda vratilo ga je na mesto predsednika 5. jula 2004. godine. Široj javnosti ostalo je nepoznato čime se Veliko personalno veće rukovodilo kada je donelo takvu odluku.
Rad Trgovinskog suda u proteklih pet godina ocenjen je negativno u Studiji izvodljivosti, koji je za SCG pripremila Evropska komisija. U tom dokumentu je istovremeno naglašena preporuka da se stanje u Trgovinskom sudu mora popraviti. Mimo te opšte ocene, protiv dvoje sudija u toku je postupak pred Okružnim sudom u Beogradu - Milojka Zeković i Mirjana Djurišić optužene su za primanje mita od 80.000 evra.
U Okružnom sudu vodi se i istraga protiv sudije Trgovinskog suda Žanke Radić, osumnjičene da je protivzakonito promenila naziv kompanije "BK-trejd" kao osnivača kompanije "Mobtel".
Okružno tužilaštvo u Beogradu početkom aprila podnelo je sudu zahtev za sprovodjenje istrage protiv sudije Trgovinskog suda Ivanke Kozić-Knežević, zbog osnovane sumnje da je primila mito od 11. 000 evra po osnovu Ugovora o stipendiranju njenog sina, koji je ona, kao njegov zastupnik, potpisala sa direktorom košarkaškog kluba ''Lavovi 063'' iz Beograda Rankom Karićem.
Policija je u martu, po istom osnovu, podnela Tužilastvu krivičnu prijavu i protiv sudije Ljiljane Stojković, zbog osnovane sumnje da je počinila krivično delo primanja mita u vrednosti od 11.000 evra.
Policija je privela i sudiju Trgovinskog suda Delinku Djurdjević zbog istrage u vezi s korupcijom i organizovanim kriminalom u privredi.
(Tanjug/Beta)
