Elektroprivreda Srbije saopštila je da dotok Dunava na hidrocentrali "Djerdap I" iznosi oko 15.500 kubnih metara vode u sekundi, što ugrožava rad obe djerdapske elektrane. Dotok od 15.500 kubika vode u sekundi predstavlja elementarnu nepogodu i stvara velike probleme u radu obe hidroelektrane "Djerdap".
To je najveći ikada zabeleženi dotok Dunava od postojanja elektrana, veći i od onog iz 1981. godine kada je u Beogradu bila poplavljena Karadjordjeva ulica, a očekuje se da će dostići i 16.000 kubika u sekundi.
Zbog velikog dotoka i smanjenog pada vode na mašine dunavskih hidroelektrana znatno je smanjena proizvodnja hidroelektrane "Djerdap I", a na "Djerdapu II", i na našoj i na rumunskoj elektrani, dovedena je u pitanje. Preduzimaju se sve moguće mere da se spreče posledice takvog dotoka.
Hidrolektrana "Djerdap" radi u takozvanom protočnom režimu, tako da je kota oborena na 63 metra, a daljim obaranjem kote, ne može se uticati na nivo Dunava ni uzvodno ni nizvodno. U odnosu na normalnu situaciju i dotoke Dunava do 10.000 kubika u sekundi, ta kota je niža za 6,5 metara, pa se sada akumulacija "Djerdapa I" proteže samo do Mosne, izmedju Golupca i Donjeg Milanovca.
Sve uzvodno, kao i nizvodno od "Djerdapa II", Dunav je u prirodnom režimu pri dotocima većim od 10.000 kubika u sekundi. Zbog toga obe elektrane rade u strogo protočnom režimu ispuštajući što kroz turbine, što preko prelivnih brana, svu vodu koja dotiče svake sekunde.
Dispečeri na hidroelektrani "Djerdap" prate vodostaj Dunava i njegovih većih pritoka svakodnevno i izradjuju precizne prognoze dotoka reke na osnovu kojih planiraju i prilagodjavaju režim rada, proizvodnju i ispuštanje vode.
Sredinom marta, kada je bilo jasno da predstoji dolazak velikih voda, na hidroelektrani "Djerdap I" počelo je obaranje nivoa jezera, da bi 28. marta pri dotoku od 11.600 kubika u sekundi nivo vode bio spušten na kotu 63 metra, u skladu sa konvencijom o izgradnji i eksploataciji hidroelektrana "Djerdap I" i "Djerdap II". Na taj način, hidroelektrana "Djerdap" omogućila je brži priticaj prvih većih talasa Dunava, ali i Morave,Tamiša, Save, pa i Tise, tako da su znatno ublažene posledice enormno velikih voda koje će verovatno za koji dan zabeležiti rekord od 16.000 kubika, navedeno je u saopštenju.
Veće ispuštanje vode na "Djerdapu I" od dotoka ne bi ublažilo poplave uzvodno od Milanovca, ali bi zato izazvalo znatno veće štete nizvodno, pre svega na "Djerdapu II" u našem priobalju do tromedje, a posebno kod suseda, Rumunije i Bugarske. "To bi bilo protivno konvenciji i donelo velike ne samo političke, već i materijalne štete susedima koje bi verovatno morali da platimo", navedeno je u saopštenju EPS-u.
(Tanjug)
To je najveći ikada zabeleženi dotok Dunava od postojanja elektrana, veći i od onog iz 1981. godine kada je u Beogradu bila poplavljena Karadjordjeva ulica, a očekuje se da će dostići i 16.000 kubika u sekundi.
Zbog velikog dotoka i smanjenog pada vode na mašine dunavskih hidroelektrana znatno je smanjena proizvodnja hidroelektrane "Djerdap I", a na "Djerdapu II", i na našoj i na rumunskoj elektrani, dovedena je u pitanje. Preduzimaju se sve moguće mere da se spreče posledice takvog dotoka.
Hidrolektrana "Djerdap" radi u takozvanom protočnom režimu, tako da je kota oborena na 63 metra, a daljim obaranjem kote, ne može se uticati na nivo Dunava ni uzvodno ni nizvodno. U odnosu na normalnu situaciju i dotoke Dunava do 10.000 kubika u sekundi, ta kota je niža za 6,5 metara, pa se sada akumulacija "Djerdapa I" proteže samo do Mosne, izmedju Golupca i Donjeg Milanovca.
Sve uzvodno, kao i nizvodno od "Djerdapa II", Dunav je u prirodnom režimu pri dotocima većim od 10.000 kubika u sekundi. Zbog toga obe elektrane rade u strogo protočnom režimu ispuštajući što kroz turbine, što preko prelivnih brana, svu vodu koja dotiče svake sekunde.
Dispečeri na hidroelektrani "Djerdap" prate vodostaj Dunava i njegovih većih pritoka svakodnevno i izradjuju precizne prognoze dotoka reke na osnovu kojih planiraju i prilagodjavaju režim rada, proizvodnju i ispuštanje vode.
Sredinom marta, kada je bilo jasno da predstoji dolazak velikih voda, na hidroelektrani "Djerdap I" počelo je obaranje nivoa jezera, da bi 28. marta pri dotoku od 11.600 kubika u sekundi nivo vode bio spušten na kotu 63 metra, u skladu sa konvencijom o izgradnji i eksploataciji hidroelektrana "Djerdap I" i "Djerdap II". Na taj način, hidroelektrana "Djerdap" omogućila je brži priticaj prvih većih talasa Dunava, ali i Morave,Tamiša, Save, pa i Tise, tako da su znatno ublažene posledice enormno velikih voda koje će verovatno za koji dan zabeležiti rekord od 16.000 kubika, navedeno je u saopštenju.
Veće ispuštanje vode na "Djerdapu I" od dotoka ne bi ublažilo poplave uzvodno od Milanovca, ali bi zato izazvalo znatno veće štete nizvodno, pre svega na "Djerdapu II" u našem priobalju do tromedje, a posebno kod suseda, Rumunije i Bugarske. "To bi bilo protivno konvenciji i donelo velike ne samo političke, već i materijalne štete susedima koje bi verovatno morali da platimo", navedeno je u saopštenju EPS-u.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
