Sindikat zatvorskih čuvara u Srbiji najavio je danas da će 28. januara stupiti u generalni štrajk do ispunjenja njihovih zahteva za povećanjem zarada i isplatom dodatka od 10.000 dinara za decembar i januar.
To će biti prvi štrajk čuvara u srpskim zatvorima ikad.
"Zaposleni u zatvorima će poštovati minimum procesa rada iz bezbednosnih razloga i sprovodiće fizičko obezbeđenje zatvorenika, staraće se o potrebama higijene, šetnji, prijemu i otpustu lica lišenih slobode", rekao je na konferenciji za novinare predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji Dragoljub Kuridža.
Prema njegovim rečima, tokom štrajka stražari u zavorima neće okrivljene sprovoditi na suđenja, neće im omogućavati posete advokata i porodice, neće primati pakete, niti će se starati o zatvorskim kantinama.
Kuridža je podsetio da su zahtevi zaposlenih u zatvorima Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i Ministarstvu pravde prosleđeni 5. novembra 2010. godine ali da nisu dobili nijednu povratnu informaciju da li se njihovi zahtevi barem razmtraju.
Sindikat zatvorskih čuvara traži izmenu Uredbe o koeficijentima za isplatu plata zaposlenih u skladu sa Izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kao i popravljanje materijalnog položaja uz isplatu dodatka na platu od 10.000 dinara jer je to učinejno za zaposlene u policiji i sudovima, rekao je Kuridža.
On se posebno požalio na težak položaj zaposlenih koji rade, kako je naveo, najteži i najstresniji posao prema studijama Svetske zdravstvene organizacije, i to u uslovima koji su daleko ispod standarda Evrospke unije i Ujedinjenih nacija.
"Pojedini zatvori su stari i po više od 200 godina. Prebukirani su i bezbednost čuvara je stalno ugrožena", naveo je Kuridža i napomenuo da u Evropi na jednog čuvara ide jedan zatvorenik, dok u Srbiji na 11.500 zatvorenika radi 3.500 stražara.
On smatra da uvođenje elektronskih nadzora uz pomoć narukvica i alternativne sankcije neće rešiti problem prebukiranosti zatvora, zbog, kako je naveo, velike kriminalizacije društva u kom se, svake godine, u proslednjih pet godina, broj zatvorenika povećava za 1.000.
Štrajk za 28. januar su najavila i tri reprezentativna sindikata obrazovanja.
U potpunoj obustavi rada očekuje se da će učestvovati 1.500 škola i oko 70.000 zaposlenih, gotovo 80 odsto obrazovnih ustanova u Srbiji.
Štrajk zajednički organizuju Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS), GSPRS "Nezavisnost", čiji su čelnici na konferenciji za novinare pozvali i četvrti - Sindikat obrazovanja Srbije, da ujedinjeno nastupaju, pošto je taj sindikat ranije takođe najavio obustavu rada za 28. januar.
Sindikati zahtevaju od Vlade Srbije povećanje budžeta za prosvetu za 24,5 odsto, odnosno 20-ak milijardi dinara, kako bi zaposleni na najjednostavnijim poslovima dobili zagarantovani minimalac, a odnos koeficijenata za složenije poslove bio jednak odnosu pre zamrzavanja plata pre oko 50 meseci, rečeno je na konferenciji.
Prosvetni radnici traže i isplatu jubilarnih nagrada za prethodne dve godine, zatim sredstva za isplatu otpremnina kolegama koji su još pre godinu dana otišli iz prosvete, kao i da odmah započnu pregovori o izmeni uredbe o koeficijentima zaposlenih u prosveti, rekao je generalni sekratar SRPS Hadži Zdravko Kovač.
"Bez ispunenja tih uslova nema ni dogovora ni pregovora", naglasio je Kovač na konferenciji u organizaciji ta tri sindikata.
Predsednik GSPRS "Nezavisnost" Tomislav Živanović najavio je da će taj sindikat započeti zakonski štrajk 24. januara, u cilju, kako je rekao, zagrevanja, kao i da će 26. janaura u 11.55 časova ispred Vlade Srbije podići spomen obeležje Njegovom Visočanstvu Obrazovanju, jer je, kako je istakao, "ova vlada donela odluku da ono više ne postoji".
Potpredsednik USPRS Milorad Antić ukazao je da je prosek plate u prosveti 36.000 dinara, da je prosveta jedina delatnost u kojoj se ne plaća prekonormni rad, kao i da su nastavnicima sve više ugrožena radna mesta zbog nebezbednosti.
Izrazivši očekivanje da će ovoga puta i roditelji đaka podržati zahteve sindikata. Antić je naveo da su prosvetni radnici ogorčeni što se za obrazovanje ne izdvaja više sredstava.
U razvijenim zemljama za prosvetu se izdvaja pet do šest odsto društvenog bruto proizvoda, a kod nas tek oko 3,5 odsto , i taj procenat je sve manji, rekao je Antić.
Na konferenciji je rečeno da će u 2012. godini za prosvetu biti izdvojeno 3,3 odsto, a u 2013. tek 3,1 procenat.
(Tanjug)
To će biti prvi štrajk čuvara u srpskim zatvorima ikad.
"Zaposleni u zatvorima će poštovati minimum procesa rada iz bezbednosnih razloga i sprovodiće fizičko obezbeđenje zatvorenika, staraće se o potrebama higijene, šetnji, prijemu i otpustu lica lišenih slobode", rekao je na konferenciji za novinare predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji Dragoljub Kuridža.
Prema njegovim rečima, tokom štrajka stražari u zavorima neće okrivljene sprovoditi na suđenja, neće im omogućavati posete advokata i porodice, neće primati pakete, niti će se starati o zatvorskim kantinama.
Kuridža je podsetio da su zahtevi zaposlenih u zatvorima Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i Ministarstvu pravde prosleđeni 5. novembra 2010. godine ali da nisu dobili nijednu povratnu informaciju da li se njihovi zahtevi barem razmtraju.
Sindikat zatvorskih čuvara traži izmenu Uredbe o koeficijentima za isplatu plata zaposlenih u skladu sa Izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kao i popravljanje materijalnog položaja uz isplatu dodatka na platu od 10.000 dinara jer je to učinejno za zaposlene u policiji i sudovima, rekao je Kuridža.
On se posebno požalio na težak položaj zaposlenih koji rade, kako je naveo, najteži i najstresniji posao prema studijama Svetske zdravstvene organizacije, i to u uslovima koji su daleko ispod standarda Evrospke unije i Ujedinjenih nacija.
"Pojedini zatvori su stari i po više od 200 godina. Prebukirani su i bezbednost čuvara je stalno ugrožena", naveo je Kuridža i napomenuo da u Evropi na jednog čuvara ide jedan zatvorenik, dok u Srbiji na 11.500 zatvorenika radi 3.500 stražara.
On smatra da uvođenje elektronskih nadzora uz pomoć narukvica i alternativne sankcije neće rešiti problem prebukiranosti zatvora, zbog, kako je naveo, velike kriminalizacije društva u kom se, svake godine, u proslednjih pet godina, broj zatvorenika povećava za 1.000.
Štrajk za 28. januar su najavila i tri reprezentativna sindikata obrazovanja.
U potpunoj obustavi rada očekuje se da će učestvovati 1.500 škola i oko 70.000 zaposlenih, gotovo 80 odsto obrazovnih ustanova u Srbiji.
Štrajk zajednički organizuju Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS), GSPRS "Nezavisnost", čiji su čelnici na konferenciji za novinare pozvali i četvrti - Sindikat obrazovanja Srbije, da ujedinjeno nastupaju, pošto je taj sindikat ranije takođe najavio obustavu rada za 28. januar.
Sindikati zahtevaju od Vlade Srbije povećanje budžeta za prosvetu za 24,5 odsto, odnosno 20-ak milijardi dinara, kako bi zaposleni na najjednostavnijim poslovima dobili zagarantovani minimalac, a odnos koeficijenata za složenije poslove bio jednak odnosu pre zamrzavanja plata pre oko 50 meseci, rečeno je na konferenciji.
Prosvetni radnici traže i isplatu jubilarnih nagrada za prethodne dve godine, zatim sredstva za isplatu otpremnina kolegama koji su još pre godinu dana otišli iz prosvete, kao i da odmah započnu pregovori o izmeni uredbe o koeficijentima zaposlenih u prosveti, rekao je generalni sekratar SRPS Hadži Zdravko Kovač.
"Bez ispunenja tih uslova nema ni dogovora ni pregovora", naglasio je Kovač na konferenciji u organizaciji ta tri sindikata.
Predsednik GSPRS "Nezavisnost" Tomislav Živanović najavio je da će taj sindikat započeti zakonski štrajk 24. januara, u cilju, kako je rekao, zagrevanja, kao i da će 26. janaura u 11.55 časova ispred Vlade Srbije podići spomen obeležje Njegovom Visočanstvu Obrazovanju, jer je, kako je istakao, "ova vlada donela odluku da ono više ne postoji".
Potpredsednik USPRS Milorad Antić ukazao je da je prosek plate u prosveti 36.000 dinara, da je prosveta jedina delatnost u kojoj se ne plaća prekonormni rad, kao i da su nastavnicima sve više ugrožena radna mesta zbog nebezbednosti.
Izrazivši očekivanje da će ovoga puta i roditelji đaka podržati zahteve sindikata. Antić je naveo da su prosvetni radnici ogorčeni što se za obrazovanje ne izdvaja više sredstava.
U razvijenim zemljama za prosvetu se izdvaja pet do šest odsto društvenog bruto proizvoda, a kod nas tek oko 3,5 odsto , i taj procenat je sve manji, rekao je Antić.
Na konferenciji je rečeno da će u 2012. godini za prosvetu biti izdvojeno 3,3 odsto, a u 2013. tek 3,1 procenat.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
