Zašto je toplotni talas koji će zapaliti Srbiju nazvan "Lucifer"? Đurić otkrio o čemu je reč i do kada će da traje

Leto je deo godine rezervisan i za toplotne talase, a poslednjih dana često se pominjalo da toplotni talas pod nazivom "Lucifer" dolazi u Srbiju. Da li je takav naziv ispravan, i još važnije, da li je opravdan?

Toplotni talasi u urbanim gradskim sredinama mogu biti dodatno intenzivniji i zbog toga što se veće urbane sredine ponašaju kao toplotna ostrva, pa mogu biti toplija i za nekoliko stepeni od ruralne okolne sredine, a što je naročito primetno u noćnim satima.

Toplotnih talasa bilo je oduvek, kao i vrlo visokih temperatura. Ipak, poslednjih godina oni su mnogi više intenzivniji i češći, a ekstremnije temperature češće se javljaju.

Na sve to ukazuju srednjnje temperature vazduha, koje su neretko zbog toplotnih talasa i po nekoliko stepeni više od prosečnih, a na sve to dodatno utiče i veći broj tropskih noći u urbanim gradskim sredinama. Njih je nekada u letnjoj sezoni bilo tek nekoliko, a sada ih može biti po 40 i više. Ono što je još interesantnije je da se prošle godine tropska noć javila na samom kraju oktobra, što do sada nije zabeleženo.

Ovih dana uživamo u vrlo ugodnom letnjem vremenu. Ali, jul iza nas doneo nam je jedan od najintezivnijih toplotnih talasa ikada, koji je trajao od 8. do 20. jula. Temperature su u delovima Srbije pet uzastponih dana prelazile 40 i dostizale i 42°C. U Vršcu je zabeležena tropska noć sa minimalnom temperaturom od 31°C što je najviša minimalna temperatura ikada u Srbiji i to sve zahvaljujući fenskom efektu košave. U Beogradu je zabeleženo čak 20 tropskih noći.

Ovih dana uživamo u predahu od vrelina, naročito su ugodne i prijatnije noći, dok su tokom dana maksimalne temperature u skladu sa prosečnim letnjim vrednostima.

Kako je došlo do pominjanja "Lucifera"?

Zvanično, toplotnim talasima ne daju se imena. Ipak, poslednjih godina to je postala učestala praksa da se toplotni talasima dodeljuju imena, a najčešće zarad senzacije i drugačijeg prikaza.

Kada je reč o davanju imena sistemima u meteorologiji, zvanično se imena dodeljuju samo tropskim sistemima, odnosno tropskim olujama i tropskim ciklonima (uragani, tajfuni). Pošto je reč o vrlo opasnim pojavama, koji se javljaju u određenom delu godine, u zavisnosti od geografske širine i pozicije, imena se daju kako bi se u medijima izbegla zbunjenost, odnosno neretko više takvih sistema može da se javi u istom trenutku na različitim mestima. Njihov uticaj može biti ogroman, u prošlosti su izazivali dosta žrtava, jer nisu postojala upozorenja, zato kada se nazovu odreženim imenom, oni se mogu medijski propratiti, a javnost je na vreme upoznata sa njihovom opasnošću.

Dok se tropskim ciklonima daju imena, vantropskim ciklonima zvanično se ne daju imena, s obzirom na to da su mnogo češći, ali isto tako i znatno manje opasni od tropskih sistema, osim u pojedinim slučajevima kada i u vantropskim širinam prerastu u opasne orkanske oluje.

Dakle, pred nama je još jedan intenzivan toplotni talas, a reč je o sistemu koji će potrajati od vikenda pa narednih sedam do deset dana. On će nastati kao posledica snažnog anticklona, odnosno polja visokog vazdušnog pritiska iznad jugoistočne Evrope i našeg područja. Istovremeno, sa severa Afrike stići će vrela vazdušna masa.

Anticklon nad našim podurčjem ponašaće se kao toplotna kupola, odnosno kao sistem koji će blokirati put sa prodor oblačnih, vlažnih i padavinskih sistema sa Atlantika. Dakle, ovaj sistem predstavljaće "zaštitni bedem" za prodor ciklona i frontova, pa će vreme sve vreme biti vedro i vrelo, a nebo bez oblaka. Toplotna kupola unutar sebe stvara i silazna strujanja, koja spuštanjem dodatno zagrevaju atmosferu.

Ovaj sistem se može nad istim područjem zadržati dosta dugo i skoro da bude stacionirana i nepokretan i samim tim da izazove vrlo intenzivne toplotne talase.

Tokom tih dana atmosfera se ponaša kao "poklopac", a u zimskom delu godine tada zbog nemogućnosti uzlaznih strujanja i jačih vetrova vazduh postaje veoma zagađen, naročito u maglovitom sloju i u sloju temperaturne inverzije, odnosno u sloju u kome temperatura vazduha raste sa visonom, umesto da opada.

Toplotna kupola može se javiti leti i u drugim krajevima sveta. Pre nekoliko godina ova pojava stacionirala se iznad zapadnih delova Kanade i donela temperature od neverovatnih 50°C, a reč je o području sa klimom karakterističnom kao onom na zapadu Norveške, gde temperature retko prelaze i tokom najvrelijih letnjih dana 30°C. Tada su nastali i razorni požari, koji su progutali ceo grad u jednom danu.

Prema trenutnim prognozama toplotni talas u Srbiji potrajaće bar do oko 18. avgusta, uz temperature za sedam do deset stepeni višim od uobičajenog proseka za ovo doba godine. One će sledeće sedmice biti i iznad 35°C, a oko 15. avgusta i do 40°C. Toplotni talas biće propraćen i vrlo sušnim vremenom, uz deficit padavina. Sve ovo dovešće i do daljeg pada nivoa vodostaja reka.

S obzirom na to da je pred nama još jedan duži toplotni talas, koji može nepoljno da utiče i na ljude i životinje, potrebno je redovno pratiti državne i nadležne službe i ponašati se u skladu sa vremenom. Sezona je i požara, pa na otvorenom ne treba paliiti vatru, kako bi se što više smanjila opasnost od šumskih požara i požara niskog rastinja.

BONUS VIDEO:

(Telegraf/MONDO/Nevena Davidović)