Kakva zima nas čeka? Anomalija u atmosferi je retkost, posledice ćemo osetiti i u Srbiji

Prema podacima sa meteorološkog sajta "Severe Weather Europe" (SWE), nešto čudno se dešava sa polarnim vrtlogom, a promene će uticati i na predstojeću zimu u Srbiji.

Šta je polarni vrtlog

Pokretačka snaga ovog događaja je polarni vrtlog. Polarni vrtlog je naziv koji opisuje široku zimsku cirkulaciju nad severnom (i južnom) hemisferom. Polarni vrtlog proteže se visoko u atmosferu. Najniži nivo naziva se troposfera, gde se događaju svi vremenski događaji, ali iznad toga, imamo stratosferu, dublji i suvlji sloj u kojem se nalazi i ozonski omotač.

Ukratko, polarni vrtlog ponaša se kao vrlo veliki ciklon, pokrivajući ceo severni pol do srednjih geografskih širina. Povezan je kroz sve atmosferske nivoe, ali može imati različite oblike na različitim visinama. Zato se deli na gornji (stratosferski) i donji (troposferski) deo.

Kako polarni vrtlog utiče na vreme

Prema prognozama sajta SWE, polarni vrtlog može da ima snažan uticaj na vreme. Snažan odnosno, stabilan polarni vrtlog, uglavnom predstavlja jaku polarnu cirkulaciju i mlazno strujanje. To zadržava hladniji vazduh u Arktičkom krugu, stvarajući blaže uslove za veći deo SAD i Evrope.

Nasuprot tome, slabi, odnosno poremećeni polarni vrtlog, stvara slabu mlaznu struju. Kao rezultat toga, teže obuzdava hladan vazduh, koji onda može iz polarnih područja doći u SAD i Evropu. Dakle, slab polarni vrtlog može više da poremeti vremenske obrasce.

Polarni vrtlog jako može da utiče na vreme u severnoj hemisferi, posebno tokom zime u Evropi i Severnoj Americi.

Stratosfersko zagrevanje već jednom zabeleženo

Događaj stratosferskog zagrevanja je poput bolesti polarnog vrtloga. Navedeni meteorološki sajt to opisuje kao groznicu koja remeti polarni vrtlog, a budući da je povezan s nižim nivoima, može u nekom momentu da promeni i vreme.

Jedno takvo zagrevanje zabeleženo je u januaru 2021. kada se jezgro polarnog vrtloga razdvojilo na dva dela i tako se poremetila atmosferska cirkulacija.

Stratosfersko zagrevanje već utiče na vreme

Zagrevanje je počelo sredinom jula. Vrlo snažan talas zagrevanja pritiskao je jezgro južnog polarnog vrtloga, šireći se duboko u polarni krug. Polarni vrtlog bio je pod pritiskom dve anomalije visokog pritiska koje su izuzetno jake i mogu da menjaju oblik vrtloga.

Najnovija analiza takođe pokazuje jaku temperaturnu anomaliju na ovom nivou, a talas stratosferskog zagrevanja proširio se i okružio polarni vrtlog, podižući temperature mnogo iznad normalnih vrednosti. Ali stratosfersko zagrevanje se proširilo ne samo oko polarnog vrtloga, već i na vertikalnim nivoima.

SWE ističe da je reč o snažnom događaju stratosferskog zagrevanja koji već počinje da utiče na vreme, a može da ima ulogu tokom zime 2024/2025. nad severnom hemisferom.

Već se vidi uticaj na pritisak, a gledajući prognozu površinske temperature za sledeću nedelju, uočljiva je jako topla anomalija nad Antarktikom, s hladnim vazduhom pomerenim prema Južnoj Americi i Atlantiku. Ovo je očekivani rezultat snažnog zagrevanja stratosfere i poremećaja polarnog vrtloga, budući da anomalije visokog pritiska potiskuju hladan vazduh izvan pola.

Kakva će nam biti zima

Gledajući globalnu cirkulaciju vazduha, mnogo je više protoka i dinamike na zimskoj hemisferi, dok je letnja hemisfera mirnija. To se naziva “Brewer-Dobsonova cirkulacija” i povezuje cirkulaciju iz obe hemisfere više u atmosferi.

Uz trenutni događaj stratosferskog zagrevanja, mogu se pratiti promene nižeg pritiska.

SWE ukazuje na to da dugotrajne anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra mogu ukazivati ​​na niski pritisak iznad srednjeg zapada, severoistoka i jugozapada SAD u razdoblju od decembra do februara. Za Evropu je indicirana anomalija visokog pritiska.

Podaci o temperaturi stratosfere za isto razdoblje pokazuju isti signal: natprosečnu temperaturnu anomaliju iznad severnog pola. To je u skladu s karakteristikama stratosferskog zagrevanja i slabljenjem severnog polarnog vrtloga.

Snažne promene ili događaj stratosferskog zagrevanja iznad južnog polarnog vrtloga mogu uticati na severni polarni vrtlog sledeće zime i, posledično, na zimsko vreme, navodi SWE.

Prošli podaci i studije pokazuju da dugotrajne anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra mogu uticati na vreme na severnoj hemisferi u sledećim nedeljama/mesecima.

Pred nama je blaga zima

Prevladavajući signal u podacima pokazuje da jake anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra odgovaraju anomalijama nižeg pritiska iznad SAD i Kanade u zimskoj sezoni. Podaci takođe pokazuju da su temperature niže od normalnih u većem delu centralnih i istočnih delova SAD.

Iznad Evrope prevladavajući signal je anomalija visokog pritiska i više temperature tokom zimske sezone.

Budući da je severna hemisfera trenutno u letnjem režimu, trenutno nije aktivan polarni vrtlog, ali već početkom septembra se očekuje okretanje zonskih vetrova prema zapadu, to ukazuje na polagani pad pritiska u severnoj stratosferi i eventualni povratak novog polarnog vrtloga, koji će trajati tokom sledeće zime 2024/2025. godine.

Nema naznaka za jaku zimu u Srbiji

Kako najavljuje meteorolog Ivan Ristić, dugoročni meteorološki modeli do kraja godine ukazuju da će La Ninja (fenomen koji karakteriše smanjenje temperatura, uključujući kiše poplave, tropske oluje...) i islandski ciklin ostati najdominantnije strukture.

"Jedine tačke gde će temperature biti niže od normale su Južna Amerika i obala Pacfika, u ostalim delovima planete srednja temperatura biće oko 2 stepena viša od višegodišnjih prosečnih vrednosti. Stacionarni islandski ciklon prema današnjoj dugoročnoj prognozi usmeravaće topliji afrički i i nešto svežiji i vlažniji atlanski vazduh prema celoj Evropi. Za sada nema naznaka oko dolaska polarnog vrtloga u Evropu jer to bi se pokazalo sniženjem srednje temperature u Skandinaviji i evropskom delu Rusije", napisao je Ristić na svoj Fejsbuk nalogu.

Kako dalje navodi, da bi došlo do zahlađenja u Srbiji potreban nam je atlantski blok, koji bi hladan afrički vazduh usmerio na jug, a onda kroz bečka vrata do nas.

"To inače odgovara ulasku u fazu 2 MJO indeksa sa kašnjenjem od 10 dana. Da li će generatori cirkulacije na planeti Pacifik i Indijski okean živnuti ostaje da se vidi u narednim mesecima. Ljubitelji zime i snega među kojim sam i ja, nadaju se promeni ovakve prognoze što se često i dešava u jesenjim mesecima za sada je tako pratimo i prognoziramo", poručio je Ristić u svojoj objavi.

BONUS VIDEO: Oluja u Novom Sadu

(Mondo/Blic/Miloš Škrbić)