Lani se borili za mesto, sad prazno na ovom fakultetu! Odmah dobijaju i dobro plaćen posao, a brucoša ni za lek

Dok se pre tri godine za studiranje na Matematičkom fakultetu u Beogradu prijavilo čak 708 kandidata za koje je tada bilo 435 odobrenih mesta, danas je situacija potpuno drugačija. Matematika je u prvom junskom roku ostala nepopunjena, zbog čega je Uprava fakulteta raspisala upis i u septembru. Ali, najviše iznenađuje podatak da je interesovanje za informatiku, koje je nekada bilo ogromno, sada slabo. Zbog čega je to tako, ni dekan ni prodekani ne znaju s obzirom da je, kako ističu, informatika "dobra prilika za budućnost".

Cilj studijskog programa je obrazovanje visoko kvalitetnih kadrova u oblasti informatike i računarstva, u skladu sa rastućim potrebama tržišta rada na polju informatike u Srbiji, kao i obezbeđivanje baze kandidata za upis na više nivoe studija, radi daljeg razvoja naučnog podmlatka u oblasti informatike i računarstva.

Na ovom smeru osposobljavaju se studenti za rad u sektoru informatike, u oblasti razvoja softvera i primene informatičkih tehnologija. Praksa pokazuje da Informatiku upisuju studenti koji, zbog velikog interesovanja nisu upisali Fakultet organizacionih nauka, Elektrotehnički ili Saobraćajni fakultet.

Fakultet je u junu raspisao 14 budžetskih mesta na ovom smeru i 31 samofinansirajućih. Nažalost, u prvom roku nisu popunjena sva mesta, tako da će svi oni srednjoškolci koji se nisu upisali u junu na neki od fakulteta, imati priliku u septembru da studiraju, pa čak i na budžet, ako se opredele za informatiku.

Prodekan Matematičkog fakulteta za akreditaciju, organizaciju tekućih poslova i doktorske studije Miljan Knežević izrazio je zabrinutost zbog opalog interesovanja za ovaj fakultet, a posebno za informatiku. On za Nova.rs kaže da su slobodna mesta posledica pada popularnosti teških fakulteta i to što i deca i njihovi roditelju biraju nešto lakše studije.

"Studijski program informatika do sada je uvek bio ne samo popunjen, već je interesovanje bilo ogromno. Ranijih godina za svako mesto javljala su se tri do četiri kandidata. Ovog puta ostala su četiri mesta na budžetu i tri samofinansirajuća. Potražnja za diplomiranim studentima sa našeg fakulteta je ogromna, i ne samo za IT stručnjacima već i za onim koji su završili astronomiju i astrofiziku. Ti kandidati praktično kada se pojave na tržištu rada, odmah mogu naći posao", navodi dekan.

Dodaje da se to ne odnosi samo na studente informatike.

"Strane komapnije angažuju buduće IT stručnjake još na četvrtoj godini. Praktično skoro 50 odsto naših studenata četvrte godine radi. Zaista mi je žao što je ovako, ali od 1. oktobra ceo fakultet će se fokusirati na promociju, bićemo prisutni na svim državnim takmičenjima i smotrama koji se odnose na matematiku, informatiku, fiziku. Nije nam dovoljno da nam se upiše samo olimpijski tim i deca koji osvoje prve nagrade na državnim takmičenjima moramo dopreti do svakog kandidata", ističe on.

Prodekan se nada da će u budućnosti ponovo sve doći na svoje da će se situacija popraviti.

"Deca, ali i njihovi roditelji odlučuju se možda da u samom startu prođu nešto lakše, misleći da će pre doći do posla. Međutim, moj savet je da u vatru treba ući što ranije, jer oni koji sa našom diplomom odu na tržište rada, biće najbolji kandidati koji će svakako imati prioritetu u odnosu na sve ostale", navodi prodekan.

Nema informatičara

U poslednje vreme najveći deficit u prosveti čine nastavnici informatike. To pokazuju i oglasi i alarmi škola širom Srbije koje pozivaju informatičare na rad. Međutim, njih nema, a ono malo što ih ima, opredeljuje se za rad u firmama i preduzećima što je i logično, s obzirom da imaju platu duplo veću nego što bi imali kao nastavnik informatike i računarstva.

Na sajtovima za zapošljavanje moguće je videti oglase i potražnju za informatičarima, a neka početna plata koja im se nudi je 150.000 dinara, dok tokom rada mogu da zarade čak 2.000 evra.

I drugi smerovi pusti

I druga dva smera na Matematičkom fakultetu nisu se posebno proslavila ove godine. Naime, na Matematici je ostalo osam budžetskih mesta i čak 27 samofinansirajućih. U junu je ukupno ponuđeno 155 raspoloživih mesta, što znači da se tada upisalo 120 brucoša.

Smer Matematika ima nekoliko modula za koja se brucoši opredeljuju, a među njima je i onaj koji obrazuje nastavnike matematike. Nažalost, interesovanje za njim je veoma slabo, što nam pokazuju i realna stanja u školama u kojima fali nastavnika matematike, informatike, engleskog jezika, srpskog jezika i književnosti… Što se tiče Astrofizike, na ovom smeru ostalo je 14 mesta na budžetu i pet samofinansirajućih.

Uslovi upisa

Kandidati za upis na osnovne studije sva tri smera polažu prijemni ispit i u septembarskom upisnom krugu. Prijeni ispit čini test iz matematike koji nosi 60 bodova.

Ako kandidat koji nije oslobođen polaganja prijemnog ispita ne izađe na prijemni ispit, gubi pravo upisa. Školarina za samofinansirajuće studente je različita u zavisnosti od smera. Matematika košta 150.000 dinara, Informatika 165.000 dinara, dok je studiranje na Astronomiji i astrofizici 150.000 dinara.

BONUS VIDEO:

 (Nova/MONDO/J.D.)