Azil u državama Zapadne Evrope tokom prvih devet meseci prošle godine zatražilo je 4.425 građana Srbije. To je deset puta više nego u istom periodu 2009. godine, rečeno je danas na konferenciji za novinare nevladine organizacije "Grupa 484".
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova azil u zapadnoevropskim državama, najčešće u Švedskoj, Norveškoj, Belgiji i Nemačkoj, tražili su uglavnom građani Beograda i Pančeva, ali i veliki broj stanovnika Vranja, Leskovca i drugih gradova u južnoj Srbiji, rekla je predstavnica MUP-a Zorica Đokić - Milovanović.
Ona je napomenula da MUP, u saradnji sa kolegama iz zapadnoevropskih zemalja, dobija podatke o zahtevima za azil.
Milanović je dodala da MUP sarađuje sa evropskim ministarstvima i na sprovođenju Sporazuma o readmisiji, na osnovu koga se u Srbiju izručuju njeni građani koji nelegalno borave u inostranstvu.
Prema njenim rečima, tokom prošle godine Švedska je uputila 680 zahteva za readmisiju, Norveška 175, Belgija 46, a najviše zahteva stiglo je iz Nemačke - oko 900.
Milovanović je upozorila da bi zloupotreba vizne liberalizacije mogla da ugrozi evropske integracije Srbije, a kao poseban razlog navela veliki broj izdatih biometrijskih pasoša.
MUP je, dodala je, od ukidanja viza do danas izdao 2,9 miliona biometrijskih pasoša, ali da je spreman da u slučaju njihove zolupotrebe odlučno reaguje.
Na problem azilanata ukazao je i ambasador Švedske u Srbiji Krister Asp, koji je naveo da je, nakon ukidanja viza Srbiji za putovanje u zemlje EU, azil u toj državi zatražilo više od 6.000 Srba.
"Vizna liberalizacija je veliki korak za Srbiju, ali nije dobra činjenica da je azil u Švedskoj zatražio tako veliki broj njenih građana, mnogo veći nego nego što je slučaj sa drugim državama", rekao je Asp.
Predstavnici "Grupe 484" istakli su da je osim azilanata, veliki problem situacija u kojoj se nalaze povratnici iz Evrope, koji su pre više od 10 ili 15 godina napustili Srbiju.
"Vreme je da u siromašnu Srbiju dođe veliki broj ugroženih povratnika, najčešće pripadnika romske nacionalne manjine, neškolovanih i materijalno neobezbeđenih, i to je još jedan veliki problem za Srbiju", ocenio je Danilo Rakić iz "Grupe 484" i dodao da ta NVO intenzivno radi na programima integracije povratnika.
(Tanjug)
Ona je napomenula da MUP, u saradnji sa kolegama iz zapadnoevropskih zemalja, dobija podatke o zahtevima za azil.
Milanović je dodala da MUP sarađuje sa evropskim ministarstvima i na sprovođenju Sporazuma o readmisiji, na osnovu koga se u Srbiju izručuju njeni građani koji nelegalno borave u inostranstvu.
Prema njenim rečima, tokom prošle godine Švedska je uputila 680 zahteva za readmisiju, Norveška 175, Belgija 46, a najviše zahteva stiglo je iz Nemačke - oko 900.
Milovanović je upozorila da bi zloupotreba vizne liberalizacije mogla da ugrozi evropske integracije Srbije, a kao poseban razlog navela veliki broj izdatih biometrijskih pasoša.
MUP je, dodala je, od ukidanja viza do danas izdao 2,9 miliona biometrijskih pasoša, ali da je spreman da u slučaju njihove zolupotrebe odlučno reaguje.
Na problem azilanata ukazao je i ambasador Švedske u Srbiji Krister Asp, koji je naveo da je, nakon ukidanja viza Srbiji za putovanje u zemlje EU, azil u toj državi zatražilo više od 6.000 Srba.
"Vizna liberalizacija je veliki korak za Srbiju, ali nije dobra činjenica da je azil u Švedskoj zatražio tako veliki broj njenih građana, mnogo veći nego nego što je slučaj sa drugim državama", rekao je Asp.
Predstavnici "Grupe 484" istakli su da je osim azilanata, veliki problem situacija u kojoj se nalaze povratnici iz Evrope, koji su pre više od 10 ili 15 godina napustili Srbiju.
"Vreme je da u siromašnu Srbiju dođe veliki broj ugroženih povratnika, najčešće pripadnika romske nacionalne manjine, neškolovanih i materijalno neobezbeđenih, i to je još jedan veliki problem za Srbiju", ocenio je Danilo Rakić iz "Grupe 484" i dodao da ta NVO intenzivno radi na programima integracije povratnika.
(Tanjug)
