Ciklon Boris izazvao haos širom Evrope, a Srbija je sledeća? "Ukoliko je rizik od poplava na Dunavu ili Savi..."

Evropu je pogodila prava kataklizma - Beč je paralisan zbog rekordnih padavina, Budimpešti preti velika poplava, a Poljska je proglasila stanje prirodne katastrofe. Ciklon Boris izazvao je haos širom kontinenta, pa se postavlja pitanje hoće li njegov razorni uticaj pogoditi i Srbiju.

"Metro je bio u prekidu tokom vikenda i juče. Informišemo se putem društvenih mreža, vesti, novina i portala, kao i preko zvaničnih obaveštenja iz grada Beča. Deca su se vratila u školu, a Beč je trenutno u stabilnom stanju. Međutim, Donja Austrija je u velikom problemu jer se Dunav izlio", prenosi Marina Simičić iz Beča.

Meteorolog, Ana Vuković Vimić objasnila je i šta znači ciklon.

"Ciklon je veliki vremenski sistem koji može biti širok hiljade kilometara. Umerenih je širina i formira se iznad Evrope. Vantropski cikloni, kao što je Boris, kreću se od zapada prema istoku, i tako se i ovaj ciklon kretao", objasnila je prof. dr Ana Vuković Vimić i dodaje da je Srbija pošteđena kada je reč o ciklonu Boris:

"Pošteđeni smo. Sada ćemo da imamo opet toplije vreme. Međutim ciklon je sistem koji se rotira, okreće, povlači sa severa hladan vazduh, zato je kod nas hladno. Ovaj vikend smo bili na nekom ivičnom delu Borisa. Kada govorimo o klimatkim promenama, mi od ovakvih situacija nismo mirni. Moramo sada da se ponašamo sada kao da nas je Boris pogodio, jer će nas neki sledeći put pogoditi, i nema smisla da nam strada infrastruktura i životi, da ne bi osetili to na svojoj koži ponovo", dodala je.

• Kako je nastao ciklon Boris?

Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević pojašnjava:

"Ciklon Boris nastao je kada se velika količina hladnog vazduha iz polarnog severa spustila u centralnu Evropu, formirajući ovaj vremenski sistem. Pre nego što je došlo do formiranja ciklona, postojala je dolina niskog pritiska – oblast s nižim pritiskom koja se formira kada hladan vazduh prodre u toplije oblasti. Iz te oblasti se zatim izdvaja vrtlog, poznat kao ciklon. Boris se formirao iznad centralne Evrope, a u jednom trenutku je njegov centar bio iznad Srbije, ali je oblast padavina ostala severnije, zbog čega kod nas nije bilo kiše", kaže Vladimir Đurđević i objašnjava da bez obzira kolika je suša bila, kada bi se pojavio ciklon Boris, Srbija ne bi mogla da bude mirna.

"Kada bismo imali na istoj lokaciji ovako jak ciklon i jako velikekoličine padavina, čak i ova suša kod nas ne bi pomogla da kod nas ne dođe do problema. Pitanje je vremena kada ćemo mi da se suočima sa sličnim problemima. Vremenske situacije, i njihov raspored kao neka lutrija. Ovog puta je iz šešira bila izvučena centralna Evropa. Mi smo ove godine bili izvučeni iz šešira po pitanju toplotnih talasa. Tako da je centar toplotnih talasa bukvalno bio iznad nas. Problem sa klimatskim promenema je to, što će biti sve češće i biće očiglednije", kaže Vladimir.

SMS poruke

"SMS poruke funkcionišu tako, ukoliko je rizik od poplava na Dunavu ili Savi, verovatno bi ljudi koji se nalaze u području koje je pod rizikom, dobili poruku da treba da se sklone sa tog područja", objašnjava Vladimir Đurđević.

Upozorenja u Nemačkoj

"Očekuje se da kiša u Bavarskoj prestane danas, dok Drezden predstavlja potencijalno opasno područje. Trenutno je označen sa stepenom opasnosti jedan na skali, ali se očekuje da bi tokom dana mogao dostići stepen tri, jer je nivo vode već prešao četiri metra i približava se pet metara. Zbog opasnosti, jedan stari most je morao biti hitno uklonjen. Brandenburg je takođe ugrožen, sa nivoom opasnosti na broju tri. Iako nema crvenih alarma, što ukazuje da je ciklon Boris ovom neobičnom putanjom poštedeo Nemačku, službe za spasavanje upozoravaju vlasnike kuća da ne silaze u podrume kako ne bi ostali zarobljeni", objašnjava Vlastimir Vidić.

Prof. Branko Grisogon iz Zagreba upozorava na opasnosti brzih klimatskih promena.

"Plašim se tih prebrzih promena koje se događaju na način na koji nismo navikli i za koje nismo spremni. Teško je preneti političarima i administratorima potrebu za boljim finansiranjem obrazovanja i istraživanja klimatskih promena, koje su veoma kompleksne", kaže Branko.

On dodaje da je Hrvatska, poput Srbije, relativno dobro prošla u vezi sa ciklonom Boris, ali da se suočava s problemima vezanim za vodostaje usled dugotrajne suše.

"Promene su previše intenzivne, a stacionarni procesi su teški za upravljanje i objašnjavanje ljudima. Nagle promene, poput poplava ili suša, imaju ozbiljne posledice na saobraćaj, poljoprivredu i turizam. Moramo se prilagoditi, ali nedovoljno istražujemo klimatski sistem", objašnjava Grisogon.

BONUS VIDEO: