Slušaj vest

Na društvenoj mreži TikTok objavljen je video koji predstavlja isečak emisije na Radio Televiziji Beograd iz davne 1967. godine u staroj Jugoslaviji. Učiteljica Ješić s novinarom je razgovarala o polnoj ravnopravnosti 1967. godine, i ono što je tada rekla sve sve je iznenadilo.

U intervjuu, učiteljica Ješić ističe kako je ključno od malih nogu učiti decu da nema "muškog i ženskog posla". Prema njenim rečima, pravi temelji ravnopravnosti mogu se graditi kroz vaspitanje, stvarajući jednake radne navike i očekivanja za oba pola. Međutim, kako je napomenula, i tada je postojao otpor, posebno među očevima, koji su bili skloniji da zadrže tradicionalne uloge, što je učiteljicu često dovodilo u situaciju da se suočava sa pitanjima i kritikama na roditeljskim sastancima.

Iako se uloga žena i muškaraca u domaćinstvu i društvu pomakla unapred, mnogi i dalje smatraju da žene nisu sposobne da obave iste zadatke kao muškarci, što je, prema njenim rečima, duboko ukorenjeno u društvenim normama i stavovima. Danas, 50-ak godina kasnije, i dalje se suočavamo sa sličnim pitanjima, ali ravnopravnost nije samo pitanje zapošljavanja ili javnih funkcija, već i svakodnevnog delovanja i razmišljanja, kako među muškarcima, tako i među ženama. I dalje je važno postavljati pitanje - šta znači biti ravnopravan i da li zaista živimo u društvu koje poštuje jednaka prava svih, bez obzira na pol? Za jednaka prava među polovima se borila učiteljica Ješić.

"To je ono što ja hoću da kažem, ali možda ne mogu da kažem kratko - vaspitanje! Mi možemo decu od početka učiti da nema muškog i ženskog posla. Stvarati jednake radne navike i onda ćemo dobiti ljude, ne sutra, nego kroz 30, 40, 50 godina koji će drugačije misliti i drugačije raditi", rekla je učiteljica Ješić o jednakosti žene i muškaraca u društvu 1967. godine i nastavila:

"Međutim, imala sam otpor roditelja, otpor očeva. Na roditeljskom sastancima postavljali su pitanja: 'Kako to?', 'Zašto to?', 'Što ti tako našu decu učiš', 'Kako to da dečak pere sudove?'. Pa se deci često postavlja pitanje: 'Šta tata radi kada dođe sa posla?', na šta uglavnom odgovaraju, 80%: 'Uzme i čita novine, leži i čita novine', a na pitanje: 'šta mama radi?', odgovarali: 'Pere sudove', 'Kuva ručak za sutra', 'Sprema stan'. Dakle, jeste, u pitanju su naše navike i tu nije kriv samo muškarac, tu je kriva i žena", naglasila je učiteljica.

"Meni smetaju navike i stavovi da se nešto radi ženi, jer se obično to kaže 'perem TI sudove' ili 'Doneo sam TI sa pijace', 'ti', 'tebi' znači, a nije 'doneo sam nam sa pijace' i 'perem nam sudove' i 'obavljam nam poslove'", naglasila je ona.

Pred vama je izborna lista vaš glas je pre za muškarca ili za ženu?

"Ne gledam da li je žena ili muškarac, već kakav je čovek. Uopšte mi nije bitno da li je neko žena ili muškarac, tako bi volela da bude celom društvu. Kad pročitam jedno ime, za mene je bitno dva, tri kada ih upoređujem i upoređujem njihove kvalitete. Bitno mi je kakve kvalitete ima taj čovek, koliko može da uradi i onda nije važno da li je muško ili žensko. Naša shvatanja da žena ne može ono što može muškarac. Nedostaju joj mogućnosti, ali to nije jedino. Ne stavljaju žene na spisak samo zato što smatraju da on neće moći zato što je kućom opterećena, nego zato što veruju da nije sposobna da obavi posao, one druge. Ne zato što je opterećena, nego zato što kao čovek nije sposobna, po svom polu nije sposobna, jer zato što je žena ima manje sposobnosti. Možda je to vulgarno, ali tako je to stoji", rekla je učiteljica Ješić o jednakosti žene i muškaraca u društvu 1967. godine za Radio Televiziju Beograd.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija Macura o ravnopravnosti žena u poslovnom aspektu