Kako se pravilno slavi slava? Kod obeležavanja jednog svetitelja Srbi čine greh, a ne znaju - ovo su najveće zablude

Mnogo toga se u Srbiji u tradiciji i običajima menjalo, ali se krsna slava zadržala kao najveća svetinja našeg naroda. Način na koji se ovaj sveti dan obeležavao menjao se s godinama, običaji su se prilagođavali vremenima, pa su se stvorile i mnoge zablude pa se ovaj sveti dan izmešao sa trendovima i udaljio od srkvenih i tradicionalnih običaja.

Sveću palimo kao simbol božanstva, a njena svetlost predstavlja simvol božanstva, jer Bog živi u nepristupačnoj svetlosti. Označava svetlost Hristovog, jevanđelskog učenja, koje nam osvetljava životne puteve. Svetlost sveće daje i toplotu, te time označava toplotu naše molitve i naše ljubavi za onog svetitelja kome prislužujemo sveću.

Slavski kolač predstavlja samog Gospoda Isusa Hrista ("Ja sam hleb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću ja dati za život sveta" - Jn. 6, 51).

Slavsko žito se sprema u slavu Božiju, a u čast svetitelja koji se proslavlja. Kako nam je objasnio sveštenik jedne crkve u okolini Beograda, sprema se za zdravlje članova porodice koji slave i za one naše pretke koji su umrli u blagočestivoj veri i koji su pre nas tu slavu slavili.

Treba naročito naglasiti da se žito za slavu ne sprema za pokoj duše svetitelju, kako se to najčešće pogrešno misli, jer su svi svetitelji pred Gospodom živi "kao naši zastupnici i molitvenici". To ujedno govori i koliko je pogrešan običaj koji pojedini vernici praktikuju, da se slavsko žito ne sprema za Svetog Arhangela Mihaila ili Svetog proroka Iliju.

Sveštenik (ne)dolazi da sveti vodicu u svaki dom

Pre svega toga, prema ustaljenoj praksi naše Crkve, u vreme pred slavu sveštenik osvećuje vodicu u domovima onih koji slave krsnu slavu. Danas sveštenici najčešće imaju spiskove imena svojih parohijana, pa je po manjim mestima postala praksa da se telefonom najave nekoliko dana unapred.

"Razlog tome je previše vernika koji slave i radno vreme koje nas na gotovo ceo dan odvoje od kuće. Ovako možemo da isplaniramo, možda pomerimo smenu, neko ostan eod kuće da radi...praktično je, ne vidim ništa problematično", rekla je za MONDO jedna čitateljka.

Osveštanje doma, objašnjavaju sveštenici, predstavlja težnju da se sve ono što je sadržaj našeg svakodnevnog života "stavi pod dejstvo blagoslova, ali ne kako bismo poverovali da on onda dobija neku magijsku, pagansku, snagu, već kao doživljaj Božijeg blagoslova".

"Osvećenjem vodice i kropljenjem doma, blagodat Božija i sveti Duh ulaze u taj dom i njegove žitelje, i on im daje blagoslov i duhovnu snagu u njihovom sveukupnom životu i radu. Molitva se prinosi za napredak svih čeljadi u kući, i za pokoj duša umrlih srodnika", navodi SPC.

Deca (ne) slave ako su roditelji živi

Jedno od raširenjih, a pogrešnih verovanja, jeste i ovo - da deca ne bi trebalo da slave slavu ukoliko su roditelji još živi, pa čak i ukoliko se neko od sinova odseli iz porodičnog doma.

Čim neko živi zasebno i ima svoju porodicu, trebalo bi da slavi svoju slavu, zaštitnika domaćeg ognjišta. Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugome čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom, dugo i u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju slavu.

Slava se ne slavi u kafani

Obeležavanje krsne slave u kafanama i restoranima, poslednjih godina sve je popularnije. Međutim, kako je jednom prilikom objasnio protojerej stavrofor Ljubivoje Radović, obeležavanje ovog porodičnog praznika nije za kafanu i proslava u restoranima i uz muziku nema veze sa pravoslavnim poimanjem. Ta se rasprava ponovo povela na društvenim mrežama i ponovo izazvala oštre podele na one koji pravdaju ovaj čin i druge koji ga osuđuju.

Slava u kafani ? Da li je to pravoslavlje?
byu/PogresnaDusica inAskSerbia

"Realno nije to to", "Ajde neke ektremne situacije bih mogao da razumem, tipa pukla cev, napravila poplavu u kući, pa iznajmiš prostor da ne bi delio mišiće i gume na naduvavanje gostima, ili nešto slično. Ali u drugim situacijama, sramota", "Mislim da je to skrnavljenje iako nisam vernik", "Salonski pravoslavci...vera je tu samo fleks i ništa više, razlog za razmetanje i opijanje...", samo su neki od komentara.

Običaji se razlikuju od sela do sela

Krilaticu "sto sela sto običaja" možda najbolje prepoznajemo prilikom obeležavanja krsne slave. Običaji su podložni promenama i prilagođavaju se vremenu, pa se uz poštovanje tradicije i crkvenih pravila, rađalo i mnogo novih, objasnila je Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.

"Nije sujeverje nešto što se raširilo u porodici kao neki mikroritual koji se prenosio sa kolena na koleno. Ne treba zaboraviti da je slava je i religijski, ali i društveni običaj. Ono što se ustalilo u jednoj porodici ne gledam kao sujeverje", izjavila je ona za MONDO.

Postoji priča da se u Sremskim Karlovcima, kod dela domaćina, za slavu ne mesi slavski kolač jer su Srbi kada su izbegli sa Kosova i Metohije, rekli da neće to raditi dok se ne vrate na svoja ognjišta.

S druge strane, u Kruševcu se uoči svečara pripremaju četiri kolača i to za navečerje (veče uoči slave), na sam dan, potom jedan za paterice (drugi dan slave) a u nekim domovima se priprema i četvrti, ukoliko imaju više gostiju i narednog dana.

Iz ugla nauke, Marjanović smatra da je očuvanje ovih običaja jako važno za identitet, jer to ima neki smisao i okuplja ljude.

"Ne mogu da kažem šta je ispravno i važnije, iz našeg ugla, etnologije i antropologije to je individualna stvar i ako ima značenje za njih u tom nekom duhovnom smislu – ne mislim da je problem. Crkva ima svoj kodeks ponašanja, ranije je bila fleksibilnija. Ne znam da li to baš toliko strogo da se posmatra jer se ne kosi sa nekom duhovnošću, nije sujeverje, nije sekta", rekla je ona za naš portal.

(Mondo.rs)