Da li cimerstvo postaje neizbežno u Srbiji zbog visokih kirija?

Dok cene zakupa rastu, mnogi mladi i studenti traže zajednički životni prostor. U tekstu se razmatraju izazovi tržišta nekretnina i uticaj ekonomske krize na stanovanje.

Iako se u Srbiji stanovi i dalje većinski kupuju za gotovinu (nema prepreka po pitanju kredita i usluga banaka), nije lako pronaći stan na dobroj lokaciji, prosečne kvadrature i opremljenosti, a da ima koliko-toliko pristupačnu cenu. To je jedan od razloga zašto i dalje ima dosta zakupaca. Druga grupa su studenti, čiji se broj u Beogradu povećao s početka jeseni.

Pogeldajte stanove u Beogradu do 600€ OVDE.

Zamah cimerstva u Srbiji?

Za razliku od tražnje za kupovinom stana, koja se prema rečima Ivane Štrbac, šefice Odeljenja za procenu nepokretnosti RGZ-a, sve više pomera iz centra ka periferiji - sa zakupom je malo drugačije. Iako kirije jesu niže u delovima udaljenijim od centra, podstanari neretko prave kompromis, tj. spremni su da plate više kako bi bili bliže centru, poslu ili raznim sadržajima koje prestonica nudi. To je posebno slučaj kada više osoba deli stan.

Recimo, akademce je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu - gradovima sa najvećim brojem fakulteta - dočekalo neprijatno iznenađenje u septembru. Interesantno je povezati i skok cena zakupa u delovima grada gde su najpopularniji fakulteti, poput Voždovca (FPN, FON, Saobraćajni fakultet) ili Zvezdare - Vukovog spomenika (Pravni fakultet, Mašinski fakultet).

Osim "klasičnih" sajtova za oglašavanje nekretnina, postoji i sajt cimeri.rs, gde možete pronaći stan kakav želite, u Beogradu, Novom Sad, Nišu ili Kragujevcu. Takođe možete odabrati osobu s kojom ćete deliti životni prostor, a da to nije vaš prijatelj ili član porodice. Na početnoj strani ćete videti istaknute oglase s porukom "tražim cimera" i osnovnim podacima o stanu i osobi koja je dala oglas. Zanimljivo je posmatrati i kako je ekonomska kriza unela društvene promene, jer bi cimerstvo neke u poznijim godinama moglo podstaći i na međusobno zbližavanje. Za druge pak ono ostaje stvar interesa.

Slično je i u regionu. Budući da je u Hrvatsku u poslednje vreme stiglo i 50.000 stranih radnika, to je dodatno uticalo na cene zakupa, ali i promenu načina stanovanja. U Zagrebu je danas gotovo nemoguće pronaći stan za 300-400 evra mesečno, a mahom se traže stanovi od 35 do 60 kvadratnih metara. Dok se za ove manje kvadrature možda pre odlučuju studenti ili strani radnici, stambene jedinice od 100 kvadrata i više uglavnom dele mlađi zaposleni, koji tek sada otkrivaju "čari cimerstva".

Visine kirija prkose padu plata

S obzirom na to da je najveća navala u Beogradu, zbog broja stanovnika, veličine samog grada i mogućnosti koje pruža, okvirna cena zakupa za stan je od 600 do 1.100 evra. To srpsku prestonicu svrstava u red srednje skupih gradova u Evropi i, svakako, najskupljih u regionu.

Ako napravimo paralelu sa svetskim metropolama, podaci Numbeoa pokazuju da je Beograd negde pri dnu. Cene zakupa su niže u Moskvi, Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Kijevu ili Buenos Ajresu, ali su više u Ljubljani, Beču, Rimu, Madridu, Minhenu, Amsterdamu i Njujorku.

Ipak, treba imati u vidu da stanodavci u Srbiji imaju slobodnu volju da formiraju cene, tako da ćete naići na raznorazne oglase: od stana veličine 41 m² u ulici Zorana Đinđića po mesečnoj ceni od 850 evra, do garsonjere na Vračaru koja ima svega 14 kvadrata, a izdaje se za 500 evra.

Prosečna srpska plata zasad uspeva da nadmaši inflaciju, ali ne i kirije. Naime, neka uobičajena formula bi bila da maksimalni iznos zakupnine po jednom kvadratu iznosi jedan procenat prosečne neto zarade. Ako uzmemo u obzir aktuelnu (avgustovsku) prosečnu neto zaradu, koja iznosi 96.649 dinara, to bi značilo da je jedan procenat oko 966 dinara. Kirija za stan od 60 kvadrata bi shodno formuli bila 57.960 dinara, odnosno oko 495 evra.

Može li se zakonski ograničiti cena kirije?

Iako neke evropske zemlje, poput Austrije, nastoje da ograniče povećanje stanarine za većinu građana koji nemaju svoj dom, u regionu to još uvek nije slučaj. Doduše, ne može se sa sigurnošću reći da ta praksa donosi rezultate.

Ovako funkcioniše ograničenje cene zakupa u Nemačkoj, na osnovu kojeg cena najma ne sme da pređe deset odsto prosečne zakupnine u okruženju, ali se ono u praksi slabo sprovodi: ili gradovi nemaju organe koji proveravaju tu normu ili sami podstanari ne traže od stanodavaca da se pridržavaju limitiranih cena stanova, preneli su mnogi mediji.

Inače, kirije se računaju u usluge, a ova stavka je u avgustu u Srbiji poskupela za oko 15 odsto. "Rente, koje se računaju kao usluge i dalje beleže izuzetno visoku inflaciju (oko 15 odsto u avgustu), što se verovatno može objasniti prilivom ljudi iz Rusije i Ukrajine", rekao je nedavno za Bloomberg Adriju Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW).

U Beogradu su pre nekoliko godina postojale inicijative da se cena kirije dvosobnog stana ograniči na 500 evra, ali je taj predlog zakona, koji je predat narodnoj Skupštini, ostao u zapećku. Jedan od faktora je nedovoljno regulisano tržište izdavanja stanova. Tokom 2022. godine, prema popisu stanovništva, 123.000 ljudi izjasnilo se da živi u tuđim stanovima, ali je porez za rentiranje tih stanova platilo manje od 2.000 vlasnika, pisao je RTS pre godinu dana.

Dakle, sve i da Adria region bude "spreman" za zakonsku regulativu koja propisuje ograničene cene kirije, pod znakom je pitanja kako bi se ona sprovodila u praksi i da li bi sa sobom povukla neke druge namete i obaveze - kako stanodavaca, tako i zakupaca.