Slušaj vest

Prošle nedelje su snažne oluje u Španiji dovele do smrtonosnih poplava, a sad su zadesile i Barselonu izazvavši bujične poplave na glavnom aerodromu u gradu i okolnim područjima. Klimatolog Vladimir Đurđević objasnio je za portal MONDO da li sličan scenario može da se desi i u Srbiji. 

"Većina poplava koje su se desile poslednjih deset i više godina mogu da se povežu sa klimatskim promenama. Pošto su nam najsvežije sad ove poslednjih nekoliko nedelja, mesec ili dva i one mogu da se povežu sa klimatskim promenama. I poplave koje su se desile u centralnoj Evropi, Italiji, u Bosni i Hercegovini, u Valensiji i sad ove poplave u Barseloni, i u Americi i pre nekoliko nedelja u Kini, mogu da se povežu sa klimatskim promenama", započeo je razgovor naš sagovornik. 

Objasnio je da sve poplave koje se sad dešavaju na svetu mogu da budu povezane sa njima. Prema njegovim rečima, poplave nisu direktno posledica klimatskih promena u smislu da klimatske promene dovode do njih.

"Ali one pomažu da poplave danas budu češće i intenzivnije nego ranije. Kad kažem intenzivnije, to znači da za kraće vreme padne veća količina padavina, da poplavni talasi budu snažniji, da veće područje bude poplavljeno i tako dalje", kazao je klimatolog.

Naš sagovornik je istakao da je razlog što klimatske promene pomažu intenziviranju poplava taj što je atmosfera danas jedan stepen toplija.

"To znači da se njoj poveća kapacitet za količinu vodene pare koja može da se nađe u njoj. Iz tog razloga može da bude sedam odsto više pare, a ako ima više vodene pare onda automatski može za kraće vreme da se produkuje veća količina padavina, da padavine budu izdašnije, da područje koje je pogođeno padavinama bude veće i tako dalje", naveo je Đurđević za portal MONDO.

Dodao je da je današnja atmosfera zbog klimatskih promena rizičnija u smislu da padavine iz nje češće dovedu do poplava.

"To su naučnici predvideli pre više decenija i mi sad samo živimo verifikovanje toga. U prošloj klimi je bilo nemoguće da imamo toliko poplava a u današnjoj klimi, koja je promenjena, je to očekivano. Urađene su takozvane studije atribucije, odnosno studije doprinosa, koje su pokazale koliko su klimatske promene doprinele tim poplava", rekao je klimatolog. 

Naš sagovornik je naveo da je pokazano da su padavine zbog toga bile veće za 20 odsto nego što bi inače bile. Tih 20 odsto može da znači da će duplo veća površina bude poplavljena jer se sistemi odbrane od poplave rade na neke maksimalne očekivane vrednosti iz prošlosti.

"Ako sad imamo 20 odsto više padavina koje u prošlosti ne bi pale onda znači da većina sistema za odbranu od poplava nije napravljena za nove kiše. Na primer, u centralnoj Evropi su pukle dve brane jer nisu napravljene za toliku količinu padavina. Svugde na svetu, pa i u Srbiji mogu da se dese ovakve poplave jer niko nije zaštićen od klimatskih ekstrema jer je infrastruktura u kojoj živimo napravljena za klimu koja je postojala u prošlosti i koje više nema.

Klima na planeti je promenjena i najgore je što mi znamo da klimatske promene neće stati uskoro niti će obim promena da se zaustavi gde je sada. Mi očekujemo u najboljem slučaju dodatne promene u narednih 30 godina. Klima će tad biti uočljivo drugačija nego što je sad", zaključio je razgovor za MONDO klimatolog Vladimir Đurđević. 

Podsetimo, meteorološka služba Španije objavila je crveno upozorenje na padavine, upozoravajući ljude da ne putuju ako nije "strogo neophodno" i da ostanu na oprezu. 

BONUS VIDEO: 

MONDO Poplava na Keju u Novom Sadu