Cene nafte na svetskim robnim berzama u ponedeljak su skočile na 70 dolara po barelu, prvi put za sedam i po meseci, nastavljajući uspon iz protekle sedmice, kao posledica sve veće napetosti izmedju Irana i Zapada zbog nuklearnih aktivnosti te zemlje.
Cene nafte na svetskim robnim berzama u ponedeljak su skočile na 70 dolara po barelu, prvi put za sedam i po meseci, nastavljajući uspon iz protekle sedmice, kao posledica sve veće napetosti izmedju Irana i Zapada zbog nuklearnih aktivnosti te zemlje.Američka laka nafta na elektronskoj berzi u Njujorku za majsku isporuku dotakla je granicu od 70 dolara po barelu, da bi potom skliznula na 69,92 dolara.
Cena nafte u SAD je poslednji put prekoračila 70 dolara 30. avgusta 2005, posle naleta uragana Kartina i Rita na naftna postrojenja u Meksičkom zalivu, kada je dostigla apsolutni rekord od 70,85 dolara.
Na Medjunarodnoj berzi petroleja u Londonu evropska nafta "brent" je dostigla rekord od 71,40 doalra jer se strahuje da bi poremećaji proizvodnje u Nigeriji i Iranu više mogli da pogode Evropu nego Ameriku.
Analitičari ukazuju da spor oko nuklearnih aktivnosti Irana, sve veće nasilje u Nigeriji i strah od nestašice benzina u SAD pred početak letnje sezone vožnje održavaju visok nivo cena glavne energetske sirovine.
Prema podacima američkog ministarstva energetike, zalihe benzina u SAD su smanjene na 207,9 miliona barela, što je skoro dva odsto ispod prošlogodišnjeg nivoa.
Cene nafte su od polovine februara skočile više od 20 odsto i pored obimnih američkih zaliha, zbog geopolitičkih činilaca i nedovoljnih rafinerijskih kapaciteta.
Iran je proširio svoja postrojenja za konverziju uranijuma u Isfahanu i ojačao pogon za obogaćivanje uranijuma u Nantancu uprkos protivljenju Zapada i odluci Saveta bezbednosti UN da Teheran obustavi nuklearne aktivnosti.
Mada zasad nije ugrožen izvoz nafte iz Irana, koji je četvrti najveći proizvodjač te sirovine u svetu, tržišni poslenici strahuju da bi se to moglo desiti, s obzirom da se ta zemlja oglušuje o odluku Saveta bezbednosti.
U Nigeriji, koja je 12. po proizvodnji nafte u svetu, eksploatacija je smanjena za više od pola miliona barela dnevno zbog napada pobunjenika koji bi, kako strahuju analitičari, mogli da potraju do sledećih predsedničkih izbora u toj zemlji, za otprilike godinu dana.
Iran i Nigerija su članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) koja, čini se, više nije u stanju da pomogne u smirivanju cena te energetske sirovine.
Ministar za naftu Katara Abdulah al-Atijah je izjavio da su, prema njegovom mišljenju, cene nafte visoke, ali da kartel tu ništa ne može da učini.
On je, u izjavi Rojtersu, rekao da će OPEK pri sadašnjem nivou tražnje najverovatnije do kraja godine zadržati sadašnji obim proizvodnje od bezmalo 30 miliona barela dnevno koji je već blizu maksimuma.
OPEK, koji obezbedjuje više od jedne trećine nafte na svetskom tržištu, složio se na sastanku u martu da zadrži eksploataciju na 25-godišnjem maksimumu kako bi zaustavio rast cena i nadoknadio eventualno smanjenje isporuka iz Irana i Nigerije.
Naftni kartel je više puta ponovio da se zalaže za cenu nafte u rasponu od 50 do 60 dolara po barelu. Sledeća ministarsaka konferencija zakazana je za 1. jun.
(Tanjug)
