Zaposleni deo nacije od petka će moći kolektivno da "napusti radna mesta", jer sledi sedmodnevna serija svetkovina, za koje zakonodavstva propisiju neredne dane.
Zaposleni deo nacije od petka će moći kolektivno da "napusti radna mesta", jer sledi sedmodnevna serija svetkovina, za koje zakonodavstva propisiju neredne dane.Prema republičkim i saveznim zakonima o praznicima zaposlenima u Srbiji za vreme uskršnjih praznika, počevši od Velikog petka, slede četri neradna dana, a ubrzo zatim, 27. aprila, za Dan države koje nema - Savezne Republike Jugoslavije, neradan je jedan dan.
Zahvaljujući tekovinama svetske radničke klase, za proslavu medjunarodnog Praznika rada ne radi se 1. i 2. maja.
Prema zakonodavstvu o praznicima, zaposleni su ove godine mogli da iskoriste 11 neradnih dana za državne praznike i još po jedan za verski praznik, ali zbog sklonosti žitelja Srbije da im pridoda i radne dane koji se nadju izmedju dve svetkovine, teško je utvrditi koliko neradnih dana stvarno ima.
Zvanično, neradni dani bili su 1. i 2. januar, za proslavu Nove godine, zatim 7. januar, prvi dan Božića, pa 15. februar, na Sretenje, kada se slavi Dan državnosti Srbije, a onda dolaze četri neradna dana za uskršnje praznike.
Poslednje u nizu su proslave Dana Savezne Republike Jugoslavije i Praznika rada.
Zaposleni imaju pravo da ne rade i za odredjene verske praznike, tako da pravoslavcima sleduje jedan neradni dan za krsnu slavu, katolicima i pripadnicima drugih hrišćanskih verskih zajednica pripada pet neradnih dana, od kojih jedan za Božić i četri dana za Uskrs, prema Gregorijanskom kalendaru.
Pripadnici Islamske zajednice mogu neradno da proslave Ramazanski i Kurbanski bajram, a pripadnici Jevrejske zajednice jedan dan za praznovanje Jom Kipura.
Zaposleni u privatnom sektoru mogu u dogovoru sa poslodavcem da spoje neradne dane dva bliža praznika, što je proteklih godina obilato korišćeno za vreme januarskih ili božičnog i prvomajskog prazika, tako da se praznovanje prilično protegne u prvoj trećini godine.
Kada je reč o državnom sektoru, poslanici republičkog ili saveznog parlementa mogu ad hok odlukom da za koji dan produže dane slavlja i u državnim, odnosno društvenim firmama.
Zvaničnu računicu, koliko praznovanje košta naciju, teško je utvrditi i malo se ko bavi time, ali je svojevremeno jedan od članova republičke vlade došao do sume od nekoliko milijardi dinara gubitka od potencijalnog bruto-proizvoda u januaru, kada, prema nezvaničnim podacima, više od 50 odsto zaposlenih praznuje oko 10 dana.
Statistički podaci takodje potvrdjuju da domaća privreda već godinama beleži gubitke u tom mesecu.
Sudeći prema broju neradnih prazničkih dana, ipak nismo najveći "neradnici", jer je ubedljivi rekorder u praznovanju narod Republike Srpske, koji samo u januaru zvanično koristi 10 neradnih dana i to za Novu godinu, Božić, Dan Republike, Srpsku novu godinu, Bogojavljenje i Svetog Savu.
Na osnovu Zakona o slavama i svetkovinama, kao i na osnovu Odluke Vlade RS, neradni dani su 1. i 2. januar, tri dana Božića, Dan Republike 9. januar, Srpska nova godina - 14. i 15. januar, Bogojavljenje - 19. januar i Sveti Sava - 27. januar.
U Hrvatskoj je za državne praznike ne radi ukupno 15 dana, a uz to pravo na po jedan neradni dan imaju gradjani Hrvatske koji 7. januara slave Božić, pripadnici islamske veroispovesti u dane Ramazanskog i Kurban bajrama, kao i pripadnici Jevrejske zajednice, u dane Roš Hašane i Jom Kipura.
Slovenci, prema zvaničnom kalendaru svetkovina, praznuju ukupno 12 dana, koliko i Grci, dok Mađari, zbog državnih praznika, ne idu na posao ukupno devet radnih dana tokom godine.
(Tanjug)
