SPC obeležava dva važna praznika: Veruje se da danas treba izgovoriti ove reči

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas proslavlja 33 mučenika u Melitini i Prepodnog Lazara Galasijskog.

Najzad bi Jeron uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Kada behu na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu: "Evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k Njemu preći da primiš od Njega čest i slavu."

I od te vesti ispuni se srce Jeronovo radosti neiskazane. Kad stigoše u Melitinu, behu svi bačeni u tamnicu. Tu Jeron s velikim žarom utvrđivaše u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne no svi da dragovoljno predadu telesa svoja na muke i smrt za Hrista. Pred knezom svi jednoglasno izjaviše veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpade od vere.

Jeronu bi odsečena ruka, po tom bi šiban i različno mučen, dok najzad ne bi, zajedno sa ostalima, mačem posečen. Idući na gubilište njih 33 mučenika pevahu psalam: Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem. Da spomenemo i po imenu ove česne mučenike, čija su imena upisana u Knjigu Života: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodot, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit. Neki Hrisant otkupi odsečenu glavu Jeronovu i česno je sahrani, a docnije nad njom podiže crkvu u ime sv. Jerona. A odsečena ruka mučenikova bi odnesena njegovoj slepoj majci. Postrada sv. Jeron sa družinom 298. god., i pređe u slavu Hristovu.

Tropar (glas 4):

Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

Prepodobni Lazar Galasijski
Stub od svetlosti javio se nad kućom, gde se on rodno. Iz svog sela Magnezije otišao u Jerusalim na poklonjenje svetinjama, i tamo se zamonašio u manastiru sv. Save Osveštanog. Posle 10 godina nastanio se na gori Galasijskoj, i podvizavao se na stolpu kao stolpnik: Čudotvorac za života i po smrti. Veliko uvaženje prema njemu imao car Konstantin Monomah. U starosti preselio se Lazar sveti u večnost, krajem XI stoleća.

Tropar (glas 8):

Neprestalnim molitvama i potocima suza stub si orosio, i uzdasima iz dubine duše umnožio si velikim trudom svoje talante, svima dajući oproštaj grehova, prepodobni oče naš Lazare, moli se Hristu Bogu da spase duše naše.

 BONUS VIDEO: 

(MONDO/Ivana Vlajković)