U slučaju nuklearnog napada, sa sobom poneti ove tri stvari! Pukovnik Savić o onome što je najvažnije znati

Ukoliko u Srbiji dođe do ratnog ili vanrednog stanja više od 1.000 atomskih skloništa širom zemlje biće ispražnjeno i osposobljeno za upotrebu u cilju zaštite stanovništva. Ovo tvrde iz Javnog preduzeća "Skloništa" kojima je na upravljanje povereno ukupno 1.442 ovakvih skrovišta, a većina njih trenutno se koristi u potpuno drugačije svrhe.

Vučić: Mi smo potpuno nespremni, ima mesta za samo 257.000 ljudi

Prema informacijama Javnog preduzeća Skloništa, u Beogradu ih ima ukupno 980, a u Srbiji 1.442. Ipak, predsednik Srbije u svom obraćanju je u ponedeljak istakao da ona mogu da prime samo 257.000 ljudi, te da će morati da se radi na obnovi infrastrukture.

"Mi smo potpuno nespremni, imamo mesta za 257.000 ljudi u skloništima i moraćemo da razgovaramo sa ljudima koji imaju teretane, vešernice, prodavnice, da obnavljamo infrastrukturu da bi došli do broja od milion i po ljudi koje možemo da smestimo u sklonište", rekao je Vučić nakon što se dotakao teme potencijalnog nuklearnog rata zbog trenutne situacije u Ukrajini.

Koliko skloništa ima Beograd i gde se ona nalaze

Kako navode iz Javnog preduzeća "Skloništa", od nekoliko hiljada atomskih skloništa na teritoriji Srbije, njima je na upravljanje povereno tačno 1.442, od toga, 980 na teritoriji Beograda.

Ona se nalaze na teritorijama 15 gradskih opština, a najveći broj njih:

• Novi Beograd (244)
• Rakovica (130)
• Voždovac (107)
• Čukarica (91)
• Zvezdara (132)
• Zemun (70)
• Palilula (50)

Iako skloništa postoje i u opštinama Barajevo i Surčin, ovo preduzeće njima ne upravlja, te ih ne uvodi u svoju statistiku. Pojašnjavaju da u sistemu sklanjanja i zaštite stanovništva i zaposlenih pored skloništa koja su poverena na upravljanje Javnom preduzeću za skloništa u Srbiji postoji nekoliko hiljada kućnih i ostalih skloništa i više stotina skloništa privrednih društava.

Ko i kako održava atomska skloništa u Srbiji

S obzirom na to da se većina skloništa izdaje tokom mirnodopskog perioda (perioda bez vanrednih stanja i rata), ona skloništa kojima upravlja Javno preduzeće "Skloništa", održavaju se sredstvima od zakupa i drugih izvora.

"Jedini prihod preduzeća je zakupnina od mirnodopskog korišćenja objekata (mali broj se izdaje, ostala nisu pogodna za izdavanje). Jako je bitno naglasiti da od 2012. godine građani ne plaćaju naknadu za održavanje postojećeg fonda skloništa i izgradnju novih skloništa", kažu iz preduzeća.

Davanje u zakup skloništa u uslovima koji nisu ratni i vanredni, vrši se u skladu sa Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda.

"Izdata skloništa se koriste u različite svrhe, a najčešće kao magacini, arhive, teretane, igraonice i slično. Republička direkcija za imovinu RS daje saglasnost za korišćenje objekata za određenu namenu, a u slučaju promene namene, uvek se mora dobiti nova saglasnost od iste. Od ukupnog broja skloništa koja su poverena na upravljanje Preduzeću samo je oko 400 pogodno za izdavanje. Na teritoriji Republike Srbije izdato je ukupno 305 objekta, od kojih je 168 na teritoriji 15 opština grada Beograda", kažu iz ovog preduzeća.

Šta se dešava sa skloništima ako dođe do ratnog stanja

Kako objašnjavaju iz preduzeća, ako do ratnog stanja dođe, skloništima rukovode pripadnici Sektora za vanredne situacije koji obezbeđuju da se sklonište koristi u skladu sa njegovom namenom.

"U sklonište je potrebno poneti samo neophodne lične stvari. Lokalna samouprava treba da izradi brošure koje obrađuju sve nedoumice stanovništva o boravku u skloništu", napominju iz Javnog preduzeća "Skloništa".

U slučaju proglašenja vanredne situacije skloništa koja se koriste kao ostave, "escape room-ovi" ili nešto sasvim drugo, mogu se isprazniti, a u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja moraju se isprazniti i osposobiti za zaštitu u roku koji odredi štab za vanredne situacije, a najkasnije u roku od 24 časa.

Isto važi i za stambene zajednice, koje koriste skloništa u mirnodopske svrhe, kao ostave stanara.

Šta raditi u slučaju opasnosti?

U slučaju opasnosti, svaki član domaćinstva treba biti spreman da ponese sledeće osnovne stvari savetuje pukovnik Miodrag Savić:

Lična dokumenta (lična karta, pasoš)
Najnužnije lekove
Minimalne potrepštine za hitnu evakuaciju

Gde bi se građani Srbije sakrili tokom potencijalnog rata

Kragujevac, Niš, Novi Sad i Užice, uz Beograd predstavljaju gradove koji imaju najveći broj atomskih skloništa, o kojima vodi računa pomenuto preduzeće. U manjim mestima, ukoliko ih i ima, atomska skloništa su nadležnost upravnika zgrada u kojima se nalaze.

Kako je rekao upravnik zgrade Ljubiša Pavlović, pojedine je komunalna inspekcija već počela da obilazi.

"Komunalna milicija je pre tri meseca, kada je već bilo najavljeno da će da se pogorša situacija između Ukrajine i Rusije, krenula da obilazi atomska skloništa. Tako da sam ja kao upravnik dobio pohvalu. Zgrada ima 20 stana, predviđeno za 20 ljudi", navodi on.

BONUS VIDEO: 

(Blic/MONDO/Ivana Vlajković)