Slušaj vest

Dvadestjednogodišnji Mihajlo Đokić, voćar iz Male Vranjske kod Šapca, izabran je za najboljeg mladog poljoprivednika na konkursu 3Banke i dobitnik nagrade od 500.000 dinara. Ovaj vredni mladić zajedno sa starijim bratom bavi se hidroponskom proizvodnjom jagoda i za šest godina došli su do 30.000 biljaka koje gaje u plastenicima na 25 ari.

"Nisam želeo da mi neko govori šta ću da radim i hteo sam da budem sam svoj gazda. Jagode sadimo u supstratu, znači ne u zemlji i one su u saksijama na policama. Proizvodnja je automatizovana, hranimo ih uz pomoć računara koji kontroliše koliko tačno treba hraniva i vode. To je skroz kontrolisana proizvodnja", počinje priču za Kurir Biznis, dvadestjednogodišnji Mihajlo

On dodaje da su u startu uložili 1.000 evra u proizvodnju i malo po malo proširivali proizvodnju, a nameravaju da je šire i dalje.

"Počeli smo prvo da radimo u zemlji. I onda smo postepeno prešli u ovu proizvodnju. Odlučili smo se na hidroponsku proizvodnju zato što nam je lakša za rad. I nismo se pokajali. Da je lako, nije, ali nije nam toliko ni teško. I onda smo ulagali iz svojih sredstava i iz kredita banaka. I došli smo da su naša ukupna ulaganja oko 40.000 evra,a 99 odsto su subvencionisani krediti", objašnjava Đokić.

Ovaj mladi voćar kaže da celokupnu proizvodnju proda na domaćem tržištu, marketima i preprodavcima na kvantaškim pijacama.

"Imamo oko 30.000 biljaka i u proseku svaka rodi oko pola kilograma. I neka prosečna cena nam je 2,40 evra po kilogramu. Pa sad ljudi mogu sami da izračunaju koliko je to prihoda i da li se to isplati. Živimo pristojno. Sve zavisi kakva je godina. Kad je dobra godina, dobro je i nama. Ali u suštini, u proseku je dobro. Mi, što kažu, radimo pod vedrim nebom. Nama jak vetar može da uništi sve te plastenike, ili mraz", ističe ovaj mladi domaćin.

Slavica Čolić, Kurir/Privatna arhiva Plastenik jagoda

Računica pokazuje da sa 30.000 saksija Đokići uberu 15 tona jagoda od kojih u proseku prihoduju oko 36.000 evra. Ipak da bi se do ove zarade došlo potrebno je uložiti mnogo truda, posebno u vreme berbe.

"Najzahtevnija je berba i tada i mi rano ustajemo i beremo i pakujemo sa saradnicima. Berba traje nekih dva meseca. Imamo dve berbe prolećnu i jesenju. Zalivanje i hranjenje je automatizovano i tu ne radimo ništa, osim što na svakih tri ili četiri dana pravimo hranu što traje 10 minuta", kaže Mihajlo.

On ima poruku za sve one koji razmišljaju da se upuste u neku poljopriverdnu proizvodnju.

"U poljoprivredi nema brzih para, to treba u startu da bude svima jasno. I uvek postoji loša i jako dobra godina. Najbitnije je da budete istrajni i da verujete u ono što radite. I da ne slušate svakog, nego da se edukujete i pratite šta se radi u svetu", poručuje ovaj mlad ali ozbiljan voćar.

(Kurir, Mondo.rs, I.L.)