Slušaj vest

Projekat „Niklo kao ja“, koji realizuje kompanija A1 Srbija u saradnji sa Udruženjem građana Ekonaut i lokalnim samoupravama, ove godine doneo je nove standarde u očuvanju urbanih sredina kroz formiranje i unapređenje ukupno 20 urbanih vrtova širom Srbije. Cilj projekta je da doprinese zelenijim, održivim gradovima, poveća biodiverzitet i inspiriše zajednice na aktivno učešće u očuvanju prirode. Ove godine, projekat je doneo potpuno nove urbane vrtove u 10 gradova, dok je u 10 gradova sa postojećim baštama vršeno unapređenje i proširenje zelenih površina.


Detaljnije o benefitima urbanih vrtova i njihovom značaju za urbane sredine razgovarali smo sa Vladimirom Milutinovićem, pejzažnim arhitektom i saradnikom UG Ekonaut na projektu „Niklo kao ja“.


Vladimire, da li možete da nam kažete šta su zapravo urbani vrtovi i šta su njihovi benefiti?


Urbani vrtovi su zelene oaze u gradskim sredinama koje predstavljaju odgovor na izazove modernog života i klimatskih promena. Gradske sredine su pretežno izgrađene od betona i asfalta, sa minimalnim zelenim površinama. Naš zadatak je da te prostore oplemenimo i stvorimo mesta koja podržavaju prirodu i ljude. Urbani vrt je pažljivo dizajniran prostor sa tematski odabranim biljkama, koji ima funkciju estetskog oplemenjivanja, poboljšanja mikroklime i povećanja biodiverziteta.


Oni pružaju stanište korisnim organizmima kao što su ptice, insekti, pa čak i sitne životinje. Takođe, pozitivno utiču na ljude – vizuelno, mirisom i teksturom biljaka, stvarajući ambijent koji smiruje i inspiriše. Ovakvi prostori doprinose ublažavanju efekta toplotnih ostrva u gradovima, prečišćavanju vazduha i podizanju svesti o značaju očuvanja prirode.


U okviru projekta Niklo kao ja formirani su različiti tipovi urbanih vrtova u odabranim gradovima – koji su to tipovi i zašto baš oni?


Projekat „Niklo kao ja“ prilagodio je vrtove specifičnostima svake lokacije i potrebama zajednice. Kreirali smo različite tipove vrtova, uključujući aromatične, biodiverzitetske, sukulentne i cvetne vrtove, kao i one u senci. Svaki od njih ima svoj karakter i cilj – da oplemeni prostor, privuče oprašivače i korisne organizme i stvori prostor za uživanje.


Na primer, na sunčanim i sušnim lokacijama formirali smo sukulentne vrtove sa biljkama koje zahtevaju minimalno zalivanje. U parkovima i mirnijim delovima gradova postavili smo biodiverzitetske vrtove koji podržavaju širenje korisnih insekata i ptica. Aromatični vrtovi pružaju ne samo vizuelni već i mirisni užitak, dok vrtovi u senci nude prostor za relaksaciju u toplim gradskim sredinama.


Da li postoje preduslove za formiranje urbanog vrta u gradu i šta bi trebalo imati u vidu pri njegovom formiranju?


Formiranje urbanog vrta zahteva detaljno planiranje. Prva stvar je odabir lokacije – ona mora biti dostupna korisnicima, ali i dovoljno zaštićena kako bi se stvorilo sigurno stanište za insekte i ptice. Vrtovi se mogu formirati u školskim dvorištima, parkovima, na trgovima, pa čak i uz prometne saobraćajnice. Ključno je obezbediti da biljne vrste odgovaraju lokalnim uslovima, poput osvetljenja, vlažnosti i tipa zemljišta.


Pri dizajnu, posebnu pažnju posvećujemo održivosti. Biramo biljne vrste koje ne zahtevaju intenzivnu negu, poput autohtonih biljaka otpornijih na lokalne klimatske uslove. Takođe, vrtovi treba da budu prostori koji podstiču zajednicu na aktivno korišćenje, ali i očuvanje.


Svedoci smo brojnih posledica klimatskih promena, od dugih sušnih perioda do učestalih oluja i poplava u urbanim sredinama. Šta je to što možemo da uradimo kao pojedinci, kako bismo pomogli njihovom smanjenju i sprečavanju tih posledica?


Klimatske promene su globalni problem, ali i pojedinačne akcije mogu napraviti veliku razliku. Posadite drvo, žbun ili čak saksiju sa biljkama – svaki doprinos zelenilu je važan. Ako bismo svi posadili samo jedno drvo godišnje, gradovi bi postali značajno zdraviji i otporniji tokom godina.


Takođe, građani mogu biti proaktivni u zajednicama – organizovati se i zagovarati više zelenih površina kod lokalnih vlasti. Edukacija je ključna – kada ljudi shvate značaj zelenila, biće motivisani da se uključe u njegovo očuvanje i širenje.


Šta možemo da uradimo da gradovi imaju više zelenih površina, šta je pravo efikasno rešenje?


Efikasno rešenje leži u podizanju svesti o značaju zelenila i njegovoj integraciji u svaki aspekt urbanog planiranja. Sadite biljke svuda – na balkonima, u dvorištima, parkovima ili duž ulica. Podržite projekte koji kombinuju prirodu i urbani prostor, poput zelenih krovova i zidova, kao i zeleno-plave infrastrukture koja povezuje biljke i vodene elemente.


Ova rešenja nisu samo estetski lepa, već i funkcionalna. Priroda ima neverovatan kapacitet za prilagođavanje i regeneraciju – na nama je da joj damo prostora. Svaki korak ka povećanju zelenih površina je korak ka zdravijim, održivim gradovima.