Bivši ministar policije osuđen je danas u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na maksimalnu novčanu kaznu 200.000 dinara, zbog javnog klevetanja nekadašnjeg šefa vladinog Biroa za informisanje.
Sudija Violeta Jovanović oglasila je Dušana Mihajlovića krivim jer je u štampanim i elektronskim medijima neistinito Vladimira Popovića Bebu povezivao s organizovanim kriminalom, vršenjem paralelne vlasti i optuživao ga za izvršenje najtežih krivičnih dela, čime je naneo štetu njegovom ugledu i dostojanstvu.
Ukoliko ne isplati navedeni iznos, sud je presudom odredio da će mu kaznu zameniti zatvorom i to po jedan dan za svakih 1.000 dinara, a Mihajlović ima pravo da uloži žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
Ovaj slučaj zastareva krajem jula, tako da, ukoliko Apelacioni sud ne odluči o eventualnoj žalbi Mihajlovića do tada, presuda neće postati pravosnažna i neće morati da se izvrši, odnoso Mihajlović neće morati Popoviću da plati 200.000 dinara.
Popović je tužio Mihajlovića jer je, kako se navodi u tužbi, u okviru organizovane medijske kampanje u periodu dužem od mesec dana, 2007. godine, u 47 tekstova, intervjua i izjava, "na najgrublji način klevetao Popovića u vezi s njegovom ulogom u vladi pokojnog premijera (Zorana) Đinđića".
U spornim tekstovima koji su objavljeni u štampanim medijima, Mihajlović je Popovića povezivao s organizovanim kriminalom i optuživao ga za izvršenje najtežih krivičnih dela.
Pre izricanja presude Popović je obavestio sud da je juče na mail njegovog advokata Anta Boškovića odbrana nekadašnjeg direktora "C-marketa" Slobodana Radulovića prosledila pismo koje je Radulović, koji je već pet godina u bekstvu, uputio predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
U tom pismu je Radulović govorio o detaljima u vezi s privatizacijom "C-Marketa", ali je u više navrata naveo da je, Mihajlović u njegovom prisustvu primao novac od direktora kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, rekao je Popović i dodao da je original pisma nameravao da prosledi sudu sutra, čim ga i on dobije.
On je naveo da ga je zato, po nalogu Miškovića, Mihajlović optuživao u javnoj kampanji.
Pismo je Boškoviću uputio advokat Vladimir Horovic iz Novog Sada, Radulovićev branilac pred Specijalnim sudom u Beogradu, gde se bivšem direktoru "C-marketa" sudi kao jednom od čelnih ljudi "stečajne mafije".
Popović i Mihajlović su se pre izricanja presude složili da će ta presuda biti od istorijske važnosti, jer će prevazići obim krivičnog dela klevete.
Oni su, tokom procesa, nastavili da se međusobno optužuju za monogobrojna krivčna dela u vezi sa političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.
Popović je, u završnoj reči, ponovio da je Mihajlović u kampanji tokom jula 2007. godine lagao kako bi skrenuo pažnju sa pravih inspiratora ubistva Zorana Đinđića na ljude u njegovoj okolini, a što je, kako je naveo, kulminiralo hapšenjem nedužnog tužioca Radeta Terzića.
On je, pored ostalog, rekao da je Mihajlović nekada radio za državnu bezbednost, da je potom bio funkcioner opštine Valjevo, pa član Izvršnog veća Srbije, a tokom devedesetih, kao predsednik Nove demokratije, sarađivao je sa režimom Slobodana Miloševića.
Prema njegovim rečima, Mihajlović je okrenuo leđa Slobodanu Miloševiću kada mu je kraj postao izvestan i priključio se novoj vlasti i čak uspeo da uđe u Đinđićevu vladu.
"On je tipičan primer moćnika i nedodirljivih građana koji tretira državu kao privatan posed trenutne vlasti", ocenio je Popović.
Mihajlović je, u završnoj reči, rekao da se nije pronašao u Popovićevim navodima i da je on verovatno govorio o sebi.
On je ponovo Popovića optužio za paralelnu vlast, da se bavio Đinđićevom bezbednošću iako to nije bilo u njegovoj nadležnosti, kao i da je šef mafije, koji diriguje kriminalcima kao što su Ljubiša Buha Čume i Milorad Ulemek Legija.
To je, kako je rekao, zaključio iz njegovog svedočenja u procesu za ubistvo premijera pred Specijalnim sudom.
"U intervjuima sam samo citirao Popovića i izvodio političke zaključke. Zašto je, kako je sam ispričao, umirivao Legiju kada Bracanović nije izabran, kao i kako je na Božić u prostorijama svoje firme u Beogradu okupio na sastanku Legiju, Čumeta i Đinđića", rekao je Mihajlović i dodao da odgovori na ta pitanja ukazaju na dešavanja u novijoj istoriji Srbije.
(Tanjug)
Ukoliko ne isplati navedeni iznos, sud je presudom odredio da će mu kaznu zameniti zatvorom i to po jedan dan za svakih 1.000 dinara, a Mihajlović ima pravo da uloži žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
Ovaj slučaj zastareva krajem jula, tako da, ukoliko Apelacioni sud ne odluči o eventualnoj žalbi Mihajlovića do tada, presuda neće postati pravosnažna i neće morati da se izvrši, odnoso Mihajlović neće morati Popoviću da plati 200.000 dinara.
Popović je tužio Mihajlovića jer je, kako se navodi u tužbi, u okviru organizovane medijske kampanje u periodu dužem od mesec dana, 2007. godine, u 47 tekstova, intervjua i izjava, "na najgrublji način klevetao Popovića u vezi s njegovom ulogom u vladi pokojnog premijera (Zorana) Đinđića".
U spornim tekstovima koji su objavljeni u štampanim medijima, Mihajlović je Popovića povezivao s organizovanim kriminalom i optuživao ga za izvršenje najtežih krivičnih dela.
Pre izricanja presude Popović je obavestio sud da je juče na mail njegovog advokata Anta Boškovića odbrana nekadašnjeg direktora "C-marketa" Slobodana Radulovića prosledila pismo koje je Radulović, koji je već pet godina u bekstvu, uputio predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
U tom pismu je Radulović govorio o detaljima u vezi s privatizacijom "C-Marketa", ali je u više navrata naveo da je, Mihajlović u njegovom prisustvu primao novac od direktora kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, rekao je Popović i dodao da je original pisma nameravao da prosledi sudu sutra, čim ga i on dobije.
On je naveo da ga je zato, po nalogu Miškovića, Mihajlović optuživao u javnoj kampanji.
Pismo je Boškoviću uputio advokat Vladimir Horovic iz Novog Sada, Radulovićev branilac pred Specijalnim sudom u Beogradu, gde se bivšem direktoru "C-marketa" sudi kao jednom od čelnih ljudi "stečajne mafije".
Popović i Mihajlović su se pre izricanja presude složili da će ta presuda biti od istorijske važnosti, jer će prevazići obim krivičnog dela klevete.
Oni su, tokom procesa, nastavili da se međusobno optužuju za monogobrojna krivčna dela u vezi sa političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.
Popović je, u završnoj reči, ponovio da je Mihajlović u kampanji tokom jula 2007. godine lagao kako bi skrenuo pažnju sa pravih inspiratora ubistva Zorana Đinđića na ljude u njegovoj okolini, a što je, kako je naveo, kulminiralo hapšenjem nedužnog tužioca Radeta Terzića.
On je, pored ostalog, rekao da je Mihajlović nekada radio za državnu bezbednost, da je potom bio funkcioner opštine Valjevo, pa član Izvršnog veća Srbije, a tokom devedesetih, kao predsednik Nove demokratije, sarađivao je sa režimom Slobodana Miloševića.
Prema njegovim rečima, Mihajlović je okrenuo leđa Slobodanu Miloševiću kada mu je kraj postao izvestan i priključio se novoj vlasti i čak uspeo da uđe u Đinđićevu vladu.
"On je tipičan primer moćnika i nedodirljivih građana koji tretira državu kao privatan posed trenutne vlasti", ocenio je Popović.
Mihajlović je, u završnoj reči, rekao da se nije pronašao u Popovićevim navodima i da je on verovatno govorio o sebi.
On je ponovo Popovića optužio za paralelnu vlast, da se bavio Đinđićevom bezbednošću iako to nije bilo u njegovoj nadležnosti, kao i da je šef mafije, koji diriguje kriminalcima kao što su Ljubiša Buha Čume i Milorad Ulemek Legija.
To je, kako je rekao, zaključio iz njegovog svedočenja u procesu za ubistvo premijera pred Specijalnim sudom.
"U intervjuima sam samo citirao Popovića i izvodio političke zaključke. Zašto je, kako je sam ispričao, umirivao Legiju kada Bracanović nije izabran, kao i kako je na Božić u prostorijama svoje firme u Beogradu okupio na sastanku Legiju, Čumeta i Đinđića", rekao je Mihajlović i dodao da odgovori na ta pitanja ukazaju na dešavanja u novijoj istoriji Srbije.
(Tanjug)
