Na levoj strani reke Morave u neposrednoj blizini Ovčar Banje, a podno planine Kablar nalazi se manastir Blagoveštenje koji je udaljen od Čačka 17 kilometra. Jedan je od retkih manastira u klisuri za koji se pouzdano zna ko su bili ktitori i kad je podignut. U njegovoj crkvi se zamonašio patrijarh Pavle i u njega je čitavog života dolazio.
Patrijarh Pavle se zamonašio nakon trogodišnjeg iskušeničkog staža u manastiru Blagoveštenje od 1945. do 1948. godine, u crkvi ovog manastira. Svoje svetovno ime Gojko (Stojčević) je zamenio imenom Pavle.
Manastir Blagoveštenje
Manastir Blagoveštenje je podignut 1601/02. godine na već postojećim temeljima jer u vreme Turaka nije bilo dozvoljeno podizati nove crkve već samo obnavljati stare. Za podizanje manastira se zalagao Iguman Nikifor i njegova bratija. Smatra se jednim od najlepših manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Hram je izgrađen u graditeljskom stilu raške škole.
Njegova najveća kulturno-istorijska vrednost se sastoji i u tome što je unutrašnjost hrama kroz vekove pa sve do danas ostala gotovo nepromenjena. Počasno mesto u hramu zauzima ikona presvete Bogorodice Odigitrije koja je oslikana 1602. godine od ruku čuvenog zografa Mitrofana kog je angažovao iguman manastira Nikifor.
Živopis manastirske crkve rađen je u jednom dahu od 1632. do 1635. godine. Njegova umetnička vrednost je skromna, jer je nastao u vreme turske vladavine i krajnjeg siromaštva Srba pod Turcima. Pa ipak i kao takav, predstavlja jedno od najboljih dela našeg zidnog slikarstva u prvoj polovini 17. veka.
Manastir Blagoveštenje poseduje jedan od značajnijih ikonostasa iz prve polovine 17. veka i bio je jedan od retkih hramova, koji je dobio tako velelepno ukrašen enterijer, u kome je impresivni ikonostas zauzimao dominantno mesto.
Posebni ukrasi manastira, i svakako nerazdeljivi od Blagoveštenja, jesu i dva sveta mesta: Ilinje i Kađenica. Manastir Ilinje nalazi se iznad manastira Blagoveštenje. Nema pisanih tragova o ktitorima manastira i vremenu nastanka. Obnova ovog manastira počela je 1939. godine zahvaljujući entuzijazmu bogomoljačkog pokreta i blagoslovom Sv. Vladike Nikolaja Velimirovića.
Pećina Kađenica nalazi se nedaleko od Ovčar Banje, uzvodno uz Zapadnu Moravu, sa desne strane reke. U njoj se 1815. godine sakrilo od Turaka između 600 i 700 ljudi. Kad su ih Turci otkrili ugušili su ih tako što su na ulaz pećine postavili granje i slamu koje su zapalili. Svi ljudi u pećini su se ugušili dimom. Od tada se ovo mesto zove Kađenica. Njihove kosti su ležale po pećini prekrivene prahom i pepelom do 1940. godine kada su sahranjene u kamene sarkofage. Stručnom analizom kostiju, procenjeno je da se među nastradalima nalazio veliki broj dece kao i osoba starijih od 70 godina.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran od strane Grada čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
BONUS VIDEO:
Duško Vujošević kritikuje Petruševa: Mora da se dovede u red, a Zvezda da se pozabavi njime
“Željko, gledaj sad šta ćeš”: Partizan ima novog sponzora, Ostoja Mijailović otkrio sve detalje!
"Sigurno smo najbolji klub u regionu": Nebojša Čović na proslavi Crvene zvezde!
Partizan u punoj Areni traži povratak na pobednički kolosek: Klub se oglasio pred meč sa Fenerom
Voditeljka čestitala Dončiću katolički Božić: Jokić kaže "nije moj", a pogledajte Lukinu reakciju