Internet prevara u današnje vreme postale su sve sofisticiranije, a za pojedine bi se moglo reći da ih je nemoguće prepoznati na vreme ili pravno zaštititi. Ipak, da građani nisu prepušteni sebi govore i određeni zakoni, ali praksa pokazuje da postoji dosta „rupa“ koje prevaranti koriste.
Proteklih meseci sporadično su nam se javljali čitaoci koji su na neki način postajali žrtve prevara. Bilo je nekoliko koji su tvrdili da su "naseli na priču" i sami dali podatke sa kartice nakon čega su isti zloupotrebljeni, a među njima i Beograđanka koja kaže da je na taj način ostala bez 8.900 dinara.
Poslednji u nizu bio je slučaj Francuskinje Ane, koja je postala žrtva prevare kada ju je putem Instagrama jedna ili više osoba, predstavljajući se kao Bred Pit, navela da im iz različitih razloga uplati ukupno 830.000 evra.
Tragom tih vesti, mi smo istraživali da li u ovim situacijama građani ipak mogu da potraže pravnu zaštitu i očekuju pozitivan ishod kao i kada je odgovornost na njemu, a kada na banci?
Zakonom o platnim uslugama regulisana je odgovornost u slučaju neodobrenih transakcija. Kao osnovno pravilo rizik je podeljen tako što korisnik snosi gubitak do 3.000 dinara, a sve preko tog iznosa ide na teret banke, objašnjavaju iz Narodne banke Srbije.
"Ako banka ima dokaze da je korisnik postupao prevarno ili da je s grubom nepažnjom postupao u zaštiti sigurnosnih elemenata kartice (OTP; PIN i sl.), korisnik u potpunosti snosi gubitak. Međutim, ako je korisnik preduzeo određene mere u vezi sa sigurnim korišćenjem kartice koji su predviđeni okvirnim ugovorom s bankom, te da je u slučaju zloupotrebe odmah obavestio banku radi blokiranja kartice, pretpostavka je da je odgovornost na banci, ali ako banka može dokazati (i posredno) da se korisnik nije pridržavao tih obaveza, što je dovelo do zloupotrebe kartice, korisnik snosi celokupan gubitak", objasnili su.
Mi smo se tim povodom obratili pravniku Željku Simiću, kako bi nam objasnio kakvi su pravni alati koji su prevarenim građanima na raspolaganju u ovim situacijama.
"To su podaci koji moraju da se čuvaju, ta upozorenja i stoje na gotovo svim sajtovima banaka, aplikacijama, poruke...jer pomoću broja kartice i onog na poleđini može da se raspolaže karticom bez problema. Da je kartica hakovana ili se nekom vrstom prevare došlo do podataka, onda bi to bila druga priča i pravno bi moglo da se potražuje naknada štete od banke. Međutim, ako lice samo da podatke, mislim da nijedna banka nema u svojoj politici praksu da refundira novac", objasnio je on za MONDO.
Međutim, to što od banke u ovoj situaciji novac ne može da se potražuje, ne znači da pravnog leka nema za prevare ove vrste, objasnio nam je i rekao da bi u slučaju utvrđivanja zloupotrebe, oštećena strana mogla podneti krivičnu tužbu.
Postupak počinje saslušavanjem stranke, od toga kada je novac pozajmljen, koji iznos, gde se to dogodilo do detalja koji su apoeni bili u pitanju...Potom se prikupljaju dokazi u vidu prepiski, svedočenja ljudi koji su upućeni u slučaj, a onda se sastavlja tužba.
Kako da prepoznate prevaru?
Preventivno delovanje često može pomoći građanima i sprečiti moguće prevare, tvrde stručnjaci, a poznavanje prava i obaveza ključni su u toj situaciji.
"Za onlajn plaćanja koristite isključivo CVV kod i to samo na sajtovima platnih institucija ili samog prodavca, nikako putem i-mejla ili socijalnih mreža Preporučujemo Vam da koristite platne kartice isključivo na poznatim i afirmisanim veb sajtovima. Ukoliko Vam sajt nije poznat, pokušajte da steknete uvid u reputaciju sajta ili trgovca, kako biste utvrdili da li je dovoljno pouzdan za kupovinu", objasnili su nam u jednoj banci u Beogradu.
Alarm i pokazatelj da je u pitanju prevara može biti i adresa stranice internet sajta na kojoj se nalazi forma za unos podataka sa kartice, koja se može videti u adresnom polju pregledača, treba da počinje sa ’’https’’ (nikako ne samo http bez „s“).
Korišćenje HTTPS protokola, baziranog na razmeni sertifikata, omogućava siguran i bezbedan prenos podataka koje ste uneli na Vašem internet pregledaču.
Takođe, potrebno je potražiti simbol katanca ispred adrese ili u dnu stranice kojoj pristupate. Ukoliko je označen crvenom bojom ili precrtan, znači da je prenos nedovoljno bezbedan i da postoji problem. U tom slučaju, nikako ne treba unositi poverljive podatke, kao što su korisničko ime, lozinka ili podaci o platnoj kartici.
"Plaćanje preko legalnih kanala ne zahteva da se trećem licu ostavljaju podaci sa kartice, a pin naročito", navodi se u saopštenju NBS i dodaje da se tom prilikom "nikada neće zahtevati da se unesu podaci o platnoj kartici kako bi npr. bio uplaćen novac ili uvećano stanje sredstava na računu, posebno ne preko društvenih mreža", što se često dešavalo u praksi.
(Mondo.rs)
