Srbijanski muftija Muhamed Jusufspahić izjavio je danas u Prvom osnovnom sudu u Beogradu da je pored pojedinaca koji su učestvovali u paljenju Bajrakli džamije u Beogradu 17. marta 2004. godine podjednako odgovorna i Vlada Sbije.
Vlada je mogla da spreči nerede, ali policiji nije bilo naređeno da adekvatno reaguje, rekao je Jusufspahić, svedočeći na suđenju optuženima za učešće u paljenju beogradske džamije.
On je ocenio da su "neredi usmereni na džamiju bili organizovani", navodeći da su posle tog dogjađaja u dvorištu džamije našli mnogo "Zipovih kanisterčića".
"Kašnjenje policije i vatrogasaca bilo je sinhronizovano", rekao je on ističući da nisu bile određene adekvatne snage koje su mogle da zaštite džamiju.
Prema njegovim rečima, pripadnici Specijanle antiterorističke jedinice (SAJ) nisu zaštitili džamiju, a "vatrogasci su se setili da dođu tek kad ih je neko obavestio da tu živi i Miroljub Labus".
Posle nemira na Kosovu i slike koja je prikazivala čoveka kako čupa krst sa kupole crkve i paljenja džamije u Nišu moglo se pretpostaviti da će doći do nemira i u Beogradu, smatra muftija.
"Skup sa koga se krenulo na džamiju bio je ispred Vlade Srbije, i na njemu su govorili brojni političari, a prisustvovale su i estradne ličnosti Velja i Ceca", potsetio je Jusufspahić.
On je opisao da je ceo događaj ispred Bajrakli džamije gledao sa komšijkog prozora i da je tada čuo čoveka koji je pozivao masu na nerede, pričajući u megafon.
"Tada nisam mogao da ga vidim, samo sam ga čuo, a kasnije pregledavanjem video snimaka video da je to (Aleksandar) Kristijan Goliubović".
On je pozvao državu Srbiju da, kako je rekao, "prekine ovu farsu i da ne muči više ove ljude (optužene) ukoliko nisu bilu tu, a da prave počinioce otkrije".
"Snimci nereda postoje, hajde zajedno da ih pogledamo. Tražim da se pregledaju policijski snimci i da se završi ova farsa od suđenja", rekao je muftija.
Takođe je posvedočio da ga je o neredima u džamiji obavestio kućepazitelj tog hrama Dželepi Šani nešto posle 21 čas.
On mu je u telefonskom razgovoru rekao da je članove islamske zajednice upozorio na evakuaciju komšija Rade Radisavljević, koji je jedan od okrivljenih u ovom postupku.
Osim materijalne štete čija je procena, kako je rekao, odrađena smešno, veća je šteta, ocenio je on, što se njegovom ocu od tog događaja zdravstveno stanje pogoršalo.
Za nerede u kojima je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine zapaljenja Bajrali džamije sudi se grupi od 20 optuženih za krivično delo učestvovanje u grupi koja vrši krivično delo.
Demonstranti su probili policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove i uz povike "ubij Šiptara" provalili u dvorište džamije, razbili prozore i zapalili džamiju.
U neredima je do temelja izgorela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga.
(Tanjug)
On je ocenio da su "neredi usmereni na džamiju bili organizovani", navodeći da su posle tog dogjađaja u dvorištu džamije našli mnogo "Zipovih kanisterčića".
"Kašnjenje policije i vatrogasaca bilo je sinhronizovano", rekao je on ističući da nisu bile određene adekvatne snage koje su mogle da zaštite džamiju.
Prema njegovim rečima, pripadnici Specijanle antiterorističke jedinice (SAJ) nisu zaštitili džamiju, a "vatrogasci su se setili da dođu tek kad ih je neko obavestio da tu živi i Miroljub Labus".
Posle nemira na Kosovu i slike koja je prikazivala čoveka kako čupa krst sa kupole crkve i paljenja džamije u Nišu moglo se pretpostaviti da će doći do nemira i u Beogradu, smatra muftija.
"Skup sa koga se krenulo na džamiju bio je ispred Vlade Srbije, i na njemu su govorili brojni političari, a prisustvovale su i estradne ličnosti Velja i Ceca", potsetio je Jusufspahić.
On je opisao da je ceo događaj ispred Bajrakli džamije gledao sa komšijkog prozora i da je tada čuo čoveka koji je pozivao masu na nerede, pričajući u megafon.
"Tada nisam mogao da ga vidim, samo sam ga čuo, a kasnije pregledavanjem video snimaka video da je to (Aleksandar) Kristijan Goliubović".
On je pozvao državu Srbiju da, kako je rekao, "prekine ovu farsu i da ne muči više ove ljude (optužene) ukoliko nisu bilu tu, a da prave počinioce otkrije".
"Snimci nereda postoje, hajde zajedno da ih pogledamo. Tražim da se pregledaju policijski snimci i da se završi ova farsa od suđenja", rekao je muftija.
Takođe je posvedočio da ga je o neredima u džamiji obavestio kućepazitelj tog hrama Dželepi Šani nešto posle 21 čas.
On mu je u telefonskom razgovoru rekao da je članove islamske zajednice upozorio na evakuaciju komšija Rade Radisavljević, koji je jedan od okrivljenih u ovom postupku.
Osim materijalne štete čija je procena, kako je rekao, odrađena smešno, veća je šteta, ocenio je on, što se njegovom ocu od tog događaja zdravstveno stanje pogoršalo.
Za nerede u kojima je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine zapaljenja Bajrali džamije sudi se grupi od 20 optuženih za krivično delo učestvovanje u grupi koja vrši krivično delo.
Demonstranti su probili policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove i uz povike "ubij Šiptara" provalili u dvorište džamije, razbili prozore i zapalili džamiju.
U neredima je do temelja izgorela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga.
(Tanjug)
