Broj stanovnika Srbije je od 2000. do 2010. opao za 220.000, a u narednoj deceniji će nastaviti da opada, objavljeno je u Prvom nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.
Stepen smanjenja će zavisiti od trenda rađanja i emigracije, budući da je smanjenje broja stanovnika u Srbiji posledica oba faktora, navodi se u izveštaju Vlade Srbije, preneo je portal Euraktiv Srbija.
U slučaju da mere za podsticanje rađanja daju rezultat i da Srbija privuče znatan broj imigranata, 2020. će Srbija imati 7,27 miliona stanovnika.
Procenjuje se da je u Srbiji 1. januara 2010. živelo 7,307 miliona ljudi.
U slučaju da se ciljevi populacione politike ne ostvare i da se nastavi emigracija, Srbija će na kraju druge decenije 21. veka brojati 6,64 miliona stanovnika, navodi se u izveštaju o socijalnom uključivanju, a kao izvor se citira studija objavljena 2009.
Za direktne mere populacione politike - roditeljski dodatak i naknadu u iznosu cele plate tokom porodiljskog odsustva - prošle godine je izdvajano oko 2,16 milijardi dinara mesečno, od čega veći deo, 1,7 milijardi, za naknadu zarada tokom porodiljskog.
Naknadu za porodiljsko u 2010. je dobijalo 33.898 žena, dok je roditeljski dodatak isplaćen za 70.169 dece, preneo je EurAktiv.
Stopa plodnosti u Srbiji je 2009. godine bila 1,44, što je ispod proseka EU u kojem je 1,6, i znatno ispod 2,1 koliko je potrebno za prosto obnavljanje generacija.
U 2009. ta stopa je povećana u odnosu na prethodne dve, ali kako se ističe u Izveštaju, to nije dovoljno s obzirom na to da je broj dece po ženi na veoma niskom nivou.
Broj dece po ženi u 10 zemalja EU je niži nego u Srbiji - najniži je u Letoniji (1,31), a slede Portugalija i Mađarska (po 1,32), Nemačka, Rumunija, Austrija, Poljska, Španija, Slovačka i Italija.
Isti nivo kao Srbija ima Malta.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, najveća stopa plodnosti beleži se u Irskoj (2,07), koja se približila stopi potrebnoj za održanje broja stanovnika i u Francuskoj (2).
Stepen plodnosti dovoljan za obnavljanje generacija imaju dve zemlje kandidata Island (2,23) i Turska (2,1).
Više dece po ženi nego u Srbiji rađa se i u Hrvatskoj (1,49) i Makedoniji (1,52), a Crna Gora je po tom pokazatelju znatno iznad evropskog proseka sa 1,85.
Prema Demografskom izveštaju Eurostata iz 2010. godine, u Evropi je ponovo trend da broj dece raste sa povećanjem blagostanja, što jedno vreme nije bio slučaj.
Uticaj porodične politike zemalja članica je teško proceniti jer na broj dece utiču i kulturni obrasci.
Odlaganje rađanja nema negativan uticaj na broj dece, što potvrđuju i primeri Francuske, Danske, Finske i Holandije gde povećanje starosne dobi majke prilikom rađanja ide u paru sa višom stopom plodnosti i štedrom podrškom države roditeljima, navodi se u Demografskom izveštaju.
(Beta)
U slučaju da mere za podsticanje rađanja daju rezultat i da Srbija privuče znatan broj imigranata, 2020. će Srbija imati 7,27 miliona stanovnika.
Procenjuje se da je u Srbiji 1. januara 2010. živelo 7,307 miliona ljudi.
U slučaju da se ciljevi populacione politike ne ostvare i da se nastavi emigracija, Srbija će na kraju druge decenije 21. veka brojati 6,64 miliona stanovnika, navodi se u izveštaju o socijalnom uključivanju, a kao izvor se citira studija objavljena 2009.
Za direktne mere populacione politike - roditeljski dodatak i naknadu u iznosu cele plate tokom porodiljskog odsustva - prošle godine je izdvajano oko 2,16 milijardi dinara mesečno, od čega veći deo, 1,7 milijardi, za naknadu zarada tokom porodiljskog.
Naknadu za porodiljsko u 2010. je dobijalo 33.898 žena, dok je roditeljski dodatak isplaćen za 70.169 dece, preneo je EurAktiv.
Stopa plodnosti u Srbiji je 2009. godine bila 1,44, što je ispod proseka EU u kojem je 1,6, i znatno ispod 2,1 koliko je potrebno za prosto obnavljanje generacija.
U 2009. ta stopa je povećana u odnosu na prethodne dve, ali kako se ističe u Izveštaju, to nije dovoljno s obzirom na to da je broj dece po ženi na veoma niskom nivou.
Broj dece po ženi u 10 zemalja EU je niži nego u Srbiji - najniži je u Letoniji (1,31), a slede Portugalija i Mađarska (po 1,32), Nemačka, Rumunija, Austrija, Poljska, Španija, Slovačka i Italija.
Isti nivo kao Srbija ima Malta.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, najveća stopa plodnosti beleži se u Irskoj (2,07), koja se približila stopi potrebnoj za održanje broja stanovnika i u Francuskoj (2).
Stepen plodnosti dovoljan za obnavljanje generacija imaju dve zemlje kandidata Island (2,23) i Turska (2,1).
Više dece po ženi nego u Srbiji rađa se i u Hrvatskoj (1,49) i Makedoniji (1,52), a Crna Gora je po tom pokazatelju znatno iznad evropskog proseka sa 1,85.
Prema Demografskom izveštaju Eurostata iz 2010. godine, u Evropi je ponovo trend da broj dece raste sa povećanjem blagostanja, što jedno vreme nije bio slučaj.
Uticaj porodične politike zemalja članica je teško proceniti jer na broj dece utiču i kulturni obrasci.
Odlaganje rađanja nema negativan uticaj na broj dece, što potvrđuju i primeri Francuske, Danske, Finske i Holandije gde povećanje starosne dobi majke prilikom rađanja ide u paru sa višom stopom plodnosti i štedrom podrškom države roditeljima, navodi se u Demografskom izveštaju.
(Beta)
