Organizacija koja okuplja stare vlasnike imovine koju je otela komunistička vlast, morala je da podnese više od sto žalbi povereniku protiv organa sadašnje vlasti ne bi li dobila podatke koji bi trebalo da budu javni.
Mreža za restituciju bila je prinuđena da povereniku za informacije od javnog značaja podnese čak 109 žalbi protiv organa vlasti, uglavnom ministarstava, od kojih je dosad rešeno 87, saopštio je danas poverenik Rodoljub Šabić.
U 51 slučaju, prethodno uskraćene informacije su date nakon intervencije poverenika, odnosno njegovog zahteva da organ vlasti izjasni, a u 29 slučajeva tek kada je to poverenik i formalno naložio.
Međutim, jedan manji broj naloga je izvršen "pro forme" i samo delimično, ili čak i nije izvršen, istaknuto je u saopštenju posle Šabićevog razgovora sa predstavnicima Mreže za restituciju.
Predstavnici Mreže za restituciju obavestili su Šabića da, i pored toga što je nakon njegove intervencije dobijen veliki broj informacija, i dalje imaju veoma ozbiljne probleme u pristupu informacijama.
U tom kontekstu su posebno apostrofirali Ministarstvo finansija i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
"Zaista je zabrinjavajuće veliki broj žalbi koji je Mreža za restituciju morala da podnese povereniku za informacije od javnog značaja", kazao je Šabić ocenivši da je neprihvatljivo da tek nakon njegovih intervencija dolazi do većine relevantnih informacija.
"Ovakvi problemi u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama ne mogu se opravdati", smatra Šabić, pogotovo kada se radi o uskraćivanju informacija o nacrtima zakona čije je skoro usvajanje najavljeno, a koji bi inače morali da budu na javnoj raspravi.
To se odnosi i na dokumenta "koja treba da predstavljaju analitičku podlogu za te zakone, a čija sadržina je, po oceni Mreže za restituciju, za koju nude argumente, veoma sporna", naveo je Šabić.
On je upozorio da su "sva pitanja u vezi sa denacionalizacijom legitiman predmet interesovanja, ne samo građana koji su zainteresovani da se imovina nekad oduzeta njihovim porodicama vrati, nego i svih građana Srbije, jer od načina, vrste i obima restituciju zavisi i deo tereta koji će direktno ili indirektno i oni snositi".
Pitanje restitucije je i legitiman predmet interesovanja najšire javnosti s obzirom na činjenicu da ga je i EU apostrofirala kao pitanje od bitnog uticaja na proces evropskih integracija Srbije, ukazao je Šabić.
Polazeći od svih ovih razloga, poverenik za informacije od javnog značaja je ponovo naglasio da nadležni organi treba "da obezbede daleko veći stepen transparentnosti svih aktivnosti na planu restitucije."
(Tanjug)
U 51 slučaju, prethodno uskraćene informacije su date nakon intervencije poverenika, odnosno njegovog zahteva da organ vlasti izjasni, a u 29 slučajeva tek kada je to poverenik i formalno naložio.
Međutim, jedan manji broj naloga je izvršen "pro forme" i samo delimično, ili čak i nije izvršen, istaknuto je u saopštenju posle Šabićevog razgovora sa predstavnicima Mreže za restituciju.
Predstavnici Mreže za restituciju obavestili su Šabića da, i pored toga što je nakon njegove intervencije dobijen veliki broj informacija, i dalje imaju veoma ozbiljne probleme u pristupu informacijama.
U tom kontekstu su posebno apostrofirali Ministarstvo finansija i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
"Zaista je zabrinjavajuće veliki broj žalbi koji je Mreža za restituciju morala da podnese povereniku za informacije od javnog značaja", kazao je Šabić ocenivši da je neprihvatljivo da tek nakon njegovih intervencija dolazi do većine relevantnih informacija.
"Ovakvi problemi u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama ne mogu se opravdati", smatra Šabić, pogotovo kada se radi o uskraćivanju informacija o nacrtima zakona čije je skoro usvajanje najavljeno, a koji bi inače morali da budu na javnoj raspravi.
To se odnosi i na dokumenta "koja treba da predstavljaju analitičku podlogu za te zakone, a čija sadržina je, po oceni Mreže za restituciju, za koju nude argumente, veoma sporna", naveo je Šabić.
On je upozorio da su "sva pitanja u vezi sa denacionalizacijom legitiman predmet interesovanja, ne samo građana koji su zainteresovani da se imovina nekad oduzeta njihovim porodicama vrati, nego i svih građana Srbije, jer od načina, vrste i obima restituciju zavisi i deo tereta koji će direktno ili indirektno i oni snositi".
Pitanje restitucije je i legitiman predmet interesovanja najšire javnosti s obzirom na činjenicu da ga je i EU apostrofirala kao pitanje od bitnog uticaja na proces evropskih integracija Srbije, ukazao je Šabić.
Polazeći od svih ovih razloga, poverenik za informacije od javnog značaja je ponovo naglasio da nadležni organi treba "da obezbede daleko veći stepen transparentnosti svih aktivnosti na planu restitucije."
(Tanjug)
