Ustavni sud je oborio odredbe zakona koji su dozvoljavali gradnju uz saglasnost (samo) većine stanara, pa se otvara problem svima koji su dogradili stanove a nemaju upotrebnu građevinsku dozvolu.
Pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović-Petrović ocenila je da će odluka Ustavnog suda o nezakonistosti odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada koja se odnose na nadziđivanje, verovatno dovesti do problematičnih situacija, jer će za to biti potrebna saglasnost svih stanara.
Ona je navela da odluka Ustavnog suda još nije zvanično objavljena, ali da je nezvanično iz suda saznala da je procenjeno da tri odredbe o "nadziđivanju, pretvaranju i pripajanju" nisu u skladu sa Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Po Zakonu svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima isto pravo, bez obzira na površinu postojećeg stana, lokala ili garaže koji ima, što praktično znači da je za nadziđivanje, pretvaranje i pripajanje tih posebnih delova zgrade neophodna saglasnost svih stanara.
Damnjanović - Petrović je, gostujući na RTS, rekla da će se odluka Ustavnog suda primenjivati od dana objavljivanja u Službenom glasniku, od kada će svi organi biti obavezni da je primenjuju, a da će se, u skladu sa njom, Ministarstvo potruditi da što pre predloži izmene zakona, jer je reč o samo tri stava tri zakonska člana.
Od 1995. godine o nadziđivanju, pretvaranju i pripajanju tog posebnog dela zgrade, odnosno zajedničkih prostorija, odlučivala je skupština stanara zgrade, većinom glasova stanara, odnosno vlasnika više od polovine ukupne kvadrature (stanova, lokala, kancelarija...).
Govoreći o slučajevima nadziđivanja, ona je rekla da jedino problem neće imati oni koji su dobili pojedinačno izvršno rešenje i građevinsku upotrebnu dozvolu.
Svi ostali imaju problem, jer je zakonom propisano da svako kome je oštećeno ili ugroženo pravo donošenjem tog konačnog ili pravosnažnog upravnog akta može u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda da traži od organa koji izdaje građevinske dozvole, da izmeni taj pojedinačni akt, objasnila je Damnjanović - Petrović.
Ona je izrazila zabrinutost, jer je zakon u primeni 16 godina i ima mnogo takvih zgrada i prostora, a neki od tih stanova su uknjiženi.
"Ukoliko se prihvati stav da je neophodna saglasnost svih stanara, praktično znači, imajući u vidu naše naravi, da nijedno pripajanje, pretvaranje i nadziđivanje u zemlji više neće biti moguće", rekla je ona.
Damnjanović - Petrović je objasnila da eventualno rušenje tih nadzidanih delova zavisi praktično od toga da li će se neko u ovom zakonu u propisanom roku od šest meseci obratiti nadležnim organima.
Posledica osporavanja, odnosno poništavanja nekog akta moglo bi biti i rušenje, rekla je ona, izrazivši nadu da do toga, ipak, neće doći, ali ističući da je norma opasna, jer je reč o retroaktivnoj primeni zakona o stečenim pravima.
(Tanjug)
Ona je navela da odluka Ustavnog suda još nije zvanično objavljena, ali da je nezvanično iz suda saznala da je procenjeno da tri odredbe o "nadziđivanju, pretvaranju i pripajanju" nisu u skladu sa Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Po Zakonu svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima isto pravo, bez obzira na površinu postojećeg stana, lokala ili garaže koji ima, što praktično znači da je za nadziđivanje, pretvaranje i pripajanje tih posebnih delova zgrade neophodna saglasnost svih stanara.
Damnjanović - Petrović je, gostujući na RTS, rekla da će se odluka Ustavnog suda primenjivati od dana objavljivanja u Službenom glasniku, od kada će svi organi biti obavezni da je primenjuju, a da će se, u skladu sa njom, Ministarstvo potruditi da što pre predloži izmene zakona, jer je reč o samo tri stava tri zakonska člana.
Od 1995. godine o nadziđivanju, pretvaranju i pripajanju tog posebnog dela zgrade, odnosno zajedničkih prostorija, odlučivala je skupština stanara zgrade, većinom glasova stanara, odnosno vlasnika više od polovine ukupne kvadrature (stanova, lokala, kancelarija...).
Govoreći o slučajevima nadziđivanja, ona je rekla da jedino problem neće imati oni koji su dobili pojedinačno izvršno rešenje i građevinsku upotrebnu dozvolu.
Svi ostali imaju problem, jer je zakonom propisano da svako kome je oštećeno ili ugroženo pravo donošenjem tog konačnog ili pravosnažnog upravnog akta može u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda da traži od organa koji izdaje građevinske dozvole, da izmeni taj pojedinačni akt, objasnila je Damnjanović - Petrović.
Ona je izrazila zabrinutost, jer je zakon u primeni 16 godina i ima mnogo takvih zgrada i prostora, a neki od tih stanova su uknjiženi.
"Ukoliko se prihvati stav da je neophodna saglasnost svih stanara, praktično znači, imajući u vidu naše naravi, da nijedno pripajanje, pretvaranje i nadziđivanje u zemlji više neće biti moguće", rekla je ona.
Damnjanović - Petrović je objasnila da eventualno rušenje tih nadzidanih delova zavisi praktično od toga da li će se neko u ovom zakonu u propisanom roku od šest meseci obratiti nadležnim organima.
Posledica osporavanja, odnosno poništavanja nekog akta moglo bi biti i rušenje, rekla je ona, izrazivši nadu da do toga, ipak, neće doći, ali ističući da je norma opasna, jer je reč o retroaktivnoj primeni zakona o stečenim pravima.
(Tanjug)
