Kina, zemlja koju su poplave pustošile vekovima, privodi kraju izgradnju brane "Tri klisure" na reci Jangce, što je poduhvat koji se, po obimu, gotovo može meriti sa izgradnjom Kineskog zida.
Poplave kakve ovih dana muče Srbiju, nisu retke ni na ostalim svetskim meridijanima. Kina, zemlja koju su poplave pustošile vekovima, privodi kraju izgradnju brane "Tri klisure" na reci Jangce, što je poduhvat koji se, po obimu, gotovo može meriti sa izgradnjom Kineskog zida.
Projekat izgradnje najveće hidroelektrane na svetu započet je pre 13 godina sa dvojakim ciljem - da se spreče poplave u srednjem toku najduže kineske reke i da se obezbede velike količine energije za uvek "gladnu" kinesku ekonomiju. Kineski stručnjaci procenjuju da će ukupna vrednost radova iznositi 27 milijardi dolara, dok njihove zapadne kolege veruju da bi suma mogla dostići 50 milijardi.
Reka Jangce, ili Duga reka, izvire na Himalajskom platou na Tibetu, a uliva se u Istočno kinesko more, u blizini Šangaja. Sa svojih 6.360 kilometara predstavlja najdužu kinesku reku, a treću po dužini na svetu. Jangce je hirovita reka. Snaga njenog toka varira od 9.000 do čak 110.000 kubnih metara u sekundi. Samo u poplavama Duge reke u prošlom veku, živote je izgubilo više od 300.000 ljudi.
Takve tragedije navele su Kineze da počnu da razmišljaju o načinu da se pripitomi nepredvidiva reka, ali je tek početkom 90-ih godina prošlog veka tadašnji premijer Li Peng, uprkos oštrom protivljenju ekologa i naučnika, "progurao" predlog projekta kroz Svekineski narodni kongres i lansirao izgradnju onoga što je nazvao "jednim od najvećih gradjevinskih poduhvata u istoriji".
Takodje, kritičari zameraju što je izgradnja sprovedena po cenu raseljavanja više od milion ljudi sa teritorije gde se radi, a ta seoba nije uvek bila dobrovoljna.
Zagovornici brane, pak, odgovaraju na te kritike argumentom da je seoba milion ljudi bila način da se zaštiti drugih 15 miliona ljudi, te da će, kada brana bude gotova, verovatnoća poplava biti svedena na jednu u 100 godina, a ne kao dosad, kada su se takve prirodne havarije dešavale gotovo svake decenije.
U ovom trenutku branu gradi oko 8.000 ljudi, koji imaju zadatak da u središtu postave turbine prečnika 25 metara. U vreme najvećih radova broj radnika na projektu je dostizao 30.000 ljudi.
Iako nedovršena, ova kineska hidrocentrala već ima kapacitet jednak onome koji poseduje zasad najveća hidroelektrana na svetu Itaipu, na granici Brazila i Paragvaja.
Planirano je da brana "Tri klusure" proizvodi gotovo 83 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje, što je ogromna količina struje koja može biti prenošena u prečniku od 1.000 kilometara.
Kada radovi 2008. godine budu gotovi, kako se planira, biće to godinu dana pre predvidjenog roka i "Tri klisure" će postati najveća hidroelektrana na svetu.
(Tanjug)
Projekat izgradnje najveće hidroelektrane na svetu započet je pre 13 godina sa dvojakim ciljem - da se spreče poplave u srednjem toku najduže kineske reke i da se obezbede velike količine energije za uvek "gladnu" kinesku ekonomiju. Kineski stručnjaci procenjuju da će ukupna vrednost radova iznositi 27 milijardi dolara, dok njihove zapadne kolege veruju da bi suma mogla dostići 50 milijardi.
Reka Jangce, ili Duga reka, izvire na Himalajskom platou na Tibetu, a uliva se u Istočno kinesko more, u blizini Šangaja. Sa svojih 6.360 kilometara predstavlja najdužu kinesku reku, a treću po dužini na svetu. Jangce je hirovita reka. Snaga njenog toka varira od 9.000 do čak 110.000 kubnih metara u sekundi. Samo u poplavama Duge reke u prošlom veku, živote je izgubilo više od 300.000 ljudi.
Takve tragedije navele su Kineze da počnu da razmišljaju o načinu da se pripitomi nepredvidiva reka, ali je tek početkom 90-ih godina prošlog veka tadašnji premijer Li Peng, uprkos oštrom protivljenju ekologa i naučnika, "progurao" predlog projekta kroz Svekineski narodni kongres i lansirao izgradnju onoga što je nazvao "jednim od najvećih gradjevinskih poduhvata u istoriji".
Projekat koji je raselio milion ljudi
Danas, 13 godina kasnije, o džinovskom projektu se i dalje mogu čuti podeljena mišljenja. Neki inženjeri upozoravaju da zbog ogoljavanja tla u višim delovima Jangcekjanga dolazi do stvaranja mulja u velikom rezervoaru "Tri klisure", što bi u budućnosti moglo potpuno da anulira ulogu koju ta brana treba da odigra u prevenciji poplava.Takodje, kritičari zameraju što je izgradnja sprovedena po cenu raseljavanja više od milion ljudi sa teritorije gde se radi, a ta seoba nije uvek bila dobrovoljna.
Zagovornici brane, pak, odgovaraju na te kritike argumentom da je seoba milion ljudi bila način da se zaštiti drugih 15 miliona ljudi, te da će, kada brana bude gotova, verovatnoća poplava biti svedena na jednu u 100 godina, a ne kao dosad, kada su se takve prirodne havarije dešavale gotovo svake decenije.
U ovom trenutku branu gradi oko 8.000 ljudi, koji imaju zadatak da u središtu postave turbine prečnika 25 metara. U vreme najvećih radova broj radnika na projektu je dostizao 30.000 ljudi.
Iako nedovršena, ova kineska hidrocentrala već ima kapacitet jednak onome koji poseduje zasad najveća hidroelektrana na svetu Itaipu, na granici Brazila i Paragvaja.
Planirano je da brana "Tri klusure" proizvodi gotovo 83 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje, što je ogromna količina struje koja može biti prenošena u prečniku od 1.000 kilometara.
Kada radovi 2008. godine budu gotovi, kako se planira, biće to godinu dana pre predvidjenog roka i "Tri klisure" će postati najveća hidroelektrana na svetu.
(Tanjug)
