Raščinjeni vladika raško-prizrenski Artemije rekao je danas Tanjugu da nije upoznat sa izjavom njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja o njegovom isključenju iz SPC.
Patrijarh srpski Irinej je juče izjavio da će Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) najverovatnije u maju raspravljati o Artemiju i slučaju monaha koji ga prate i doneti odluku o njihovom izopštavanju iz crkvene zajednice.
"Nisam upoznat sa takvom izjavom i zato ne mogu da je komentarišem", rekao je Artemije Tanjugu, raspitujuće se istovremeno da li je patrijarh Irinej rekao nešto o monasima koji su mu ostali lojalni.
Patrijarh Irinej je juče u Nišu rekao da će to biti "veoma bolna odluka" i da će se ona odnositi i na monahe koji slede Artemija.
Sociolog religije Mirko Đorđević je Tanjugu rekao da je patrijarhova najava bila očekivana jer je Crkva Artemija i njegove sledbenike odavno označila sektom, što je samo po sebi već teška optužba.
"Artemije se sam nazvao predstavnikom 'katakombne crke', što je aluzija na povlačenje hrišćana u katakombe", rekao je Đorđević.
"Artemijevci", pak, sebe zovu "eparhija raško-prizrenska u egzilu".
Đorđević je kazao da je izopštavanje oštra mera koju Crkva retko primenjuje, kao i da je zanimljivo to što se izopštenje iz Crkve primenjuje uglavnom kod dogmatskih razloga, što ovde nije slučaj.
Znamo, podsetio je on, da je ovde reč o finansijskim malverzacijama koje su se događale s blagoslovom Artemija dok je bio vladika raško-prizrenski.
"Očito je da će izopštenjem Artemija i njegovih sledbenika početi uspostvljanje normalizacije stanja u Crkvi koje već neko vreme nije redovno", rekao je Đorđević, istakavši da ostaje još da se vidi šta će o tome imati da kažu vladike koje su na prošlom saboru bile protiv vladikinog raščinjavanja.
Ukoliko takva odluka bude doneta, to će značiti da će Artemije i monasi biti vraćeni u stanje laika, čoveka koji ne pripada crkvi i kome se shodno tome zabranjuje svako javno činodejstvovanje i nošenje crkvenih odličja.
Artemijevi monasi su prvi put prošle sedmice održali liturgiju u takozvanoj katakombnoj crkvi u jednoj kući na periforiji Toponice, sela kod Niša. Prethodno, oni su jedan takav verski prostor otvorili u beogradskoj Njegoševoj ulici, kod Kalenićeve pijace, ali je on, pod pritiskom javnosti, vrlo brzo zatvoren.
Artemije je raščinjen na Arhijerejskom saboru jesenas i mada se u prvi mah činilo da će on tu odluku prihvatiti, dogodilo se suprotno. On je odbio da se povinuje odluci svetih arhijereja i nastavio da nosi vladičansku odeždu i obeležja, kao i da činodejstvuje, što mu je još ranije bilo zabranjeno.
Kako je Tanjugu rekao podgorički paroh, protojerej Velibor Džomić, nekanonska i pseudocrkvena nedela monaha Artemija zaslužuju, prema kanonima i crkvenim pravilima, ne samo kaznu lišenja i monaškog čina, nego i izopštenje iz crkvene zajednice i predavanje anatemi.
On je objasnio da je u ovom momentu Artemije još uvek član crkve i to u monaškom redu. Izopštenje i anatema predstavlja poslednju i najtežu kanonsku kaznu, objasnio je Džomić koji misli da tu još uvek ima mesta i povratku kanonskom poretku, ali da on lično sumnja da će se to i dogoditi.
"Crkva nikada kroz istoriju nije žurila sa donošenjem bilo kakvih odluka, ali i svako strpljenje ima svoje granice. Kada je raščinjeni vladika Artemije u pitanju, to strpljenje je potrošeno tako da bi sada pod hitno trebalo pokrenuti novi crkveno-sudski postupak protiv njega i njegovih raščinjenih monaha", kazao je Džomić.
Ukoliko, kako je kazao, oni budu izopšteni iz Crkve to znači da su predati prokletstvu, te da ga prenose i na sve one koji im se obraćaju kao navodnim sveštenim licima.
"U slučaju smrti oni neće moći da budu opojani niti pominjani u molitvama", rekao je Džomić koji je i stručnjak za crkveno pravo.
(Tanjug)
"Nisam upoznat sa takvom izjavom i zato ne mogu da je komentarišem", rekao je Artemije Tanjugu, raspitujuće se istovremeno da li je patrijarh Irinej rekao nešto o monasima koji su mu ostali lojalni.
Patrijarh Irinej je juče u Nišu rekao da će to biti "veoma bolna odluka" i da će se ona odnositi i na monahe koji slede Artemija.
Sociolog religije Mirko Đorđević je Tanjugu rekao da je patrijarhova najava bila očekivana jer je Crkva Artemija i njegove sledbenike odavno označila sektom, što je samo po sebi već teška optužba.
"Artemije se sam nazvao predstavnikom 'katakombne crke', što je aluzija na povlačenje hrišćana u katakombe", rekao je Đorđević.
"Artemijevci", pak, sebe zovu "eparhija raško-prizrenska u egzilu".
Đorđević je kazao da je izopštavanje oštra mera koju Crkva retko primenjuje, kao i da je zanimljivo to što se izopštenje iz Crkve primenjuje uglavnom kod dogmatskih razloga, što ovde nije slučaj.
Znamo, podsetio je on, da je ovde reč o finansijskim malverzacijama koje su se događale s blagoslovom Artemija dok je bio vladika raško-prizrenski.
"Očito je da će izopštenjem Artemija i njegovih sledbenika početi uspostvljanje normalizacije stanja u Crkvi koje već neko vreme nije redovno", rekao je Đorđević, istakavši da ostaje još da se vidi šta će o tome imati da kažu vladike koje su na prošlom saboru bile protiv vladikinog raščinjavanja.
Ukoliko takva odluka bude doneta, to će značiti da će Artemije i monasi biti vraćeni u stanje laika, čoveka koji ne pripada crkvi i kome se shodno tome zabranjuje svako javno činodejstvovanje i nošenje crkvenih odličja.
Artemijevi monasi su prvi put prošle sedmice održali liturgiju u takozvanoj katakombnoj crkvi u jednoj kući na periforiji Toponice, sela kod Niša. Prethodno, oni su jedan takav verski prostor otvorili u beogradskoj Njegoševoj ulici, kod Kalenićeve pijace, ali je on, pod pritiskom javnosti, vrlo brzo zatvoren.
Artemije je raščinjen na Arhijerejskom saboru jesenas i mada se u prvi mah činilo da će on tu odluku prihvatiti, dogodilo se suprotno. On je odbio da se povinuje odluci svetih arhijereja i nastavio da nosi vladičansku odeždu i obeležja, kao i da činodejstvuje, što mu je još ranije bilo zabranjeno.
Kako je Tanjugu rekao podgorički paroh, protojerej Velibor Džomić, nekanonska i pseudocrkvena nedela monaha Artemija zaslužuju, prema kanonima i crkvenim pravilima, ne samo kaznu lišenja i monaškog čina, nego i izopštenje iz crkvene zajednice i predavanje anatemi.
On je objasnio da je u ovom momentu Artemije još uvek član crkve i to u monaškom redu. Izopštenje i anatema predstavlja poslednju i najtežu kanonsku kaznu, objasnio je Džomić koji misli da tu još uvek ima mesta i povratku kanonskom poretku, ali da on lično sumnja da će se to i dogoditi.
"Crkva nikada kroz istoriju nije žurila sa donošenjem bilo kakvih odluka, ali i svako strpljenje ima svoje granice. Kada je raščinjeni vladika Artemije u pitanju, to strpljenje je potrošeno tako da bi sada pod hitno trebalo pokrenuti novi crkveno-sudski postupak protiv njega i njegovih raščinjenih monaha", kazao je Džomić.
Ukoliko, kako je kazao, oni budu izopšteni iz Crkve to znači da su predati prokletstvu, te da ga prenose i na sve one koji im se obraćaju kao navodnim sveštenim licima.
"U slučaju smrti oni neće moći da budu opojani niti pominjani u molitvama", rekao je Džomić koji je i stručnjak za crkveno pravo.
(Tanjug)
