Formira se toplotna kupola neuobičajena za mart, pa će temperature ići do čak 15 stepeni iznad normale za ovo doba godine.
Meteorološko proleće stiglo je s neuobičajeno toplim vremenskim uslovima, jer se već prve nedelje pojavio snažan toplotni talas u većem delu Evrope. Uzrok tome je formiranje snažne toplotne kupole koja će uticati na vremenske prilike, donoseći temperature znatno više od sezonskog proseka, javlja Severe Weather Europe (SWE).
Temperature više za 10-15 stepeni od proseka
Prognoziraju da će sistem visokog pritiska iznad kontinenta sprečiti prodor hladnijih vazdušnih masa i stvoriti dugotrajnu stabilnost u atmosferi, donoseći posledice poput intenzivnog porasta temperatura - posebno u centralnoj, istočnoj i severnoj Evropi, ali i na Balkanskom poluostrvu.
Očekuju da će temperature biti 10 do 15 stepeni više od uobičajenih vrednosti za ovo doba godine, što je značajno odstupanje od normale. Slični vremenski obrasci zabeleženi su u prošlosti tokom najekstremnijih toplotnih talasa u Evropi i Severnoj Americi, prenosi Jutarnji list.
Toplotna kupola u martu
Tokom takvih uslova, toplotna kupola zaustavlja topli vazduh u nižim slojevima atmosfere, zbog čega se ne može mešati s hladnijim vazduhom. Istovremeno dolazi do pojačanog zagrevanja tla, što može rezultirati rekordnim temperaturama. Ovaj fenomen, upozorava SWE, češći je leti zbog čega je njegova pojava početkom marta poprilično neuobičajena.
Ističu da će toplotni talas potrajati najmanje nedelju dana, s najvišim temperaturama zabeleženim u drugoj polovini nedelje. U sredu se topliji vazduh širi od Nemačke i Austrije prema Poljskoj, Belorusiji i Ukrajini, a zatim i na jugoistočnu Evropu. Prognoziraju da će dnevne temperature u istočnoj Evropi dostići između 16 i 19 stepeni, dok će u Rumuniji, Moldaviji i južnoj Ukrajini rasti i do 20 stepeni.
Slične vrednosti prognoziraju se i za Balkan, gde će najtoplije regije biti istočna Hrvatske, severna Srbije, južna Rumunija i Bugarska. Najavljuju i pojavu stabilne suve vazdušne mase s minimalnim šansama za padavine ili oblačnost.
Ovakav vremenski obrazac u prošlosti je bio odgovoran za smrtonosne toplotne talase, pogotovo kada su duže trajali bez značajnog pada temperature tokom noći. Spuštanje vazdušnih masa unutar toplotne kupole uzrokuje dodatno zagrevanje vazduha, što takođe stvara dugotrajne sušne uslove.
Vrhunac u petak
Osim istočne i jugoistočne Evrope, toplotni talas će se proširiti i na Skandinaviju. Italija i Mediteran ostaće na rubu visokog pritiska, pa temperature neće biti toliko izražene kao u istočnim regijama. Vrhunac toplog talasa očekuje se u petak, kad će temperature biti nekoliko stepeni više nego sredinom nedelje.
U petak bi razlike u odnosu na prosečne vrednosti za ovo doba godine mogle dostići čak 15 stepeni iznad normale, što će za mnoge evropske gradove stvoriti gotovo letnje vremenske uslove. Ipak, promena vremena mogla bi stići tokom vikenda, jer meteorološki modeli predviđaju prodor vlažnijih vazdušnih masa sa zapada.
Duboki ciklon iz severnog Atlantika postupno će se spuštati prema jugu i uticati na slabljenje visokog pritiska iznad istočne Europe. Ciklon će se tokom subote proširiti prema Azorima i Iberijskom poluostrvu, donoseći jake padavine. Prognoze pokazuju da bi Španija, Portugal i jug Francuske mogli doživeti intenzivne kišne epizode do utorka, navodi SWE.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/Mondo)
