Analitičari štrajk žeđu i glađu Tomislava Nikolića ocenjuju kao patetičan potez koji ulazi u domen političke patologije.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović izjavio je da štrajk žeđu i glađu predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića polako ali sigurno izlazi iz domena političke analize i prelazi u domen političke patologije.
"S jedne strane, mora se uvek imati bar minimum respekta ako je neko spreman da za nešto žrtvuje svoj život, ali s druge strane, nemoguće je oteti se utisku da raspisivanje izbora mesec dana ranije ili kasnije definitivno nije razlog za takav gest, baš kao što i svođenje političke borbe i političkog sučeljavanja na pitanje datuma izbora jeste neka vrsta farse i zaluđivanja naroda", rekao je Vukadinović agenciji Beta.
Vukadinović je dodao da njemu lično ni povezivanje izbora sa dobijanjem statusa kandidata "od strane vladajuće koalicije ne deluje previše uverljivo".
"Ali, ako je SNS već prihvatio taj razlog za odlaganje i zbog kandidature za EU odustao od svog navodnog, ultimativnog zahteva da izbori budu ovog proleća, onda se mora zaključiti da je ovde zapravo reč o jednom problematičnom političkom nadgornjavanju oko besmislene teme koja nema mnogo veze sa životnim problemima društva, ali potencijalno može imati veoma loše posledice", rekao je Vukadinović.
Naveo je da čak i ako se zanemari činjenica da ovdašnjem mentalitetu gandijevske metode nisu naročito bliske, tu je i mnogo važnija razlika da su Gandijevi razlozi bili beskrajno ozbiljniji, jer se Gandi borio protiv strane kolonijalne okupacije, a kasnije i bratoubilačkog rata između Indusa i Muslimana.
"U tom smislu bih možda imao više razumevanja za Nikolića da je njegov motiv za štrajk bio više političko-egzistencijalni, to jest da je štrajkovao, recimo, zbog Kosova, Srba u Krajini, tretmana Vojislava Šešelja u Hagu, loših privatizacija ili prodaje Telekoma. Ovako, sve odaje utisak farse koja lako može prerasti u tragediju", rekao je Vukadinović.
"Zamislimo sada da, recimo, neko iz vladajuće koalicije ili neko od ministara takođe krene da štrajkuje glađu zahtevajući da Vlada ostane do kraja mandata", dodao je Vukadinović.
Vukadinović je ocenio da je moguće da u Nikolićevom gestu možda ima i malo pokušaja imitacije svojevremenog štrajka glađu Vojislava Šešelja u Hagu, koji se pokazao kao uspešan.
Zapravo, sem te beznačajne razlike oko datuma, ne vidim u čemu se danas razlikuje pozicija SNS i Demokratske stranke, i jedni i drugi su za ulazak u EU, saradnju sa Haškim tribunalom, razgovore sa Prištinom i dobre odnose sa istokom i zapadom, naveo je Vukadinović.
"Moguće je da se vrhovi DS i SNS međusobno zaista ne podnose, ali njihovi lični odnosi nemaju veze sa političkim stavovima koje javno zastupaju i koji su u suštini veoma bliski i utoliko više mislim da je ova dramatizacija oko datuma izbora besmislena", rekao je Vukadinović.
Vukadinović je zaključio da u Srbiji stalno neko štrajkuje glađu zbog izbubljenog posla, propale fabrike ili teškog života, i bez obzira na ličnu tragiku, svi se slažu da to nije ni put ni način za rešavanje problema, iako su svi ti razlozi mnogo ozbiljniji i dramatičniji od ovih zbog kojih je najavio štrajk lider naprednjaka.
Za sociologa Ratka Božovića Nikolićev gest deluje malo patetično, malo isključivo, malo radikalski i, kako kaže, ni malo mu se ne dopada.
"Žao mi je da se bilo ko stavlja u takvu situaciju, jer se radi o tipično ekstremnom ponašanju. To je, na žalost, deo ove naše zamućene balkanske priče, deo nevolje koju nosimo i iz koje ne možemo nikako da izađemo na civilizovan način", rekao je Ratko Božović agenciji Tanjug.
On smatra da je miting naprednjaka bio nepotreban i da bi bilo bolje da su se dogovorili "s Tadićem i demokratama".
Ovako se, dodaje Božović, miting pojavio kao jedna ucenjivačka forma, a deo te metode je upravo i gest koji je preduzeo Nikolić započevši štrajk građu.
"Uvek sam za to da u politici racionalna forma bude dominantna nasuprot iracionalnoj isključivosti. U ovom slučaju radije bih se držao one narodne da pametniji popušta, a taj ko bi popustio sigurno ništa ne bi izgubio", zaključio je Božović.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković izjavio je da je štrajk žeđu i glađu Tomislava Nikolića nepotrebno zaoštravanje i teatralizacija političkog života.
"Do rešenja u politici se dolazi tako da svaka strana čuva obraz i ne treba podizati tenzije kroz štrajk glađu i žeđu, jer šta ako to postane praksa. Razumem motive Nikolića da tako dođe do izbora, ali to bi mogao da bude opasan presedan", rekao je Stojiljković agenciji Beta.
(agencije/MONDO)
"S jedne strane, mora se uvek imati bar minimum respekta ako je neko spreman da za nešto žrtvuje svoj život, ali s druge strane, nemoguće je oteti se utisku da raspisivanje izbora mesec dana ranije ili kasnije definitivno nije razlog za takav gest, baš kao što i svođenje političke borbe i političkog sučeljavanja na pitanje datuma izbora jeste neka vrsta farse i zaluđivanja naroda", rekao je Vukadinović agenciji Beta.
Vukadinović je dodao da njemu lično ni povezivanje izbora sa dobijanjem statusa kandidata "od strane vladajuće koalicije ne deluje previše uverljivo".
"Ali, ako je SNS već prihvatio taj razlog za odlaganje i zbog kandidature za EU odustao od svog navodnog, ultimativnog zahteva da izbori budu ovog proleća, onda se mora zaključiti da je ovde zapravo reč o jednom problematičnom političkom nadgornjavanju oko besmislene teme koja nema mnogo veze sa životnim problemima društva, ali potencijalno može imati veoma loše posledice", rekao je Vukadinović.
Naveo je da čak i ako se zanemari činjenica da ovdašnjem mentalitetu gandijevske metode nisu naročito bliske, tu je i mnogo važnija razlika da su Gandijevi razlozi bili beskrajno ozbiljniji, jer se Gandi borio protiv strane kolonijalne okupacije, a kasnije i bratoubilačkog rata između Indusa i Muslimana.
"U tom smislu bih možda imao više razumevanja za Nikolića da je njegov motiv za štrajk bio više političko-egzistencijalni, to jest da je štrajkovao, recimo, zbog Kosova, Srba u Krajini, tretmana Vojislava Šešelja u Hagu, loših privatizacija ili prodaje Telekoma. Ovako, sve odaje utisak farse koja lako može prerasti u tragediju", rekao je Vukadinović.
"Zamislimo sada da, recimo, neko iz vladajuće koalicije ili neko od ministara takođe krene da štrajkuje glađu zahtevajući da Vlada ostane do kraja mandata", dodao je Vukadinović.
Vukadinović je ocenio da je moguće da u Nikolićevom gestu možda ima i malo pokušaja imitacije svojevremenog štrajka glađu Vojislava Šešelja u Hagu, koji se pokazao kao uspešan.
Zapravo, sem te beznačajne razlike oko datuma, ne vidim u čemu se danas razlikuje pozicija SNS i Demokratske stranke, i jedni i drugi su za ulazak u EU, saradnju sa Haškim tribunalom, razgovore sa Prištinom i dobre odnose sa istokom i zapadom, naveo je Vukadinović.
"Moguće je da se vrhovi DS i SNS međusobno zaista ne podnose, ali njihovi lični odnosi nemaju veze sa političkim stavovima koje javno zastupaju i koji su u suštini veoma bliski i utoliko više mislim da je ova dramatizacija oko datuma izbora besmislena", rekao je Vukadinović.
Vukadinović je zaključio da u Srbiji stalno neko štrajkuje glađu zbog izbubljenog posla, propale fabrike ili teškog života, i bez obzira na ličnu tragiku, svi se slažu da to nije ni put ni način za rešavanje problema, iako su svi ti razlozi mnogo ozbiljniji i dramatičniji od ovih zbog kojih je najavio štrajk lider naprednjaka.
Za sociologa Ratka Božovića Nikolićev gest deluje malo patetično, malo isključivo, malo radikalski i, kako kaže, ni malo mu se ne dopada.
"Žao mi je da se bilo ko stavlja u takvu situaciju, jer se radi o tipično ekstremnom ponašanju. To je, na žalost, deo ove naše zamućene balkanske priče, deo nevolje koju nosimo i iz koje ne možemo nikako da izađemo na civilizovan način", rekao je Ratko Božović agenciji Tanjug.
On smatra da je miting naprednjaka bio nepotreban i da bi bilo bolje da su se dogovorili "s Tadićem i demokratama".
Ovako se, dodaje Božović, miting pojavio kao jedna ucenjivačka forma, a deo te metode je upravo i gest koji je preduzeo Nikolić započevši štrajk građu.
"Uvek sam za to da u politici racionalna forma bude dominantna nasuprot iracionalnoj isključivosti. U ovom slučaju radije bih se držao one narodne da pametniji popušta, a taj ko bi popustio sigurno ništa ne bi izgubio", zaključio je Božović.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković izjavio je da je štrajk žeđu i glađu Tomislava Nikolića nepotrebno zaoštravanje i teatralizacija političkog života.
"Do rešenja u politici se dolazi tako da svaka strana čuva obraz i ne treba podizati tenzije kroz štrajk glađu i žeđu, jer šta ako to postane praksa. Razumem motive Nikolića da tako dođe do izbora, ali to bi mogao da bude opasan presedan", rekao je Stojiljković agenciji Beta.
(agencije/MONDO)
