Gradonačelnik Beograda je, reagujući na nedavni izveštaj Amnesti internešenela, rekao da je uprava grada uradila za Rome sve što je realno moguće.
Dragan Đilas je poručio je u pismu objavljenom danas u dnevnim novinama da nedavni izveštaj organizacije Amnesti internešenel, u kojem se vlasti u Srbiji pozivaju da zaustave seriju prinudnih iseljavanja Roma u Beogradu, sadrži "niz lažnih i ničim dokazanih tvrdnji, a da nije navedena nijedna pozitivna stvar koju je grad Beograd učinio za Rome".
Romi raseljeni ispod mosta Gazela dobili su opremljene kontejnere za stanovanje, više od 90 odsto njih dobilo je, o trošku grada, lična dokumenta, a svakom raseljenom licu dodeljena je zdravstvena knjižica i pravo da se leči, navedeno je u pismu koje je odgovor na izveštaj "Amnesti internešnala" predstavljenog povodom 8. aprila, Međunarodnog dana Roma.
Za obezbeđivanje kontejnera tim romskim porodicama grad je izdvojio skoro 1,2 miliona evra i još oko milion evra kako bi se naselja opremila neophodnom infrastrukturom.
"Takođe, nije tačno da se Romima ispod Gazele niko nije komunicirao, da nisu zvanično obavešteni i da im nije bilo omogućeno da ponesu lične stvari. Tokom 2008. i 2009. godine sa njima je održano više sastanaka, zvanično obaveštenje o iseljenju dobilu su u avgustu 2009. godine, a svakoj porodici prevezene su sve stvari do objekta gde su preseljeni", navodi se u pismu.
Komentarišući navode da preseljeni Romi imaju problem sa dobijanjem dokumenata, Đilas je naveo da su od 473 preseljena pripadnika romske populacije 444 o trošku grada dobila sva lična dokumenta, a zdravstvenu knjižicu poseduje njih 396.
U škole je 2009. godine upisano 118 romske dece, koja pre toga nikada nisu pohađala školu, 2010. godine upisana su 142 učenika romske nacionalnosti, a grad Beograd angažovao je devet romskih asistenata koji rade sa tom decom.
Zahtev da se svakoj romskoj porodici koja živi u nehigijenskom naselju obezbedi stan apsolutno je, ponovio je gradonačelnik, neprihvatljiv i nesprovodiv za Beograd iz moralnih i finansijkih razloga, navodi se u Đilasovom pismu i ističe se da je jedina zakonska mogućnost da romske porodice dobiju stan konkurisanje za gradske socijalne stanove.
U leto 2010. godine 81 romska porodica konkurisala je za socijalne stanove, a od 84 stana, 18 su dobile romske porodice, precizirano je u gradonačelnikovom odgovoru.
Komentarišući poziv Evropskoj uniji, Evropskoj investicionoj banci u (EIB) i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) da ne podržavaju infrastrukturne projekte koji za posledicu imaju prinudna iseljenja ili druga kršenja ljudskih prava, a koji je naveden u izveštaju Amnesti internešenela , Đilas je naveo da taj poziv "sprečava Beograd da se razvija i njegove građane, pa i Rome, da žive bolje".
"Bez obzira na sve što radite, mi ćemo u Beogradu nastaviti da se borimo za bolji život svakog romskog dečaka i devojčice i uradićemo sve kako bi oni dobili šansu da postanu punopravni građani Beograda i Srbije", zaključio je Đilas.
U najnovijem izveštaju organizacije Amnesti internešenela o stanju Roma u Srbiji vlada je pozvana da omogući donošenje zakona kojim bi se zabranilo prinudno iseljavanje Roma, ali i da obezbedi da opštinske vlasti, uključujući one u Beogradu, ne sprovode prinudna iseljavanja.
"Romi su prisilno iseljeni od strane grada Beograda, izgubili su svoje kuće, svoje izvore prihoda a često i sve što su imali", navodi se u izveštaju.
Nekim prinudno iseljenim nije ponuđen alternativni smeštaj, dok je drugima obezbeđen neodgovarajući, koji ne ispunjava međunarodne standarde.
Takođe je važno da se svima koji su iseljeni iz naselja u Beogradu i trenutno žive u kontejnerskim naseljima osigura adekvatan alternativni smeštaj uključujući socijalno stanovanje, pre nego što dođe do daljih iseljavanja, navodi se u izveštaju.
(Tanjug)
Romi raseljeni ispod mosta Gazela dobili su opremljene kontejnere za stanovanje, više od 90 odsto njih dobilo je, o trošku grada, lična dokumenta, a svakom raseljenom licu dodeljena je zdravstvena knjižica i pravo da se leči, navedeno je u pismu koje je odgovor na izveštaj "Amnesti internešnala" predstavljenog povodom 8. aprila, Međunarodnog dana Roma.
Za obezbeđivanje kontejnera tim romskim porodicama grad je izdvojio skoro 1,2 miliona evra i još oko milion evra kako bi se naselja opremila neophodnom infrastrukturom.
"Takođe, nije tačno da se Romima ispod Gazele niko nije komunicirao, da nisu zvanično obavešteni i da im nije bilo omogućeno da ponesu lične stvari. Tokom 2008. i 2009. godine sa njima je održano više sastanaka, zvanično obaveštenje o iseljenju dobilu su u avgustu 2009. godine, a svakoj porodici prevezene su sve stvari do objekta gde su preseljeni", navodi se u pismu.
Komentarišući navode da preseljeni Romi imaju problem sa dobijanjem dokumenata, Đilas je naveo da su od 473 preseljena pripadnika romske populacije 444 o trošku grada dobila sva lična dokumenta, a zdravstvenu knjižicu poseduje njih 396.
U škole je 2009. godine upisano 118 romske dece, koja pre toga nikada nisu pohađala školu, 2010. godine upisana su 142 učenika romske nacionalnosti, a grad Beograd angažovao je devet romskih asistenata koji rade sa tom decom.
Zahtev da se svakoj romskoj porodici koja živi u nehigijenskom naselju obezbedi stan apsolutno je, ponovio je gradonačelnik, neprihvatljiv i nesprovodiv za Beograd iz moralnih i finansijkih razloga, navodi se u Đilasovom pismu i ističe se da je jedina zakonska mogućnost da romske porodice dobiju stan konkurisanje za gradske socijalne stanove.
U leto 2010. godine 81 romska porodica konkurisala je za socijalne stanove, a od 84 stana, 18 su dobile romske porodice, precizirano je u gradonačelnikovom odgovoru.
Komentarišući poziv Evropskoj uniji, Evropskoj investicionoj banci u (EIB) i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) da ne podržavaju infrastrukturne projekte koji za posledicu imaju prinudna iseljenja ili druga kršenja ljudskih prava, a koji je naveden u izveštaju Amnesti internešenela , Đilas je naveo da taj poziv "sprečava Beograd da se razvija i njegove građane, pa i Rome, da žive bolje".
"Bez obzira na sve što radite, mi ćemo u Beogradu nastaviti da se borimo za bolji život svakog romskog dečaka i devojčice i uradićemo sve kako bi oni dobili šansu da postanu punopravni građani Beograda i Srbije", zaključio je Đilas.
U najnovijem izveštaju organizacije Amnesti internešenela o stanju Roma u Srbiji vlada je pozvana da omogući donošenje zakona kojim bi se zabranilo prinudno iseljavanje Roma, ali i da obezbedi da opštinske vlasti, uključujući one u Beogradu, ne sprovode prinudna iseljavanja.
"Romi su prisilno iseljeni od strane grada Beograda, izgubili su svoje kuće, svoje izvore prihoda a često i sve što su imali", navodi se u izveštaju.
Nekim prinudno iseljenim nije ponuđen alternativni smeštaj, dok je drugima obezbeđen neodgovarajući, koji ne ispunjava međunarodne standarde.
Takođe je važno da se svima koji su iseljeni iz naselja u Beogradu i trenutno žive u kontejnerskim naseljima osigura adekvatan alternativni smeštaj uključujući socijalno stanovanje, pre nego što dođe do daljih iseljavanja, navodi se u izveštaju.
(Tanjug)
