Porodice žrtava, kolege i poštovaoci, obeležili su noćas, u dva časa i šest minuta, dvanaestu godišnjicu bombardovanja Televizije Beograd, pred spomenikom 'Zašto?' u Tašmajdanskom parku, preko puta bombardovane zgrade.
"Spomenik 'Zašto?' stoji ovde ispred nas. Isto je pitanje, a odgovora nema", rekao je na komemoraciji predstavnik porodica Miroslav Medić.
Njegov brat Siniša bio je jedan od šesnaestoro poginulih civila u vazdušnom napadu NATO.
Porodice žrtava godinama tvrde da je avijacija NATO bila izvršilac, ali da je pravi organizator ubistva bio Slobodan Milošević, u saučesništvu sa državnim i vojnim vrhom, jer je, iako unapred upozoren na napad, ostavio televizijske tehničare da poginu ne bi li stekao prednost u propagandnom ratu s NATO.
Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal nedavno je obavestilo porodice da će početi saslušanja svedoka koje su one predložile, podnevši s proleća 2009. zahtev za obnovu, proširenje ili pokretanje novog postupka protiv organizatora ubistva.
Jedan od tih svedoka, potpukovnik Lakić Đorović, bivši funkcioner Pravne uprave Ministarstva odbrane, tvrdi da to Ministarstvo poseduje materijalne dokaze kako su vojni i državni vrh bili upozoreni na predstojeći napad, i da se oni nalaze u dosijeima te iste uprave broj 466 i 209 iz 2001.
Povodom bombardovanja RTS-a Centar za evroatlantske studije (CEAS) pozvao je juče parlamentarne stranke u Srbiji da osnuju anketni odbor koji će utvrditi sve okolnosti pod kojima su poginuli radnici 1999. godine.
"Već godinama porodice poginulih nastoje da utvrde sve okolnosti pod kojima se desio taj događaj, ali nailaze na brojne prepreke'', navela je direktor Centra za evroatlantske studije Jelena Milić na okrugom stolu "Slučaj RTS 12 godina kasnije - žrtvovanje koje se nastavlja".
"Činjenica da ni 12 godina od pogibije 16 radnika RTS-a u NATO bombardovanju zgrade RTS-a ovaj slučaj još nema potpuni pravni i pravedni epilog, ide u prilog tvrdnji da ih je tadašnji državni vrh namerno žrtvovao", navodi CEAS u saopštenju.
Ocenjuje se da ni sadašnje vlasti nisu spremne da domaće vinovnike zločina privedu pravdi, jer u pojedinim segmentima, pre svega u cilju odbrane Kosova u granicama Srbije, sprovode politiku kontinuiteta sa politikom Slobodana Miloševića ili se od nje ne ograđuju.
CEAS navodi da je samo tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović pravosnažno osuđen ali "za lakše krivično delo" i podseća da je prvobitnom optužnicom za krivicu u ovom slučaju bilo obuhvaćeno desetak osoba.
Centar za evroatlantske studije najavio je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kojim će se tražiti da se povreda prava u korist Milanovića a na štetu oštećenih makar konstatuje.
CEAS je podsetio da su porodice radnika RTS-a aprila 2009. podnele Tužilaštvu za organizovani kriminal zahtev za obnovu i proširenje postupka.
U tom zahtevu se, između ostalog, navodi da se Milanović pojavio kao pojedinac, a ne kao deo društvene, političke i vojne hijerarhije čiji je deo bio i čija je naređenja izvršavao, a tužilaštvo je decembra 2010. obavetilo CEAS da po tom zahtevu još ne postupa.
U odgovoru koji je krajem 2010. godine stigao od Tužilaštva, navedeno je da je Ministarstvu odbrane uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, dokumentacije i obavljanje određenih provera, ali da na taj zahtev još nije u potpunosti odgovoreno, kazala je Milićeva.
Kao razlog navedeno je to što Ministarstvo odbrane i Vojno bezbednosna agencija još nisu tužilaštvu dostavili sva dokumenta koja o ovom slučaju imaju, što je ministar Dragan Šutanovac demantovao u februaru ove godine.
CEAS je pozvao Ministarstvo odbrane i tužilaštvo da usaglase svoje izjave o ovom slučaju i da prestanu da ugrožavaju pravo porodica na dostupnost pravdi u razumnom roku.
U noći između 22. i 23. aprila 1999, u dva sata i šest minuta, u NATO bombardovanju zgrade RTS, u Aberdarevoj ulici, poginuli su Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stiomenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić i Slaviša Stevanović. U zgradi RTS-a poginuli su i Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.
Na godišnjicu njihove pogibije biće položeno cveće na Spomen obeležje "Zašto" u Tašmajdanskom parku, koje su podigle porodice stradalih.
Tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, 2002. godine je osuđen na deset godina zatvora jer u vreme bombardovanja nije izvršio naređenje da ljude i tehniku premesti na sigurno mesto.
(agencije/MONDO)
Njegov brat Siniša bio je jedan od šesnaestoro poginulih civila u vazdušnom napadu NATO.
Porodice žrtava godinama tvrde da je avijacija NATO bila izvršilac, ali da je pravi organizator ubistva bio Slobodan Milošević, u saučesništvu sa državnim i vojnim vrhom, jer je, iako unapred upozoren na napad, ostavio televizijske tehničare da poginu ne bi li stekao prednost u propagandnom ratu s NATO.
Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal nedavno je obavestilo porodice da će početi saslušanja svedoka koje su one predložile, podnevši s proleća 2009. zahtev za obnovu, proširenje ili pokretanje novog postupka protiv organizatora ubistva.
Jedan od tih svedoka, potpukovnik Lakić Đorović, bivši funkcioner Pravne uprave Ministarstva odbrane, tvrdi da to Ministarstvo poseduje materijalne dokaze kako su vojni i državni vrh bili upozoreni na predstojeći napad, i da se oni nalaze u dosijeima te iste uprave broj 466 i 209 iz 2001.
Povodom bombardovanja RTS-a Centar za evroatlantske studije (CEAS) pozvao je juče parlamentarne stranke u Srbiji da osnuju anketni odbor koji će utvrditi sve okolnosti pod kojima su poginuli radnici 1999. godine.
"Već godinama porodice poginulih nastoje da utvrde sve okolnosti pod kojima se desio taj događaj, ali nailaze na brojne prepreke'', navela je direktor Centra za evroatlantske studije Jelena Milić na okrugom stolu "Slučaj RTS 12 godina kasnije - žrtvovanje koje se nastavlja".
"Činjenica da ni 12 godina od pogibije 16 radnika RTS-a u NATO bombardovanju zgrade RTS-a ovaj slučaj još nema potpuni pravni i pravedni epilog, ide u prilog tvrdnji da ih je tadašnji državni vrh namerno žrtvovao", navodi CEAS u saopštenju.
Ocenjuje se da ni sadašnje vlasti nisu spremne da domaće vinovnike zločina privedu pravdi, jer u pojedinim segmentima, pre svega u cilju odbrane Kosova u granicama Srbije, sprovode politiku kontinuiteta sa politikom Slobodana Miloševića ili se od nje ne ograđuju.
CEAS navodi da je samo tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović pravosnažno osuđen ali "za lakše krivično delo" i podseća da je prvobitnom optužnicom za krivicu u ovom slučaju bilo obuhvaćeno desetak osoba.
Centar za evroatlantske studije najavio je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kojim će se tražiti da se povreda prava u korist Milanovića a na štetu oštećenih makar konstatuje.
CEAS je podsetio da su porodice radnika RTS-a aprila 2009. podnele Tužilaštvu za organizovani kriminal zahtev za obnovu i proširenje postupka.
U tom zahtevu se, između ostalog, navodi da se Milanović pojavio kao pojedinac, a ne kao deo društvene, političke i vojne hijerarhije čiji je deo bio i čija je naređenja izvršavao, a tužilaštvo je decembra 2010. obavetilo CEAS da po tom zahtevu još ne postupa.
U odgovoru koji je krajem 2010. godine stigao od Tužilaštva, navedeno je da je Ministarstvu odbrane uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, dokumentacije i obavljanje određenih provera, ali da na taj zahtev još nije u potpunosti odgovoreno, kazala je Milićeva.
Kao razlog navedeno je to što Ministarstvo odbrane i Vojno bezbednosna agencija još nisu tužilaštvu dostavili sva dokumenta koja o ovom slučaju imaju, što je ministar Dragan Šutanovac demantovao u februaru ove godine.
CEAS je pozvao Ministarstvo odbrane i tužilaštvo da usaglase svoje izjave o ovom slučaju i da prestanu da ugrožavaju pravo porodica na dostupnost pravdi u razumnom roku.
U noći između 22. i 23. aprila 1999, u dva sata i šest minuta, u NATO bombardovanju zgrade RTS, u Aberdarevoj ulici, poginuli su Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stiomenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić i Slaviša Stevanović. U zgradi RTS-a poginuli su i Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.
Na godišnjicu njihove pogibije biće položeno cveće na Spomen obeležje "Zašto" u Tašmajdanskom parku, koje su podigle porodice stradalih.
Tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, 2002. godine je osuđen na deset godina zatvora jer u vreme bombardovanja nije izvršio naređenje da ljude i tehniku premesti na sigurno mesto.
(agencije/MONDO)
