Proleće 2025, koje je zvanično počelo 20. marta u 10:01, izgleda da je nešto toplije od proseka. To pokazuje i dugoročna prognoza DHMZ-a, iako prognostičari upozoravaju da su dugoročne prognoze manje pouzdane od kratkoročnih.
Šta još predviđaju o proleću koje je tek stiglo?
Temperature veće od proseka
Predviđa se da će prosečna sezonska temperatura tokom klimatološkog proleća (mart, april, maj) biti viša od višegodišnjeg proseka sa veoma velikom verovatnoćom da se prognoza i ostvari.
"Predviđa se da će prosečna sezonska količina padavina biti uglavnom oko proseka ili ponekad veća od njega, uz umerenu verovatnoću da se prognoza i ostvari. Istovremeno, srednja mesečna količina padavina mogla bi da bude manja ili oko klimatološke sredine u martu, a signal za višak padavina ima u aprilu i maju, posebno na i duž Jadrana", kažu u DHMZ-u.
Uticaj La Ninje
Uz nastavak trenda povećanja temperatura, portal Severe Weather poručuje da će na proleće koje je pred nama uticati nešto drugo – La Ninja. Proleće, kao prelazni period između zime i leta, inače karakteriše dinamično vreme, a ove godine će tome doprineti i vremenski fenomen La Ninja, čiji se uticaj obično ne oseća u Evropi. Ali ova godina bi mogla da bude drugačija.
A dugoročna prognoza portala Severe Weather za proleće 2025. godine u Evropi pokazuje verovatan uticaj La Ninje – fenomena u tropskom delu Tihog okeana koji je jedan od najvažnijih pokretača vremena ovog proleća. Tako se predviđa dominantan sistem visokog pritiska nad centralnim delom kontinenta, a sistem niskog pritiska nad zapadom i severozapadom.
La Ninja je, u stvari, drugo ime za niske temperature mora u tropskom Tihom okeanu. Stvarni sistem okean-atmosfera naziva se ENSO (Južna oscilacija El Ninja). U ovom regionu se smenjuju hladne i tople faze, a svaka faza ima različit uticaj na globalno vreme. Predviđa se da će uticaj La Ninje ostati primetan barem do ranog proleća. Ali uticaj tako velikih anomalija na atmosferu može trajati i duže, čak i tokom cele prolećne sezone.
Kakav će biti kraj marta?
Severe Weather obično koristi dva prognostička modela – onaj Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF) i onaj iz Met Office-a Ujedinjenog Kraljevstva (UKMO). Proširena prognoza ECMVF-a pokazuje uglavnom veći pritisak u centralnoj i istočnoj Evropi. Zona niskog pritiska nalazi se u krajnjem severnom Atlantiku i iznad severozapadne Evrope i izgleda veoma slično prolećnom uticaju La Ninje.
Što se tiče temperature, topliji obrazac je primetan u većini centralnih i severnih delova Evrope. Na to utiču zona visokog pritiska i jugozapadni tok iz oblasti niskog pritiska u Atlantiku. Takođe, tendencija normalnih ka nižim temperaturama vidljiva je nad jugozapadom i delovima srednje Evrope i jugoistoka.
Šta nam proleće donosi?
Portal Severe Weather objašnjava da modeli prognoze pokazuju prosečnu sliku za tri prolećna meseca (mart-april-maj) i preovlađujuće vremenske uslove. Ali čak i da su modeli potpuno tačni, to ne znači da će takvi vremenski uslovi trajati tri meseca zaredom. Zato treba naglasiti da su ovo samo predlozi kako bi preovlađujući vremenski obrasci mogli da izgledaju tokom sezone.
Prognoza obrasca pritiska iz ECMVF-a pokazuje opšti signal visokog pritiska nad Evropom, što je tipično za prolećnu La Ninju, tako da postoji mogućnost da je ovaj obrazac donekle povezan sa njenim globalnim uticajem.
Takođe, primetna je anomalija površinskog pritiska (MSLP), što pokazuje da se područje visokog pritiska iznad centralne Evrope pomerilo blago ka severu. Oblasti niskog pritiska nalaze se na jugozapadu, jugoistoku i, naravno, iznad severnih regiona. Zbog toga se u zapadnim i centralnim krajevima i prema istoku očekuju više temperature. Centralne i zapadne oblasti će verovatno videti povremene atlantske frontove sa zapada i severozapada pod uticajem oblasti niskog pritiska iznad severnog Atlantika.
Sneg u proleće nije neobičan
Što se tiče padavina, u Evropi se više padavina predviđa u jugozapadnim, centralnim i severnim predelima. Razlog za to je niži površinski pritisak nad jugozapadnom Evropom i šira zona niskog pritiska iznad severnog Atlantika za severne delove.
U kombinaciji sa nižim temperaturama, to bi moglo doneti još malo snega u pojedinim krajevima. Snežne padavine nisu ni čudo u rano proleće, ali prema najnovijoj prognozi snežnih padavina za mart-maj 2025. godine, veći deo kontinenta će imati manje snežnih padavina od proseka u poslednjih 30 godina. Međutim, jedan hladni front sa dovoljno hladnim vazduhom može doneti veliku količinu snežnih padavina u centralne delove Evrope, a to je malo verovatno da će se desiti u mesečnom proseku.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO)
· Reaguj
