Nema kraja tragedijama na srpskim putevima. Saobraćajna nesreća na putu Bečej - Bačko Gradište odnela je tri života, i ponovo otvorila brojna pitanja o uzrocima takvih tragedija. Koliko ozbiljno shvatamo bezbednost na putevima i da li je ona zaista među našim prioritetima?
Statistika je poražavajuća, godišnje na našim putevima život izgubi gotovo 500 osoba. Bojana Simić doživela je saobraćajnu nesreću i iako je prošlo više desetina godina, taj događaj ostavio je neizbrisiv trag u njenom životu.
"Kamion sa prikolicom, cisterna, taj deo je prešao belu liniju i počeo da lomi haubu, moj otac je vozio. Jedva smo se izvukli, tata je nalegao na sirenu i svirao. Opet je postojala solidarnost veća nego sada", kaže Simić.
Pešaci kažu da svakodnevna šetnja gradom ponekad jeste stresna i da su vozači jako nestrpljivi.
"Apsolutno se ne osećam bezbedno kao pešak, zato što svakog dana vidim makar jedno vozilo da prođe kroz crveno svetlo, što bi značilo da smo ultra bahati".
"Nisu strpljivi, nervozni su", rekli su neki od građana.
Uzrok nesreće kod Bečeja nepropisno preticanje
U gradskoj vožnji, pravila često ostaju samo slovo na papiru, od prekoračenja brzine do ignorisanja migavaca i osnovne signalizacije. Beograđani kažu da nervoza preti da preuzme kontrolu nad volanom. Prema prvim rezultatima istrage, tragedija u Bečeju dogodila se zbog nepropisnog preticanja.
"Ovom prilikom bih hteo da pozovem sve učesnike u saobraćaju, da ako se odluče za preticanje, dobro naprave kalkulaciju, da li to mogu da izvrše na bezbedan način. Mi smo i prethodnih nedelja zbog ovog istog uzroka nepropisnog preticanja izgubili više ljudi na našim putevima", rekao je za Kurir televiziju Dejan Stević, potpukovnik MUP-a.
Da bismo stigli bezbedno na odredište, neophodno je poštovati saobraćajna pravila. Akcija pojačane kontrole saobraćaja na snazi je do 13. aprila, a poseban naglasak je na proveri brzine kretanja jer je to - ubica broj jedan.
"Ovom prilikom, MUP je angažovao sve od raspoloživog ljudstva, ali i sve uređaje. Mi ćemo biti prisutni svakog dana u maksimalnom broju sa preko 250 radarskih uređaja, ali i sa preko 20 presretača", dodaje Stević.
Istraživanja pokazuju - ukoliko svaki vozač smanji brzinu kretanja za samo pet kilometara na čas, broj fatalnih ishoda bi se smanjio za gotovo 30 posto, što bi značilo da bismo bili brojniji za čak jedno celo naselje.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)
