Naučnici predvođeni Tehnološkim univerzitetom Nanyang iz Singapura (NTU Singapore) stvorili su nešto što nazivaju "pločice od gljiva", materijal koji je osmišljen da pasivno hladi zgrade i izdrži spoljne uticaje kao što su jake kiše u tropskim klimama.
Pečurke bukovače i otpadni bambus iz industrije izrade nameštaja možda deluju kao neobična kombinacija za proizvodnju čvrstog građevinskog materijala, ali inženjeri su iskoristili ovu zanimljivu kombinaciju kako bi stvorili novu pločicu - "fungi tile" odnosno "gljivične" pločice, ali to baš ne zvuči najbolje...
Inspirisane biomimikrijom, ove pločice imaju izbočine i udubljenja nalik slonovoj koži, a osmišljene su sa ciljem da hlade zidove i izdrže različite vremenske uslove, objasnila je Hortens Le Feran, vanredna profesorka na NTU.
"Materijali za izolaciju se sve više integrišu u zidove zgrada radi povećanja energetske efikasnosti, ali su uglavnom sintetički i imaju negativan uticaj na životnu sredinu tokom svog životnog ciklusa. Kompozit vezan micelijumom je biorazgradiv materijal koji je veoma porozan, što ga čini odličnim izolatorom. Zapravo, njegova toplotna provodljivost je uporediva, ili čak bolja, od nekih sintetičkih izolacionih materijala koji se danas koriste u gradnji", rekla je Le Feran.
Naučnici su kombinovali micelijum obične bukovače sa strugotinama bambusa, koje su dobijene kao otpad iz prodavnice nameštaja. Osnovni materijali su zatim pomešani sa ovsenim pahuljicama i vodom, pa su presovani u kalupe sa mehurićastim udubljenjima i grubim linijskim šarama.
Pločice su potom ostavljene da "rastu" u mraku četiri nedelje, a zatim su sušene tri dana u toploj peći.
Slon kao inspiracija za stvaranje pločica
Istraživači su kalupe razvili u saradnji sa NTU timom i singapurskom firmom za tehnologiju i biomimikrijski dizajn bioSEA. Tokom izrade kalupa bili su inspirisani slonovima, s obzirom na to da ove životinje imaju specijalizovan sistem za hlađenje, gde im blato, retke fine dlake i udubljenja na koži pomažu u zadržavanju vlage, rasipanju toplote i regulaciji temperature.
"Slonovi su velike životinje koje žive u toplim i ponekad vlažnim tropskim klimama. Kako bi se izborili sa toplotom, slonovi su evoluirali razvijajući kožu punu bora koja povećava zadržavanje vode i hladi životinju isparavanjem", rekao je Anuj Džain, osnivač firme bioSEA.
U svom procesu razvijanja materijala, singapurski naučnici su pločicu stavili na vrelu ploču zagrejanu na 100 stepeni, ostavili je na njoj 15 minuta i pratili promene temperature pomoću infracrvene kamere.
Pločice sa slonovom kožom su sporije upijale toplotu, a takođe su se i sporije hladile. Takođe, u simuliranim testovima sa kišom, kapljice kiše su se zadržavale u udubljenjima pločice ali nisu prodirale u materijal, što je dodatno povećavalo efekat hlađenja.
Naučnici su trenutno u fazi testiranja izdržljivosti pločica, a dodatno sprovode i istraživanje o primeni drugih vrsta gljiva, a sve kako bi poboljšali strukturu i funkcionalnost materijala. Iako su pločice skalabilne, jeftine i održive i tim na ovom projektu sarađuje sa lokalnim startapom Mykílio na povećanju proizvodnje i izvođenju testova na otvorenom, postoje i ograničenja.
Mane "gljivičnih" pločica
Najveće od svih ograničenja je vreme potrebno za rast micelijuma, s obzirom da bi proces od mesec dana za proizvodnju pločice zahtevao ozbiljne proizvodne kapacitete da bi ovaj materijal postao komercijalno isplativ.
BONUS VIDEO:
(Gradnja/MONDO)
Tekst: Naučnici sa Tehnološkog univerziteta Nanyang u Singapuru razvili su gljivične pločice koje efikasno hlade zgrade i izdržavaju ekstremne vremenske uslove. Ovaj ekološki materijal kombinovao je pečurke bukovače i bambus, a dizajn pločica je inspirisan prirodom, tačnije, kožom slonova.
Podnaslov 2: "Ekološki materijal za gradnju: bolje za okolinu i energetsku efikasnost"
Ove biorazgradive pločice nisu samo održive, već i vrlo efikasne u pogledu toplotne izolacije, konkurirajući sintetičkim materijalima koji se tradicionalno koriste u gradnji. Kombinacija micelijuma i bambusa čini pločice izuzetno poroznim i pogodnim za izolaciju, a njihova toplotna provodljivost je uporediva ili bolja od mnogih savremenih materijala.
Podnaslov 3: "Kako pločice inspirisane slonovima smanjuju toplotu i vodu"
Pločice imaju specifičan dizajn sa udubljenjima, nalik na slonovu kožu, koja je evoluirala da pomogne slonovima da se rashlade i zadrže vlagu. Istraživanja su pokazala da pločice sporije upijaju toplotu i zadržavaju kišnicu u svojim udubljenjima, čime dodatno pojačavaju efekat hlađenja. Ovaj dizajn smanjuje potrebu za energetski intenzivnim hlađenjem u zgradama, što može dovesti do značajnih ušteda.
Podnaslov 4: "Održiva gradnja budućnosti: prednosti i izazovi novih pločica"
Iako su pločice skalabilne i jeftine, najveće ograničenje je vreme potrebno za rast micelijuma, što može otežati komercijalnu proizvodnju. Naučnici rade na usavršavanju ovog procesa i istražuju druge vrste gljiva kako bi poboljšali funkcionalnost materijala. Projekt se trenutno sprovodi u saradnji sa lokalnim startapom Mykílio, koji je posvećen povećanju proizvodnje i testiranju na otvorenom.
Zaključak: Iako još postoje izazovi u skaliranju proizvodnje, gljivične pločice predstavljaju korak ka održivijoj i energetski efikasnijoj gradnji. Ovaj materijal može postati ključni element u borbi protiv klimatskih promena, smanjujući energetske troškove i doprinosi održivosti u građevinskoj industriji.
