Lazareva subota ili Vrbica se priprema u poslednjoj nedelji posta, za najveći hrišćanski praznik - Uskrs. Taj dan se slavi kao Lazareva subota jer se smatra da je tog dana Isus Hrist vaskrsao Lazara. Vrbica se uvek slavi subotom, dan uoči praznika Cveti, a to je nedelju dana pre Uskrsa.
Običaji
U svim delovima Srbije, Lazareva subota je vreme kada se počinje sa pripremama za Uskrs. Iako je dan posvećen Lazarovom vaskrsenju, mnogo običaja iz ovog dana odnosi se na prirodu, proleće i buđenje života.
Branje cveća: Na Lazarevu subotu, domaćice obavezno beru cveće, naročito vratić, zlatnicu i maslačak. Cveće se nosi u crkvu, a potom se koristi kao lek ili ukras za dom.
Poseta crkvi: Vernici odlaze u crkvu na liturgiju, a na kraju se osvećuje cveće koje je doneto, kao i grane vrbe. Cveće simbolizuje proleće, buđenje prirode, ali i veru u život posle smrti.
Sečenje grana: Na Lazarevu subotu se takođe seku grane drveta koje se čuvaju do Uskrsa. Tradicionalno, one služe kao zaštita od zlih duhova i bolesti, a ponekad se koristi i kao ukras u domovima.
Verovanja vezana za Lazarevu subotu
Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Na ovaj dan majke svečano obuku svoju decu i dovedu ih u crkvu. U crkvi se deci kupuju zvončići vezani na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčići na glavu. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Grančice vrbe simbolizuju palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu, a otuda potiče i naziv za sam praznik - Vrbica.
Venčići i zvončići čuvaju se do naredne godine za zdravlje i sreću.
BONUS VIDEO:
