Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi i obeležava Prepodobnog Jovana Lestvičnika i Lazarevu subotu, poznatiju kao Vrbicu. Lazareva subota ili Vrbica se priprema u poslednjoj nedelji posta, za najveći hrišćanski praznik - Uskrs.
Taj dan se slavi kao Lazareva subota jer se smatra da je tog dana Isus Hrist vaskrsao Lazara. Vrbica se uvek slavi subotom, dan uoči praznika Cveti, a to je nedelju dana pre Uskrsa.
Običaji za Vrbicu
U svim delovima Srbije, Lazareva subota je vreme kada se počinje sa pripremama za Uskrs. Iako je dan posvećen Lazarovom vaskrsenju, mnogo običaja iz ovog dana odnosi se na prirodu, proleće i buđenje života.
Branje cveća: Na Lazarevu subotu, domaćice obavezno beru cveće, naročito vratić, zlatnicu i maslačak. Cveće se nosi u crkvu, a potom se koristi kao lek ili ukras za dom.
Poseta crkvi: Vernici odlaze u crkvu na liturgiju, a na kraju se osvećuje cveće koje je doneto, kao i grane vrbe. Cveće simbolizuje proleće, buđenje prirode, ali i veru u život posle smrti.
Sečenje grana: Na Lazarevu subotu se takođe seku grane drveta koje se čuvaju do Uskrsa. Tradicionalno, one služe kao zaštita od zlih duhova i bolesti, a ponekad se koristi i kao ukras u domovima.
Verovanja vezana za Lazarevu subotu
Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Na ovaj dan majke svečano obuku svoju decu i dovedu ih u crkvu.
U crkvi se deci kupuju zvončići vezani na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčići na glavu. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.
Grančice vrbe simbolizuju palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu, a otuda potiče i naziv za sam praznik - Vrbica. Venčići i zvončići čuvaju se do naredne godine za zdravlje i sreću.
Ko je bio Jovan Lestvičnik
Sa svojih 16 godina je došao na Sinajsku goru gde je i ostao. Prvo je bio poslušnik nakon čega je postao i iguman manastira.
Bio je iguman do svoje 80. a preminuo je 563. godine. Proveo je 19 godina u poslušništvu kod svog duhovnog oca Martirija.
Posle smrti svog duhovnika, povukao se u pešteru gde je u velikim podvizima, proveo još 20 godina. Njegov učenik Mojsej je jedanput zaspao u hladu ispod nekog kamena.
Kada je sveti Jovan video iz svoje ćelije da mu je učenik u opasnosti, počeo je da se moli Bogu za njega. Tada se Mojsej probudio i pomerio sa onog mesta, nakon čega se kamen pomerio i pao, što bi ga zasigurno ubilo.
Kada je došao kod svog učitelja, bio mu je mnogo zahvalan i rekao mu je da ga je sanjao kako ga zove, i tada se probudio i skočio. Da nije skočio, kamen bi ga ubio.
Ubrzo ga je bratija postavila za igumana manastira. Tako je jednom čuo prekor, da pričaju za njega da je mnogoglagoljiv.
Nije se naljutio, ali celu godinu nije ni sa kim progovarao, dok ga braća ne umoliše, da progovori i nastavi da ih uči svojim mudrostima. Za vreme svojih podviga, napisao je mnoge knjige od kojih je najpoznatija “Lestvica”, koja je i dan danas čitana i zbog koje je i dobio ime Jovan Lestvičnik. U ovoj knjizi se opisuje metod uznošenja duše Bogu kao uz neku lestvicu.
