Pred nama je najveći hrišćanski praznik, Vaskrs. Dani pred Vaskrsenje, velika nedelja, zove se još i Strasna sedmica ili Stradalna. U njoj se slavi uspomena na izdaju i stradanje gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice su u našim hramovima posebno bogosluženja, a najvažniji praznici su Veliki četvrtak i Veliki petak. Veliki petak se još naziva i petak stradanja. O Velikom petku, Velikoj suboti, običajima i Vaskrsu svojevremeno je na RTS-u pričao profesor Vladan Tatalović, đakon Srpske pravoslavne crkve.
Na današnji dan, Veliki četvrtak, je ustanovljena sveta liturgija.
"To je dan kada je Gospod Isus Hristos poslednji put obedovao sa svojim učenicima i to je učinio u okviru jedne tradicionalne paskalne večere, najverovatnije u njegovo vreme preobrazivši je u liturgiju, davši hleb i vino kao svoje telo i krv apostolima. Tako da, evo, na današnji dan sećamo se toga. Praznujemo, naravno, i celu tu atmosferu koja je pratila tajnu večeru i to je za nas jedno centralno sećanje koje nas kroz cele godine u svakoj liturgiji vraća na novo zavetno vreme, a istovremeno nas prisajedinjuje jednom budućem doživljaju i budućoj stvarnosti obedovanja sa Hristom u Carstvu Nebeskom. To je temeljno verovanje naše crkve", rekao je đakon.
Otkrio je i zašto se valja pričestiti baš danas.
"Mi hrišćani verujemo u Boga onako kako nam se pokazao u Hristu i u stvari kako je govorio u Starom zavetu, pokazao se u Hristu i onda se potom pokazivao i kroz svetitelje i u našoj tradiciji i tako dalje. Što znači da za nas hrišćane nije stvar samo u tome da mi imamo neku ideju o Bogu i neki princip na čelu, nego prosto verujemo u jednu živu ličnost i sjedinjujemo se sa njom, a kroz pričešćivanje se sjedinjujemo i sa drugim članovima crkve, tako formiramo jedno blagodatno telo Hristovo u kojem se spasavamo. Tako da bez pričešća suštinski nema hrišćanstva", rekao je đakon Tatalović i objasnuo zašto treba postiti na Veliki petak i koji su običaji.
"Taj dan treba, ako smo hrišćani, da ga provedemo dostojno onome što on predstavlja, da prosto se udubimo u tu temu, da razumemo zašto je Hristos stradao, da shvatimo da ljubavi suštinski nema bez žrtve, da ona mora biti potvrđena davanjem, prinošenjem sebe, a ako nismo hrišćani, onda bar da poštujemo ono što hrišćani čine tog dana. Tako da bi bilo dobro da s jednom pažnjom, a pošto je i neradan dan čini mi se na zvaničnom državnom nivou, posvetimo to svoje vreme bližnjima, sebi, porodici... Obično puno ljudi dolazi na iznošenje plaštanice i učestvuje u bogosluženju opela Hristovog, koja se služi u večernjim satima Velikog petka. Mi to zovemo statije. To su nizovi malih pesama, himni koje se prinose u vidu opela Hristu pri njegovoj simboličnoj sahrani. Trebalo bi postiti. Ko može, naravno. Post je prema meri naših snaga, ali na Veliki petak najveći broj hrišćana posti, pa čak i oni koji nisu hrišćani imaju potrebu da učestvuju u tome", rekao je đakon i dodao:
"Simbolika je naravno stalno podsećanje da nam je Vaskrsenje centralni praznik, jaja simbolično označavaju život, često ta simbolika pucanja nečega može da zbuni čoveka i u životu, pucaju u mnoge stvari, ali onda se život rađa se nešto lepo i novo. To biva i u ovoj strasnoj sedmici. Sve puca od muke, od stradanja, od posta, od iskušenja, ali onda se pojavi blagodatna svetlost Vaskrsenja koja nas obasjava i donese nam radost i život. A mnogo je lepo što se farbaju jaja na ove dane, zato što čovek time pokazuje da nekako iako u ovim danima sve bude veoma teško ima veru da će posle toga uslediti ta velika radost. Tako da, eto, u tome vidim jednu značajnu simboliku", rekao je.
Kako treba zapravo proslaviti Vaskrs, koji su to običaji, zašto je važno da se porodica i ove godine okupi.
"Porodica je temelj našeg društva i u velikoj krizi, čini mi se, treba joj posvetiti pažnju. Ne treba samo praznik ovaj da bude centralna tema toga, ali je prilika da tim povodom se preosmišljavaju, obnavljaju odnosi u porodici, da se ona okuplja, ne samo za trpezom, važno je da se okuplja oko Hrista u crkvi, to je za nas suštinski važno. Mi u da kažem hrišćanstvu, sad ne znam sam ja profesionalac u mantiji, pa to želim da istaknem, ali jednostavno iskustvo svakog hrišćanina je osećaj to da je Gospod crkvi dao ogromnu blagodatnu snagu i energiju i da čovek kad dolazi u crkvu i usvaja u sebe, živi tajnama crkve, posti, pričešćuje se, slavi ove praznike, zaista mu se obnavlja život iz korena. Ne mora da znači da će odmah postati srećan, ali će imati jedan smisao koji će ga potpuno preobraziti i dati mu snage da izdrži sve što ga snalazi. Prvo imamo Veliku subotu, u to vreme je Gospod sahranjen i mi pevamo u crkvi jednu pesmu. Tebalo bi da ućuti, da tihuje svako telo dok je Gospod u grobu. I to je jedan jako lep povod da se mi u ove dane pomolimo da utihnu mnoga stradanja pravoslavnih hrišćana i svih drugih naroda na ovoj zemlji", rekao je Đakon.
Da li se posti na Veliku subotu?
Na Veliku subotu, prema pravoslavnoj i katoličkoj tradiciji, preporučuje se post, ali on nije toliko strog kao na Veliki petak. Preporučuje kao način duhovne pripreme za Uskrs i to je poslednji dan Velikog posta koji traje 40 dana.
BONUS VIDEO:
· Reaguj