U Srbiji će od jula 2012. godine biti uvedeni javni beležnici, kao nova pravosudna profesija koja će preuzeti poslove za koje nije neophodno vođenje sudskog postupka
Notari su uvedeni, tj. vraćeni u pravosudni sistem Srbije novim Zakonom o javnom beležništvu koji je juče donela Skupština Srbije.
Kako je utvrđeno zakonom, beležnici će moći da overavaju i sastavljaju testamente i druge izjave volje, izdaju isprave i daju njihove prepise.
Notari će moći da overavaju potpise, kao i autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda, da čuvaju originale isprava i drugih poverenih dokumenata, novca ili drugih vrednosti, javno potvrđuju činjenice i daju strankama savete.
Kako je navedeno u zakonu, služba notara doprineće pravnoj sigurnosti u prometu i rasterećenju sudova i organa uprave, a građanima i preduzećima omogućiti da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava.
Usvajanje zakona, kako je naveo predlagač, predstavlja nastavak reforme pravosuđa i obavezu iz stragegije o pravosudnoj reformi koju je u maju 2006. usvojila Skupština Srbije.
Zakon utvrđuje i disciplinske odgovornosti notara, njihov položaj i delatnost, način udruživanja i obaveze, organizaciju, način imenovanja, način rada javnog beležnika i njegove kancelarije.
Javno beležništvo je, po zakonu, služba od javnog poverenja, a javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava koga imenuje ministar pravde.
Zvanje javnog beležnika nespojivo je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva.
Notarima je zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka i da budu član njihovih organa.
Propisana je odgovornost javnog beležnika za štetu koju prouzrokuje u obavljanju svoje delatnosti, kao i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti.
Predviđeno je da devet meseci od stupanja zakona na snagu resorno ministarstvo raspiše konkurs za popunjavanje prvih 100 javnobeležničkih mesta, dok će njihov privremeni broj biti određen u roku od tri meseca.
U roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu, Ministarstvo pravde objaviće javni poziv za polaganje javnobeležničkog ispita.
Prvih 100 beležničkih mesta biće određeno na osnovu kiterijuma teritorije osnovnih sudova, uz povećani broj u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a preostali broj notara biće imenovan najkasnije godinu dana od dana održavanja osnivačke skupštine Komore.
Do formiranja Komore javnih beležnika postupak izbora notara sprovodiće konkursna komisija koju će imenovati ministar pravde u roku od tri meseca od stupanja na snagu zakona.
Broj notara određuje ministar, ali na osnovu procene Komore javnih beležnika.
Predviđeno je da se na područjima sa većom gustinom naseljenosti i intenzivnijom privredom, na svakih 25.000 stanovnika odredi po jedno notarsko mesto.
Za posao javnog beležnika moći će da konkurišu diplomirani pravnici sa dve godine iskustva u toj službi ili u pravosuđu, odnosno sa trogodišnjim radnim iskustvom u drugim službama.
(Beta)
Kako je utvrđeno zakonom, beležnici će moći da overavaju i sastavljaju testamente i druge izjave volje, izdaju isprave i daju njihove prepise.
Notari će moći da overavaju potpise, kao i autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda, da čuvaju originale isprava i drugih poverenih dokumenata, novca ili drugih vrednosti, javno potvrđuju činjenice i daju strankama savete.
Kako je navedeno u zakonu, služba notara doprineće pravnoj sigurnosti u prometu i rasterećenju sudova i organa uprave, a građanima i preduzećima omogućiti da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava.
Usvajanje zakona, kako je naveo predlagač, predstavlja nastavak reforme pravosuđa i obavezu iz stragegije o pravosudnoj reformi koju je u maju 2006. usvojila Skupština Srbije.
Zakon utvrđuje i disciplinske odgovornosti notara, njihov položaj i delatnost, način udruživanja i obaveze, organizaciju, način imenovanja, način rada javnog beležnika i njegove kancelarije.
Javno beležništvo je, po zakonu, služba od javnog poverenja, a javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava koga imenuje ministar pravde.
Zvanje javnog beležnika nespojivo je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva.
Notarima je zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka i da budu član njihovih organa.
Propisana je odgovornost javnog beležnika za štetu koju prouzrokuje u obavljanju svoje delatnosti, kao i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti.
Predviđeno je da devet meseci od stupanja zakona na snagu resorno ministarstvo raspiše konkurs za popunjavanje prvih 100 javnobeležničkih mesta, dok će njihov privremeni broj biti određen u roku od tri meseca.
U roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu, Ministarstvo pravde objaviće javni poziv za polaganje javnobeležničkog ispita.
Prvih 100 beležničkih mesta biće određeno na osnovu kiterijuma teritorije osnovnih sudova, uz povećani broj u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a preostali broj notara biće imenovan najkasnije godinu dana od dana održavanja osnivačke skupštine Komore.
Do formiranja Komore javnih beležnika postupak izbora notara sprovodiće konkursna komisija koju će imenovati ministar pravde u roku od tri meseca od stupanja na snagu zakona.
Broj notara određuje ministar, ali na osnovu procene Komore javnih beležnika.
Predviđeno je da se na područjima sa većom gustinom naseljenosti i intenzivnijom privredom, na svakih 25.000 stanovnika odredi po jedno notarsko mesto.
Za posao javnog beležnika moći će da konkurišu diplomirani pravnici sa dve godine iskustva u toj službi ili u pravosuđu, odnosno sa trogodišnjim radnim iskustvom u drugim službama.
(Beta)
