Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi i obeležava Prepodobnog Jovana, učenika Svetog Giorgija Dekapolita. U vreme ikonoborne jeresi car Lav Jermenin stavi ovoga Jovana na muke zajedno sa njegovim učiteljem Grigorijem i sa sv. Josifom Pesmopiscem. Kada Grigorije skonča svoj zemaljski život, Jovan postade iguman manastira Dekapolitovog u Carigradu.
Postavši iguman on usugubi svoj podvig radi carstva Božjeg. Skončao mirno oko 820 god. A po smrti sahrani ga sv. Josif česno blizu groba sv. Grigorija.
“U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Jovane, raduje se duh tvoj”.
Sveti mučenik Jovan Novi Janjinski. Rodom iz Janjine, negdašnje prestonice cara Pira. Kada njegovi siromašni roditelji pomreše, tada se mladi Jovan preseli u Carigrad i tamo produži svoj zanat (jer zanatlija beše).
Ne mnogo pre toga Turci behu osvojili Carigrad, i mnogi od hrišćana iz straha behu se odrekli Hrista i primili Muhamedovu veru. Sv. Jovan imaše svoju radnju baš među ovakvim poturicama.
U koliko mladi Jovan više goraše ljubavlju prema Hristu Gospodu u toliko se jače ispoljavaše kao hrišćanin pred ovim izdajnicima Hrista. I poče se s njima prepirati o veri, pa najzad i ukorevati zbog izdaje Hrista.
Tada ga oni odvukoše pred sud i lažno optužiše kao tobož da je on bio ranije primio Islam, pa se sad ponovo vratio u hrišćanstvo. Pošto bi mučen i tučen štapovima i gvozdenim šipkama, vrgoše ga u tamnicu.
Drugi dan — beše dan Vaskrsa Hristova — ponovo ga povedoše na istjazanje, a Jovan izađe radosno pevajući: “Hristos voskrese iz mrtvih!” Mučiteljima svojim on hrabro reče: “Činite što hoćete, da bi me što pre poslali iz ovog kratkovremenog života u život večni: rob sam Hristov, Hristu sledujem, za Hrista umirem, da bi s Njim živeo!”.
Posle toga Jovan bi vezan u sindžire i doveden na spalište. Videći oganj veliki, spremljen za njega, Jovan sam potrča i skoči u plamen.
A mučitelji njegovi smotrivši kako on voli smrt u ognju, izvukoše ga iz ognja i osudiše na posečenje mačem. Kada mu odsekoše glavu, baciše i glavu i telo u oganj.
Docnije hrišćani razgrnuše pepeo i sabraše neke ostatke njegovih česnih i čudotvornih moštiju, i sahraniše ih u Velikoj Crkvi u Carigradu. Tako skonča smrću mučeničkom i primi slavni mučenički venac sveti Jovan Janjinski 18 aprila 1526 g.
