Ekstremne vremenske prilike imamo do početka nedelje, intenzivne kiše pogodile su, između ostalog, Valjevo, Novi Sad, Smederevsku Palanku, okolinu Bora, Golubac, izazvavši i lokalne poplave i klizišta, dok je grad padao širom centralne i istočne Srbije.
Po ličnim izveštajima koje je prikupio European Severe Weather Database, najveći grad padao je u Zaječaru, sa navedenim prečnikom od oko 6 cm, što bi značilo da je veličina grada bila gotovo jednaka teniskoj loptici.
Ekstremne padavine postale duplo češće, a biće još gore
Naime, kako kažu savremena naučna saznanja, a kako prenosi portal "Klima 101", iako se ukupna količina padavina u Srbiji nije drastično promenila poslednjih decenija, padavine jesu postale manje "ravnomerne": sve su češći i periodi suša i periodi ekstremnih padavina.
U odnosu na sredinu 20. veka, udeo ekstremnih padavina u ukupnim godišnjim padavinama porastao je više nego dvostruko, sa 2,4% na 5,6%. Ovo je promena koja je već primećena, ali koja nije "završena" – usled klimatskih promena, ekstremne padavine biće još učestalije u budućnosti.
Klimatske promene ne utiču samo na raspored padavina, već na čitav niz olujnih parametara, uključujući i na pojavu grada, pa čak i na njegovu veličinu. Frekvencija pojave grada sa prečnikom većim od 5 centimetara porašće za 40 do 80% do kraja 21. veka u Srbiji.
Taj fenomen je uveliko prepoznat, ne samo u nauci, već i u našem zakonodavstvu i strategijama. Naime, u zvaničnom državnom Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, frekvencija pojave grada sa prečnikom većim od 5 centimetara porašće za 40 do 80% do kraja 21. veka u Srbiji, u zavisnosti od stepena zagrevanja, odnosno zauzdavanja klimatskih promena.
U toplijoj Srbiji mogu se očekivati i češći i jači naleti grada. Kako je ovaj fenomen objasnio Darko Savić, meteorolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, toplije vreme uzrokuje jake uzlazne struje usled zagrevanja prizemnog sloja vazduha. A što su uzlazne struje jače, to su one i sposobnije da "zadrže" novonastala zrna grada u vazduhu, čime omogućuju da ona narastu do opasnih razmera.
Što ekstremnija leta, to ekstremnije i padavine
Drugim rečima, grad nije slučajno letnji fenomen – i što nam leta postaju ekstremnija, nauka kaže da će nam ekstremnije biti i padavine, uključujući i grad.
U pitanju je problem koji zahteva intervenciju, odnosno prilagođavanje na nove uslove. Ako grad postaje sve veći rizik u Srbiji, onda to znači da on zahteva i veća ulaganja u zaštitu.
Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, pored unapređenja sistema ranog upozoravanja i drugih ulaganja, za poljoprivredu to znači i "povećanje iznosa za subvencionisanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu za zasade voćaka i protivgradnih mreža za zasade vinove loze".
Kako su ranije najavljivali metorolozi, superćelijske oluje i mini uragani postaće naša svakodnevnica. Poručuju da u budućnosti vide veću učestalost vremenskih ekstrema, pojavu superćelijskih oluja i naglih promena vremena.
(Klima 101, Mondo)
