U slučaju Svetlane Ražnatović i Radosava Rodića, kao i drugih koji su oglašeni krivim i osuđeni zbog nezakonitih postupaka, zasad se može podneti odštetni zahtev parničnom sudu a od leta će biti moguće i krivičnom.
Parnični sud je prilikom odlučivanja o naknadi štete "vezan" osuđujućom presudom krivičnog suda i oštećeni, koji je na kraju krivičnog postupka upućen na parnicu, treba da dokazuje samo visinu novčanog iznosa koji smatra da mu pripada, a ne i pravo na odštetu, pošto je ono već utvrđeno osuđujućom presudom.
Ova praksa će ipak uskoro biti zamenjena novim rešenjima predviđenim Nacrtom zakonika o krivivčnom postupku (ZKP) koji bi trebalo da bude usvojen tokom leta, tako što će krivični sud biti obavezan da kada izrekne osuđujuću presudu odluči i o odštetnom zahtevu, što je do sada bila samo mogućnost, vrlo retko korišćena u praksi.
Za sada će ipak svih 10 fudbalera koji su oštećeni prilikom transfera iz "Obilića" u inostrane klubove, a za koje je Ražnatovićeva priznala da je prisvojila deo novčanog iznosa, moći da u parničnom postupku zatraže odštetu, dok bi u slučaju Rodića to mogla da bude Komercijalna banka.
Na parnicu je nedavno upućen i snimatelj B92 kome su trojica osuđenih napadača naneli tešku povredu kolena, kao i porodica ubijenog Zorana Plećića koja će pokušati da se naplati od Andrije Draškovća i njegovog kuma Aleksandra Golubovića osuđenih za to ubistvo.
Najpoznatiji slučaj u kom je krivični sud dosudio nadknadu štete, je prilikom izricanja osude otmičarima vlasnika kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, biznismena Dragoslava Vukovića i preduzetnika Saše Pešića.
Pripadnici "zemunskog klana" su tada osim zatvorskih kazni zbog otmice obavezani da im isplate - Miškoviću oko dva miliona evra, a Pešiću i Vukoviću po 40 odnosno 60 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.
Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev izjavio je Tanjugu da je sud dužan da odluči o imovinsko-pravnom zahtevu koji oštećeni istakne u krivičnom postupku, ukoliko sud ima mogućnosti za to, tako što će ga u potpunosti ili delimično usvojiti ili što će oštećenog uputiti na parnicu.
Krivični sud se u praksi retko bavi imovinsko-pravnim zahtevom, jer je odlučivanje o tome, prema rečima sudije, skopčano sa velikim brojem veštačenja ili dodatnih dokaza o kojima treba odlučiti.
"U svim tim slučajevima sud će uputiti oštećenog na parnicu, da se krivični postupak ne bi otežavao ili odugovlačio, već da bi se efikasno i brzo okončao", naglasio je sudija Trešenjev.
U parničnom postupku sud je vezan osuđujućom presudom koja je izrečena u krivičnom postupku, ali nije vezan oslobađajućom presudom, ili presudom kojom se optužba odbija, dodao je sudija.
On je napomenuo da sud u krivičnom postupku može da odluči po imovinsko-pravnom zahtevu samo ukoliko donese osuđujuću presudu, a ukoliko donese oslobađajuću ili odbijajuću presudu, uvek će oštećenog uputiti na parnični postupak za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva.
Nova zakonska rešenja koja se tiču položaja oštećenog u budućem ZKP-u predviđaju obavezu krivičnog suda da kada donese osuđujuću presudu za krivično delo, dosudi i naknadu štete, izjavio je Tanjugu Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član radne grupe za izradu novog ZKP-a Goran Ilić.
Ukoliko oštećeni ne bude zadovoljan visinom naknade, dobiće mogućnost da se žali Apelacionom sudu na taj deo osuđujuće presude i traži više, odnosno da od njega zahteva da se opredeli prema visini odštetnog zahteva, što do sada nije bio slučaj.
Novinu predstavlja i mogućnost da sud usvoji imovinski zahtev prema oštećenom, ukoliko za krivično delo osudi neuračunljivo lice odnosno izrekne mu meru bezbednosti.
Profesor je ukazao da se novine uvode pre svega kako bi se oštećenom poboljšao položaj u krivičnom postupku, eliminisali dugotrajni postupci koji su u više navrata bile uzrok nepovoljnih presuda koje je Srbiji izrekao Evropski sud za ljudska prava.
Upućivanje oštećenog na parnicu znači pokretanje novog postupka koji može opet dugo trajati, a to je novo prolongiranje koje treba prevazići, naglasio je on.
Nova zakonska rešenja idu u pravcu da se mogućnost odlučivanja o imovinsko pravnom zahtevu koju sada ima krivični sud, digne na rang pravila.
"To pravilo bi trebalo tako i tumačiti, a samo u izuzetnim slučajevima kada definitivno nema dokaza na osnovu kojih bi mogao da se izjasni, sud bi mogao da oštećenog uputi na parnicu", naglasio je Ilić.
Nacrt zakonika o krivičnom postupku, u situaciji kada je sud odlučio o imovinsko-pravnom zahtevu oštećenog, oštećenom daje i pravo da izjavi žalbu, dok sada može da se žali samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka.
Novinu predstavlja i mogućnost suda da ako neuračunljivom izvršiocu krivičnog dela izrekne meru bezbednosti obaveznog lečenja, oštećenom može da se dosudi i odšteta, što, prema rečima profesora predstavlja značajno poboljšanje položaja oštećenog.
(Tanjug)
Parnični sud je prilikom odlučivanja o naknadi štete "vezan" osuđujućom presudom krivičnog suda i oštećeni, koji je na kraju krivičnog postupka upućen na parnicu, treba da dokazuje samo visinu novčanog iznosa koji smatra da mu pripada, a ne i pravo na odštetu, pošto je ono već utvrđeno osuđujućom presudom.
Ova praksa će ipak uskoro biti zamenjena novim rešenjima predviđenim Nacrtom zakonika o krivivčnom postupku (ZKP) koji bi trebalo da bude usvojen tokom leta, tako što će krivični sud biti obavezan da kada izrekne osuđujuću presudu odluči i o odštetnom zahtevu, što je do sada bila samo mogućnost, vrlo retko korišćena u praksi.
Za sada će ipak svih 10 fudbalera koji su oštećeni prilikom transfera iz "Obilića" u inostrane klubove, a za koje je Ražnatovićeva priznala da je prisvojila deo novčanog iznosa, moći da u parničnom postupku zatraže odštetu, dok bi u slučaju Rodića to mogla da bude Komercijalna banka.
Na parnicu je nedavno upućen i snimatelj B92 kome su trojica osuđenih napadača naneli tešku povredu kolena, kao i porodica ubijenog Zorana Plećića koja će pokušati da se naplati od Andrije Draškovća i njegovog kuma Aleksandra Golubovića osuđenih za to ubistvo.
Najpoznatiji slučaj u kom je krivični sud dosudio nadknadu štete, je prilikom izricanja osude otmičarima vlasnika kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, biznismena Dragoslava Vukovića i preduzetnika Saše Pešića.
Pripadnici "zemunskog klana" su tada osim zatvorskih kazni zbog otmice obavezani da im isplate - Miškoviću oko dva miliona evra, a Pešiću i Vukoviću po 40 odnosno 60 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.
Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev izjavio je Tanjugu da je sud dužan da odluči o imovinsko-pravnom zahtevu koji oštećeni istakne u krivičnom postupku, ukoliko sud ima mogućnosti za to, tako što će ga u potpunosti ili delimično usvojiti ili što će oštećenog uputiti na parnicu.
Krivični sud se u praksi retko bavi imovinsko-pravnim zahtevom, jer je odlučivanje o tome, prema rečima sudije, skopčano sa velikim brojem veštačenja ili dodatnih dokaza o kojima treba odlučiti.
"U svim tim slučajevima sud će uputiti oštećenog na parnicu, da se krivični postupak ne bi otežavao ili odugovlačio, već da bi se efikasno i brzo okončao", naglasio je sudija Trešenjev.
U parničnom postupku sud je vezan osuđujućom presudom koja je izrečena u krivičnom postupku, ali nije vezan oslobađajućom presudom, ili presudom kojom se optužba odbija, dodao je sudija.
On je napomenuo da sud u krivičnom postupku može da odluči po imovinsko-pravnom zahtevu samo ukoliko donese osuđujuću presudu, a ukoliko donese oslobađajuću ili odbijajuću presudu, uvek će oštećenog uputiti na parnični postupak za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva.
Nova zakonska rešenja koja se tiču položaja oštećenog u budućem ZKP-u predviđaju obavezu krivičnog suda da kada donese osuđujuću presudu za krivično delo, dosudi i naknadu štete, izjavio je Tanjugu Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član radne grupe za izradu novog ZKP-a Goran Ilić.
Ukoliko oštećeni ne bude zadovoljan visinom naknade, dobiće mogućnost da se žali Apelacionom sudu na taj deo osuđujuće presude i traži više, odnosno da od njega zahteva da se opredeli prema visini odštetnog zahteva, što do sada nije bio slučaj.
Novinu predstavlja i mogućnost da sud usvoji imovinski zahtev prema oštećenom, ukoliko za krivično delo osudi neuračunljivo lice odnosno izrekne mu meru bezbednosti.
Profesor je ukazao da se novine uvode pre svega kako bi se oštećenom poboljšao položaj u krivičnom postupku, eliminisali dugotrajni postupci koji su u više navrata bile uzrok nepovoljnih presuda koje je Srbiji izrekao Evropski sud za ljudska prava.
Upućivanje oštećenog na parnicu znači pokretanje novog postupka koji može opet dugo trajati, a to je novo prolongiranje koje treba prevazići, naglasio je on.
Nova zakonska rešenja idu u pravcu da se mogućnost odlučivanja o imovinsko pravnom zahtevu koju sada ima krivični sud, digne na rang pravila.
"To pravilo bi trebalo tako i tumačiti, a samo u izuzetnim slučajevima kada definitivno nema dokaza na osnovu kojih bi mogao da se izjasni, sud bi mogao da oštećenog uputi na parnicu", naglasio je Ilić.
Nacrt zakonika o krivičnom postupku, u situaciji kada je sud odlučio o imovinsko-pravnom zahtevu oštećenog, oštećenom daje i pravo da izjavi žalbu, dok sada može da se žali samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka.
Novinu predstavlja i mogućnost suda da ako neuračunljivom izvršiocu krivičnog dela izrekne meru bezbednosti obaveznog lečenja, oštećenom može da se dosudi i odšteta, što, prema rečima profesora predstavlja značajno poboljšanje položaja oštećenog.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
