Vlasnica dobrotvornog fonda za prevenciju raka dojke Katarina Rebrača na sudu negirala da je pare fonda koristila u lične svrhe, osim para koje je uplatio bivši muž jer "to je u stvari bila alimentacija".
Katarina Rebrača je izjavila je danas na suđenju u Višem sudu u Beogradu da novčana sredstva Fonda nije koristila za lične potrebe, jer je imala i druge prihode, napominjući da je pogrešila što određene donacije nije odmah prosledila za namene za koje su uplaćene.
"Nikada mi nije bila namera da zadržim upaćene donacije. To nije bilo u mojoj svesti. Želela sam da Fond radi što bolje i da se realizuje što više akcija, sa što manjim troškovima", istakla je Rebrača, ponovo izlažući odbranu zbog promene predsednika sudskog veća.
Ona je objasnila da milion dinara donacije firme Jugorogas, koja su legla na račun Fonda za kupovinu mamografa, kao ni sredstva prikupljena od građana uplaćena uz uplatnice Infostana nije namerala da zadrži, već da je u tom trenutku Fond bio u minusu i morao je da namiri određena dugovanja.
Pošto su sredstva "legla" na račun Fonda, ona je na sudu rekla da je pozvala Verana Matića sa B92, takođe uključenog u kupovinu mamografa za Insistut za onkologiju, i zamolila ga da sačeka njenu uplatu.
"Veran Matić se sa tim složio, navodeći da može da čeka i mesec dana, jer je on svoju uplatu izvršio", objasnila je Rebrača.
Na pitanje sudije Jasmine Vasović da li je o neuplaćivanju novca obavestila donatore za mamograf, ona je navela da to nije učinila, jer joj nije ni bila namera da novac zadrži.
Osim toga, kako je napomenula, mamografi su već bili u upotrebi, i njihovo korišćenje "nije zavisilo od uplate tri miliona iz Fonda".
Rebrača je dalje pojasnila da su haljine kupovane preko računa Fonda zapravo bile njena "uniforma" i da su korišćene za pojavljivanja na manifestacijama, ističući da ta garderoba nije bila skupa, jer je kupovana kod proizvođača srednjeg ranga, Zara i Meks, kako bi bila bliža ženama s kojima komunicira.
Ni računi u restoranima nisu bili njeni lični, već su, kako je navela, plaćani kao reprezentacija, prilikom sastanaka sa klijentima i donatorima i nisu prelazili iznose od tri do četiri hiljade dinara.
Ona je istakla da nikada nije imala bušne uši i da kupljene minđuše, za koje su je mediji optuživali posle hapšenja u aprilu 2010, nisu bile namenjene njoj.
"Nakit koji je plaćen sredstvima Fonda, već je bio prodat na aukciji na balu u Novom Sadu, a razlika u novcu je prosleđena za lečenje trogodišnjeg dečaka", naglasila je bivša manekenka, koja je u pritvoru provela gotovo sedam meseci, od aprila do decembra prošle godine.
Rebrača je potvrdila da je za lične potrebe i potrebe svoje ćerke iskoristila samo sredstva koja joj je uplatio bivši suprug, na ime alimentacije, jer je to bio jedini način da dobije novac od njega.
"Pošto drugačije nije mogao da plati alimentaciju, on je sa računa svoje firme 'Balkan sekjuriti sistem' sredstva prebacio na račun Fonda. Jednom mi je dao sekunde (za reklame) na televiziji 'Apolo', vredne 780.000 dinara, a ja sam ih iskoristila za potrebe Fonda i nisam zbog toga podigla novac za sebe", ispričala je Rebrača.
Ona je podsetila da se godinama bavila manekenstvom, da je i poslednih nekoliko godina bila zaštitno lice velikih kompanija i da njena egzistencija nije zavisila od Fonda.
Rebrača je detaljno objasnila i ulogu svih njenih saradnica optuženih zajedno sa njom za zloupotrebe, dok je istakla da je njena majka Sandrina Bogunović uhapšena i procesuirana "samo zato što je njena majka".
Osim njih dve, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja za koje im preti kazna do 12 godina zatvora, optužene su Slađana Mironija i Mirjana Hristić.
Terete se da su, od marta 2006. do aprila 2010, protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na račune Dobrotvornog fonda "Katarina Rebrača" uplatili donatori radi edukacije i informisanja žena o prevenciji raka dojke, uglavnom, preko uplatnica Infostana.
Vlasnica Fonda "Katarina Rebrača" je u ranijoj odbrani takođe odbacila sve navode optužnice i za svoje hapšenje optužila je direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Nenada Borojevića koji je takođe pritvoren i procesuiran pred Specijalnim sudom u Beogradu u julu 2010.
Rebrača je fond osnovala u maju 2006, a njegove aktivnosti su započete u septembru te godine.
Početkom jula 2010. uhapšena je i grupa zaposlenih u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije sa Borojevićem na čelu, zbog sumnje da su vršili malverzacije sa citostaticima i izvršili krivična dela primanje i davanje mita, a u novembru prošle godine je uhapšeno još osmoro osumnjičenih za ista krivična dela u okviru akcije "Kraba".
(Tanjug)
"Nikada mi nije bila namera da zadržim upaćene donacije. To nije bilo u mojoj svesti. Želela sam da Fond radi što bolje i da se realizuje što više akcija, sa što manjim troškovima", istakla je Rebrača, ponovo izlažući odbranu zbog promene predsednika sudskog veća.
Ona je objasnila da milion dinara donacije firme Jugorogas, koja su legla na račun Fonda za kupovinu mamografa, kao ni sredstva prikupljena od građana uplaćena uz uplatnice Infostana nije namerala da zadrži, već da je u tom trenutku Fond bio u minusu i morao je da namiri određena dugovanja.
Pošto su sredstva "legla" na račun Fonda, ona je na sudu rekla da je pozvala Verana Matića sa B92, takođe uključenog u kupovinu mamografa za Insistut za onkologiju, i zamolila ga da sačeka njenu uplatu.
"Veran Matić se sa tim složio, navodeći da može da čeka i mesec dana, jer je on svoju uplatu izvršio", objasnila je Rebrača.
Na pitanje sudije Jasmine Vasović da li je o neuplaćivanju novca obavestila donatore za mamograf, ona je navela da to nije učinila, jer joj nije ni bila namera da novac zadrži.
Osim toga, kako je napomenula, mamografi su već bili u upotrebi, i njihovo korišćenje "nije zavisilo od uplate tri miliona iz Fonda".
Rebrača je dalje pojasnila da su haljine kupovane preko računa Fonda zapravo bile njena "uniforma" i da su korišćene za pojavljivanja na manifestacijama, ističući da ta garderoba nije bila skupa, jer je kupovana kod proizvođača srednjeg ranga, Zara i Meks, kako bi bila bliža ženama s kojima komunicira.
Ni računi u restoranima nisu bili njeni lični, već su, kako je navela, plaćani kao reprezentacija, prilikom sastanaka sa klijentima i donatorima i nisu prelazili iznose od tri do četiri hiljade dinara.
Ona je istakla da nikada nije imala bušne uši i da kupljene minđuše, za koje su je mediji optuživali posle hapšenja u aprilu 2010, nisu bile namenjene njoj.
"Nakit koji je plaćen sredstvima Fonda, već je bio prodat na aukciji na balu u Novom Sadu, a razlika u novcu je prosleđena za lečenje trogodišnjeg dečaka", naglasila je bivša manekenka, koja je u pritvoru provela gotovo sedam meseci, od aprila do decembra prošle godine.
Rebrača je potvrdila da je za lične potrebe i potrebe svoje ćerke iskoristila samo sredstva koja joj je uplatio bivši suprug, na ime alimentacije, jer je to bio jedini način da dobije novac od njega.
"Pošto drugačije nije mogao da plati alimentaciju, on je sa računa svoje firme 'Balkan sekjuriti sistem' sredstva prebacio na račun Fonda. Jednom mi je dao sekunde (za reklame) na televiziji 'Apolo', vredne 780.000 dinara, a ja sam ih iskoristila za potrebe Fonda i nisam zbog toga podigla novac za sebe", ispričala je Rebrača.
Ona je podsetila da se godinama bavila manekenstvom, da je i poslednih nekoliko godina bila zaštitno lice velikih kompanija i da njena egzistencija nije zavisila od Fonda.
Rebrača je detaljno objasnila i ulogu svih njenih saradnica optuženih zajedno sa njom za zloupotrebe, dok je istakla da je njena majka Sandrina Bogunović uhapšena i procesuirana "samo zato što je njena majka".
Osim njih dve, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja za koje im preti kazna do 12 godina zatvora, optužene su Slađana Mironija i Mirjana Hristić.
Terete se da su, od marta 2006. do aprila 2010, protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na račune Dobrotvornog fonda "Katarina Rebrača" uplatili donatori radi edukacije i informisanja žena o prevenciji raka dojke, uglavnom, preko uplatnica Infostana.
Vlasnica Fonda "Katarina Rebrača" je u ranijoj odbrani takođe odbacila sve navode optužnice i za svoje hapšenje optužila je direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Nenada Borojevića koji je takođe pritvoren i procesuiran pred Specijalnim sudom u Beogradu u julu 2010.
Rebrača je fond osnovala u maju 2006, a njegove aktivnosti su započete u septembru te godine.
Početkom jula 2010. uhapšena je i grupa zaposlenih u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije sa Borojevićem na čelu, zbog sumnje da su vršili malverzacije sa citostaticima i izvršili krivična dela primanje i davanje mita, a u novembru prošle godine je uhapšeno još osmoro osumnjičenih za ista krivična dela u okviru akcije "Kraba".
(Tanjug)
