U Srbiji će u nedelju, nakon svežeg jutra, tokom dana biti pretežno sunčano i toplo, s najnižom temperaturom od osam do 16, a najvišom od 28 do 31 stepen.
Prema meteorološkom računanju, leto u Srbiji počelo je 1. juna i traje do 31. avgusta. Prošle godine je oboren rekord kada su letnje temperature u pitanju, a meteorolog Nedeljko Todorović otkrio je da li će i ove godine biti sličan repertoar.
"Prošle godine je oborena ona srednja vrednost letnjih temperatura, znači za tri meseca, jun, jul i august, ali nije bilo obaranja onih apsolutnih rekorda. Čak, na primer, u Beogradu nije temperatura prelazila 40 stepeni. Mislim da je bila 39,7 najviša, na primer. Mislim da je u Ćupriji ili ne znam još jedno mesto imalo 41 stepen. Znači nisu pojedinačne vrednosti bile oborene, ali kao srednja vrednost letnja jeste, to u tom smislu da. E sad za ovo leto počelo je nadprosečno toplo, evo jun mesec, to je letnji mesec, i za sada je u većini mesta, u prvoj polovini juna, ta prosečna temperatura viša za nekih tri do četiri stepena u odnosu na neki stogodišnji prosek. Normalno, kad se prognozira, uvek je pod znakom pitanja da će tako da bude, ali u svakom slučaju krenulo je toplim periodom", rekao je Todorović za TV Prva i dodao:
"Ovo proleće nije bilo hladno u smislu. Evo, maj mesec je bio kišovit, što i jeste, ali prosečna temperatura je bila možda pola stepena ispod te neke višedecenijske prosečne vrednosti. Ali hoću da kažem da tu su bila iskakanja povremena i prodori veoma hladnog vazduha koji su uslovili pojavu mraza. I u martu i u aprilu. Tako da je to u stvari navelo ljude da pamte te hladne dane, a posebno što je taj mraz štetio rano voće i povrće. Tako da je u tom smislu delovalo kao hladno. A kad gledamo, kad nađemo matematičku neku prosečnu vrednost, nije bilo ništa hladnije nego inače".
"Ne smemo ceo dan da budemo na suncu"
On je objasnio i šta je UV indeks zračenja i koliko je opasno izlaganje suncu.
"Normalno, sunce je potrebno našem organizmu i treba da se krećemo na otvorenom... Vitamin D, sunce nam daje život. Ali ne bi trebalo da preterujemo da budemo ceo dan direktno izloženi suncu. Pogotovo sredinom dana, normalno, dobićemo opet opekotine. Ne od UV zračenja, nego od onog infracrvenog dela spektra ili vidljivog dela spektra. U tom smislu. Znači, ono je toplotni efekat. A UV zračenje, ono prodire na svoj način u telo, ne kažem, malo ispod površine kože. I sada, ono zavisi, samo UV zračenje, kad gledamo duži period, zimu, leto ... Ono zavisi od godišnjeg doba. Znači, to je deo energije koje registrujemo instrumentalno. Tako postoje jedinice za izražavanje. I ode zimi ta vrednost nešto malo manja, zavisno od nagiba ose zemlje prema suncu. Znači, to je sezonska promena. Normalno da je sada, 21. juna, kad je ova dugodnevnica, tako da kažem, letnje solsticijum, da je tada najviše energije sa sunca i UV zračenja. Međutim, u medijima se to na neki poseban način predstavlja preko indeksa UV zračenja. A indeks, on je samo brojka koja pokazuje koliko je to UV zračenje prodorno kroz atmosferu. Na primer, u nižim predelima ono gubi snagu, kako se ide u nadmorsku visinu, u planine, pa čak letenjem avionom ima daleko veću dozu koje je približno konstantno, ono nije, kako bih rekao, promenjiva vrednost iz dana u dan.
"Sezonski jeste, zavisi od nagiba i najviše je izražena, najjače uvezeno vraćanje u polarnim oblastima, ili subpolarnim, oko 60-70. paralele. A ovde, gde smo mi, ono nema tako veliku promenu iz dana u dan, a i zavisi normalno od radioaktivnosti Sunca. Jer i povremeno na Suncu se dogode eksplozije energije, tako da uvezeno vraćanje povremeno skače, ono bude 2-3 dana povećano, pa onda se vrati nazad. Ali to je izraženo prvenstveno na severu Evrope, na primer. Nažalost, nemamo više vremena, ali samo kratko bih volela da vas pitam na ovo, pošto je letnji period pred nama", objasnio je Todorović.
BONUS VIDEO:
(Prva TV/Mondo)
