Zašto je Srbima važan Vidovdan? Na današnji dan ispisane su najbitnije stranice istorije

Vidovdan se smatra najvažnijim datumom u kolektivnoj svesti srpskog naroda kada su se odigrali brojni značajni istorijski događaji.

U ovoj bici poginuli su knez Lazar, vladar Moravske Srbije, i turski sultan Murat, koga je ubio Miloš Obilić. Boj se završio bez "pobede", jer su obe strane izgubile svoje vođe, međutim Kosovski boj je označio ogromno slabljenje tadašnje Srbije. Boj na Kosovu se u srpskoj istoriji tumači kao bolan gubitak teritorije od Osmanlija, kraj srednjovekovne Srbije i razlog 500 godina Osmanlijske vladavine na Balkanu.

U starim, prekosovskim crkvenim kalendarima 28/15 jun se praznovao kao sv. Vid (Viti) i prorok Amos. Otuda u narodu odomaćen naziv Vidovdan. Bio je rodom sa Sicilije, živeo je u vreme cara Dioklecijana. Postradao kao dečak za ime Hristovo. Poštovan među Slovenima, jedna ruka mu se nalazi u Pragu. U Sloveniji ima 76 hramova njemu posvećenih. Na Zapadu su ga za patrona uzeli lekari, kotlari, pivari, glumci, gluvonemi.

Srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića istoričari smatraju darodavacem, zaštitnikom i miljenikom Crkve. Pravoslavna crkva ga je proglasila za sveca nekoliko godina posle Kosovskog boja a Vidovdan je posvećen svetoj uspomeni na njega.

Na ovaj isti dan Srpska pravoslavna crkva pominje i sve mučenike srpske, od Kosova do danas, koji su život svoj dali na razne načine za pravoslavnu veru.

Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. Toga dana u srpskim hramovima se služi i parastos svim vojnicima palim na bojnom polju, za "krst časni i slobodu zlatnu". Kako je u toku Petrovski post, i ovog dana se ne mrsi.

Vidovdan, u stvari opisuje prošli i bolan događaj, a sećanje ili doživljavanje istog dele skoro svi u srpskom narodu. Ove kolektivne traume se prenose iz generacije na generacije kako bi se sačuvala zajednička opomena na jedan događaj i da on kao takav ne bude zaboravljen.

Istorijski značaj Vidovdana

Ovo su još neki događaji koji su se desili na Vidovdan:

• 28. juna 1878. je započela rasprava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu.
• 28. juna potpisana je sudbonosna Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske 1881. godine. Ovim dokumentom Srbija je postala zavisna od Austrije, ali je od nje dobila i međunarodno priznanje da postane kraljevina.
• 28. juna 1913. počeo je Drugi balkanski rat koji je vođen između Bugarske sa jedne i Srbije, Crne Gore, Grčke i Turske sa druge strane. Ishod rata je učinio Srbiju, saveznicu Rusije, važnom regionalnom silom, uzbunivši Austrougarsku i na taj način indirektno dao važan povod za Prvi svetski rat.
• 28. juna 1914. godine dok su se širom Srbije održavale vidovdanske svečanosti, u Sarajevu su odjeknuli pucnji koji su promenili tok istorije. Oni su ujedno bili i povod da tačno mesec dana kasnije Austrougarska objavi rat Srbiji. Gavrilo Princip je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji je mislio da će dolaskom u Sarajevo na Vidovdan, pokušao da isprocira „neposlušne“ Srbe u tadašnjoj Austrougarskoj.
• 28.06. 1919. potpisan je Versajski sporazum kojim se rat završio. Versajski sporazum je naziv za mirovni ugovor zaključen u Versaju između Antante i Nemačke.
• 28.06. 1921. kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
• 28.06.1948. godine, na sastanku u Bukureštu, Komunistička partija Jugoslavije raskinula je odnose sa zemljama komunističkog bloka.
• 28. juna 1989, u okviru proslave 600. godišnjice Boja na Kosovu u Srbiji tadašnji predsednik jugoslovenske Republike Srbije, Slobodan Milošević, držao je istorijski govor na Kosovu, na Gazimestanu.

Tačno 12 godina posle toga, Milošević je izručen sudu u Hagu. Sam događaj nije bio toliko šokantan, koliko datum izručivanja.

Priču o Vidovdanu kao sudbonosnom datumu za Srbe kompletira datum 28.06. 2006. kada je Crna Gora, posle majskog referendumskog otcepljenja od Srbije, postala nezavisna članica Ujedinjenih nacija što je ujedno značilo definitivni raspad poslednjeg dela bivše Jugoslavije.

Kada je srpska pokrajina Kosovo počela da izražava želju za nezavisnošću 1999. godine, došlo je do oživljavanja mita o Vidovdanu i naravno da su se vratila i zajednička sećanja srpskog naroda, to jest stara kolektivna trauma ali itekako veoma živa unutar naroda. Uticaj i važnost Vidovdana nisu se smanjili tokom proteklih vekova i do dana današnjeg usmerava mnoge društvene i političke okolnosti. Kroz celu istoriju Kosovo je bilo i jeste veoma bolna tema, koja će uticati na istoriju Balkana i Evrope još duže vremena.

Na temelju Vidovdana izgrađeni su ideali jednog naroda, što je zapravo etika hrišćanske kulture: pravda i čovečnost, samopožrtvovanje i stradanje, pokajanje i praštanje, trpeljivost i velikodušnost.

Verovanja koja se vezuju za Vidovdan

Koren Vidovdana, kao i svetog Vida i ostalih svetaca je, naravno, paganski. Vid je u prehrišćansko doba smatran vrhovnim božanstvom, "Bogom nad bogovima", a svi drugi bogovi tek polubogovima.

Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se kasnije nastali Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

Veza Vidovdana s vidom manifestovala se i u narodnoj medicini. Uoči praznika ili na praznik izjutra, brali su travu zvanu vidovčica, stavljali je u vodu i njome se umivali. Činili su to zato da preko godine ne bi bolovali od očiju. Ponegde su vidovčicu čuvali i koristili onda kada bi im oči obolele.

Bilo je, na primer, veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha. U selima pod Fruškom gorom, na primer, na praznik izjutra seljaci su se umivali rosom i pri tome govorili: "Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."

Sličan običaj zabeležen je i kod Banatskih Hera. Tamo su majke na Vidovdan dovodile svoje kćerke do plota, a ove bi se obraćale svecu: "Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi".

U nekim su krajevima iznosili na videlo svoje tapije i obligacije, u drugim su vadili novac iz kase i brojali ga.

Bilo je mnogo postupaka te vrste.

Na Vidovdan se mogla videti i budućnost. Toga dana se mnogo gatalo i proricalo. Kao i u nekim drugim prilikama, činile su to najčešće devojke nadajući se da će videti budućeg izabranika.

U Bosanskoj krajini devojke su uoči Vidovdana brale crveno cveće vid, kao i modru vidu. Ubrano cveće pred spavanje su stavljale pod jastuk i govorile: "O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak." Verovale su da će se to i dogoditi, da će im budući muž doći u san.

U okolini Vlasenice devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto.

Nalivale su vodu u lonac koji je kupljen bez pogađanja, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca. Po završenim pripremama, devojka bi pre spavanja rekla: "Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti; ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede; ako je žedan, evo mu vode, neka se napije; ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkanicu), neka pređe."

BONUS VIDEO:

(Dijaspora.tv/MONDO)